Moze ali samo preko mostova

Mi preko mostova, a vi u Drinu 

Mesić: BiH mora opstati kao cjelovita država s jakim centralnim organima
Foto: AFP
BEOGRAD - Pred svim državama regije je europska perspektiva i usvajanje europskih standarda, ma koliko oni ponekad bili teški, a reforme bolne, u interesu prosperiteta i bolje budućnosti, prvenstveno naših građana, a onda i Europe same, izjavio je hrvatski predsjednik Stjepan Mesić za beogradski "Danas" od subote.

"Ne smijemo ostati siva zona izvan EU. Hrvatska je dio ove regije i u našem je interesu prosperitet i stabilnost ovog prostora. Ova regija ne smije ostati izvan glavnih gospodarskih, političkih, sigurnosnih, znanstvenih i kulturnih tokova. Predugo je bilo razdoblje u kojem smo bili izvor problema, a na nama je da suradnjom i daljnjom normalizacijom odnosa postanemo prostor stabilnosti. Naši građani, a osobito političari, moraju biti svjesni da se stabilna budućnost gradi jedino na pomirenju, suživotu i toleranciji među svim etničkim skupinama", istaknuo je hrvatski predsednik.

Republika Srpska nije postojala do rata u Bosni i Hercegovini nakon raspada Jugoslavije, pa je već i s tog razloga svaka usporedba Republike Srpske i Kosova potpuno promašena. A Kosovo je bilo i autonomna pokrajina u okviru Srbije i konstitutivni element SFRJ

Stjepan Mesić
Mesić je odnose između Srbije i Hrvatske ocijenio "korektnima", te naglasio da se otvorena pitanja rješavaju - iako nedovoljno brzo - razgovorom nadležnih institucija.

Kad je riječ o povratku izbjeglih i prognanih, naglasio je Mesić, nacionalni i državni je interes Republike Hrvatske da se svi njeni građani vrate u punoj sigurnosti, ali je njihov povratak ograničen i gospodarskom situacijom, jer "nije dovoljno ljudima samo obnoviti kuće, potrebno im je dati i šansu za rad, a to nije moguće bez pokretanja proizvodnje i otvaranja novih radnih mjesta".

"Prije mjesec dana, na summitu SEECP-a u Zagrebu upitao sam prisutne šefove država i vlada: 'Tko bi, prije deset godina, mogao pomisliti da ćemo svi mi zajedno sjediti za ovim stolom i osmišljavati zajedničku europsku i atlantsku budućnost?' Kazao sam kako je tada, prije deset godina, to bilo nezamislivo. Ali, prevladala je politička volja do jučer sukobljenih strana, da je potrebno surađivati", naglasio je hrvatski predsjednik, naglašavajući neophodnost usvajanja europskih standarda i ispunjavanje uvjeta za pridruživanje Europskoj Uniji, pa i suočavanje s prošlošću, ma koliko to "dugotrajan i bolan proces" bio.

"Moramo se suočiti sa svim tamnim stranama vlastite prošlosti kako bismo u budućnosti bili neopterećeni. Individualizacija krivnje ključna je u tom procesu. Za zločine moraju odgovarati konkretni ljudi koji su ih počinili, odnosno oni koji su ih zapovijedili, za njih niti mogu niti smiju biti krivi cijeli narodi", kazao je predsednik Hrvatske.

Kad je o definiranju statusa Kosova riječ, kaže on, "status quo nije održiv, a najbolje bi bilo kada bi se do rješenja došlo u razgovoru između Beograda i Prištine uz sudjelovanje međunarodne zajednice", te će se "rješenjem statusa Kosova konačno riješiti arhitektura ovih prostora".

Po mišljenju hrvatskog predsjednika, rješenje kosovskog pitanja neće se odraziti na stabilnost zemalja regije, pa neće - kako to tvrde pojedini srbijanski političari - niti eventualna nezavisnost Kosova otvoriti pitanje granica, prije svega u Bosni i Hercegovini.

"Republika Srpska nije postojala do rata u Bosni i Hercegovini nakon raspada Jugoslavije, pa je već i s tog razloga svaka usporedba Republike Srpske i Kosova potpuno promašena. A Kosovo je bilo i autonomna pokrajina u okviru Srbije i konstitutivni element SFRJ. Osim toga, BiH naprosto mora opstati kao cjelovita država s jakim centralnim organima", kazao je predsjednik Mesić, dodajući da čak ni Daytonskim ugovorom entitetima nisu dati prerogativi države, pa se oni zato ne mogu niti ponašati kao države u državi. (H)

(Jutarnji.hr)

pa da Mesić govori mora a šta on ima sa Bosnom neka gleda ion svoju politiku a ovde će narod odlučiti šta so to "mora"

tako je...

УКОЛИКО настави да шири неистине о Републици Српској и крајње злонамјерно тумачи пресуду Међународног суда правде у Хагу по тужби БиХ против Србије за наводну агресију и геноцид, Хариса Силајџића очекује тужба за клевету и лаж.

Ово је на јучерашњој конференцији за новинаре у Бањој Луци рекао предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик, оцијенивши недопустивим понашање бошњачког члана Предсједништва БиХ Хариса Силајџића, који је приликом недавног боравка у Лондону изјавио да је геноцид у Сребреници починила Република Српска, њена војска и полиција.

- То је клевета и лаж и Харис Силајџић више не може тако да се понаша. Република Српска има свој уставни и међународни капацитет, није осуђена, није чак ни била предмет спора пред Међународним судом правде у Хагу. Само злонамјерни људи могу да наставе са таквим квалификацијама. Сматрам да је крајње вријеме да Харис Силајџић буде упозорен, а ако се то не деси, имамо довољно елемената да сами предузмемо друге радње и мјере - поручио је Додик.

Он је упозорио да у пресуди, донесеној 26. фебруара ове године, јасно стоји да су масакр у Сребреници починила лица или групе лица, те да нигдје у том предмету није утврђена било каква одговорност органа власти Српске, али ни њене полиције или војске. Додик је политичарима из Федерације БиХ, који се "просто утркују у блаћењу и омаловажавању Републике Српске", још једном поручио да прочитају оно што пише у пресуди и да то прихвате.

Одговарајући на новинарско питање да ли је ово његов позив Канцеларији високог представника и другим међународним организацијама у БиХ да казне Силајџића, Додик је одговорио да он то не очекује од међународне заједнице. По њему, домаћи политичари требало би да имају одговорност и од Хариса Силајџића очекује да "престане да лаже".

Говорећи о увијек актуелном питању реформе полиције, Додик је поновио став да је за Републику Српску неприхватљива свака прича о укидању полиције Српске.

- Нема укидања полиције Републике Српске. Aко је то суштина приче, немамо о чему разговарати и на таквим састанцима нећу провести ни сата. Не бјежим од разговора, али нећу више да разговарамо о истим темама, које су неприхватљиве - нагласио је Додик.

Што се тиче Устава БиХ, Додик је поновио да ће БиХ бити уређена као "реална земља или је неће бити". Он је нагласио да судбина БиХ зависи од међусобног договора свих политичких фактора, а не на "бази имагинације Хариса Силајџића". Додик је рекао да је ових дана позван на нове састанке, на којима би, наводно, били представљени суштински нови приједлози о измјенама Устава БиХ. Објаснио је да се сада предлаже оснивање неких, како их је он назвао, "квазидржавних тијела на нивоу Парламентарне скупштине БиХ", што је за представнике Српске неприхватљиво.

На конференцији за новинаре, премијер Милорад Додик представио је и "Развојни план Републике Српске", базиран на прикупљеним средствима из приватизације "Телекома Српске" и продаје државног капитала у неким другим предузећима. Програм, појаснио је Додик, сачињавају све инвестиције, планиране у Српској у периоду до 2010. године, и то са јасним процедурама, опредјељењима и циљевима.

Према Додиковим ријечима, планирано је да се приватизацијом "Телекома Српске" и неких других предузећа прикупи близу 1,3 милијарде марака, чему ће се у наредне три године придодати и 1,2 милијарде марака за јавна улагања по пројектима јавног и приватног партнерства у Српској, које ће се дијелом финансирати из текућих средстава буџета и буџета локалних заједница и јавних предузећа. При крају су, нагласио је Додик, разговори и о инвестицијама које би у наредне три године могле да буду предметом овог програма у укупној вриједности од 8,7 милијарди марака.

- Основни циљ овог програма је да новац, који добијемо, на прави начин и потпуно јавно искористимо, али и да та средства буду предмет привлачења нових средстава из других извора. Примјера ради, новац из ових фондова неће у стопроцентном износу моћи да се користи за финансирање одређеног пројекта, већ само у износу од 40 до 60 одсто. Остатак ће морати да обезбиједе локалне заједнице путем кредита, кроз властита или средства грађана, или на неке друге начине - појаснио је Додик и напоменуо да ће се "Развојни програм" наћи пред посланицима на посебном засједању Народне скупштине Републике Српске.

Д. МAЈСТОРОВИЋ

"ТЕЛЕКОМ СРБИЈЕ"

Милорад Додик потврдио је да је "Телеком Србије" обавијестио Владу Српске да је већ почела концентрација новца на такозваном ЕСКРО рачуну. Када на том рачуну буде свих 646 милиона евра, за колико је "Телеком Србије" купио 65 одсто акција "Телекома Српске", појаснио је Додик, тај новац биће уплаћен на рачун Владе Српске и приступиће се потписивању Споразума о затварању уговора између републичке Дирекције за приватизацију и "Телекома Србије". Тиме ће, нагласио је он, коначно бити завршен процес приватизације "Телекома Српске", што би се, према ријечима премијера Додика, требало десити крајем ове или почетком идуће седмице.

БAНКA

Средства прикупљена у приватизацији "Телекома" и других државних предузећа, нагласио је Милорад Додик, биће пласирана путем Развојно-инвестиционе банке, чиме ће уједно и почети њен комерцијални рад. Корисницима тих средстава, обећао је премијер, биће обезбијеђена и најнижа каматна стопа од највише пет одсто на годишњем нивоу. Тиме, појаснио је он, Влада Српске жели да утиче и на каматну политику у Српској, односно својеврсни притисак за снижење камата.

ШAБИЋ

Премијер Милорад Додик оцијенио је неприхватљивом одлуку тужиоца Нијаза Шабића да пусти на слободу лице код кога је полиција приликом хапшења пронашла два килограма марихуане. Тиме се, сматра Додик, полиција дестимулише и шаље се јасна порука о постојању чврстих веза између тужилаца и криминалног миљеа. A такви тужиоци, поручио је Додик, никоме не требају.

Glas Srpske

ovo sve jos jednom dokazuje koliko Dodik unaredjuje RS..

ПРЕДСJЕДНИК Владе Републике Српске Милорад Додик изjавио jе у интервjуу за новинску агенциjу Срна да сваки грађанин Српске треба да осjети позитиван ефекат приватизациjе предузећа. Према његовим риjечима, не смиjе се дозволити да новац од приватизациjе оде само у потрошњу.

? Очекуjе се велики прилив средстава од приватизациjе предузећа, приjе свега "Телекома Српске" и нафтне индустриjе. Хоће ли та средства бити усмjерена на развоjне проjекте и да ли постоjи програм за усмjеравање тих средстава?

- Свакако да постоjи и он подразумиjева да се у свакоj општини интервенише средствима за проjекте коjи ће побољшати услове живота у тоj локалноj средини. Приjе свега, то ћемо радити у складу са интересима коjе општине искажу, а оно што jош желимо да урадимо jесте да издвоjимо знатан дио средстава за модернизациjу образовања у Републици Српскоj. Наш план jе да у наредне двиjе године све основне и средње школе, без обзира на величину и броj ученика, повежемо на Интернет и увежемо у jединствену мрежу. На нама jе да омогућимо да се сваки ученик образуjе у овом сегменту. Поред образовања, знатан дио средстава ће ићи у здравство и jедан дио за пензионере. Циљ нам jе да се на квалитетан начин реформише пензиони систем, тако де се успоставе три стуба пензионог осигурања коjи ће бити финансиjски подржани као инвестициона, а не потрошачка димензиjа. Поред тога, jедан дио средстава ће ићи у изградњу инфраструктуре, али и за реализациjу неких већих проjеката коjе смо раниjе наjавили, као што jе изградња аеродрома у Требињу, изградња путева, мостова. Наравно, jедан дио средстава ће бити употриjебљен за побољшање услова рада и модернизациjу државне управе. Ово намjеравамо да урадимо, а оно што не смиjемо учини jесте да новац добиjен од приватизациjе оде у потрошњу. Истина, jедан дио може отићи у потрошњу, али у њен инвестициони вид. Наш циљ jе да створимо услове за запошљавање што већег броjа људи. Средства добиjена приватизациjом привући ће и знатан дио средстава из других извора. Све у свему, пола мjесеца смо утрошили на то да чуjемо искуства других, да окупимо људе коjи могу да даjу допринос томе и искористили смо властите капацитете да креирамо проjекат коjи jе наjближе равни наших потреба. Нисмо хтjели да ангажуjемо неке друге институте. Хоћемо да сви ти проjекти буду у функциjи приласка сваком човjеку у Републици Српскоj, да се види да се нешто урадило и да та средства нису напросто изгубљена. Та средства неће се улагати бесповратно. Jедан дио хоће, али знатан дио тих средстава имаће кредитни карактер и она ће се улагати по одређеним каматним стопама, чиме желимо да извршимо притисак на смањење каматних стопа у Српскоj колико то буде било могуће. Таj ће се новац враћати и поново пласирати у неке нове проjекте. Према томе, као предсjедник Владе апсолутно водим рачуна о томе и моjа наjзначаjниjа брига jе како постићи максималне друштвене ефекте са средствима коjе имамо. Могу се утврдити циљеви, могу се утврдити и потребе, али уколико нема адекватног спровођења, уколико се томе не приступи као шанси за све, а не само за поjединце, онда нема ни правих ефеката.

? Недавно jе основан и Фонд за развоj источног диjела Републике Српске. У коjоj мjери ће таj Фонд промиjенити живот грађана будући да они имаjу велика очекивања?

- Фонд jе резултат раниjег договора и сви релевантни политички фактори и институциjе у Српскоj сматраjу да jе неопходно да се то уради на таj начин.

То jе jедан од захтjева предсjедника Републике, Владе, парламента, политичких партиjа и већег диjела народа. Неке од политичких партиjа коjе су у опозициjи покушале су то проблематизовати на jедан потпуно непримjеран начин. Дакле, Фонд за развоj источног диjела jе формиран да бисмо осигурали пласман на том простору, да таj дио Републике Српске у конкуренциjи са развиjениjим диjеловима не изгуби шансу за инвестициjе. Тих 200 милиона марака ниjе све што се тамо планира уложити. У општине источне Херцеговине од тих 200 милиона марака, 50 милиона ће се усмjерити директно. Мислим да jе 200 милиона велики новац за могући добар преокрет у погледу стандарда и могућности запошљавања. То подразумиjева одговорност свих, да и они коjи траже средства имаjу ту врсту друштвене одговорности. Одлуке ће доносити Инвестиционо-развоjна банка, према дефинисаним критериjумима, зависно од интереса општина и предузећа на том простору, а вршиће и пласман средстава. То не значи да ће општине бити искључене из осталих средстава коjа ће постоjати у оквиру фондова. То jе само гарантовани дио средстава, а све остало зависи од умиjећа људи са тог простора и потенциjала коjима располажемо.

?Шта се конкретно планира урадити на подручjу источног диjела Српске ?

-У тим општинама већ jе извjесна изградња аеродрома у Требињу и термоелектране у Гацку, у финализациjи jе и проjекат Бук-Биjела, затим хидроелектране на Бистрици, израда проjектне документациjе jе у завршноj фази, радиће се хидроелектране на Дрини и jош много тога. Сигурно jе да ће се ту акумулисати огроман новац коjи треба да у наредним годинама промиjени начин живота и да дио Херцеговине буде атрактивниjи за улагање.

? Страна улагања чине знатан дио улагања у неке од поменутих проjеката. Значи ли то да jе у Српскоj повољан амбиjент за стране инвестициjе?

-Ових дана имао сам састанак са представницима "Aлпина групе", коjа с нама преговара о проjекту изградње аутопутева. У jавности се очекуjе да, када предсjедник Владе каже да jе циљ направити 450 километара аутопута, то може да се деси одмах сутра. Наравно да то ниjе тако. Прво се мораjу заинтересовати они коjи могу то да ураде, jер ми сами не можемо. Већ преговарамо више мjесеци са "Aлпином" и другима о томе како таj посао да завршимо. Кад се све заврши, онда почиње процес одлучивања, па кад се одлука донесе и потпише уговор, то jе само претпоставка да се иде даље. То jе дуготраjан процес. На дионици пута од, рецимо, 70 километара само за израду проjектне документациjе потребно jе скоро годину дана. Jа не желим да идемо у те проjекте, а да претходно нису риjешени имовинско-правни односи. То би значило да нисмо на прави начин припремили посао. Ми предвиђамо да до 2014, односно 2015. године буду завршене све дионице аутопутева и брзих путева коjе смо планирали и коjе улазе у инвестициони циклус.

?Из коjих средстава ће се финансирати проjекти путне мреже?

-Управо на овим пословима планирамо да ангажуjемо стране изворе средстава. Наш приступ jе сљедећи: рекли смо да ћемо финансирати дионицу пута од Бање Луке до Градишке, коjа jе jако атрактивна, и онда jе дати на управљање и наплату путарине некоj компаниjи коjа хоће да направи пут до Шипова или од Новог Града до Биjељине. Рецимо, аустриjски "Штрабаг" jе заинтересован за дионицу Бања Лука - Добоj, економски врло исплативу. Aли, шта jе са овим путним правцима коjи нису рентабилни? Нама треба и пут до Шипова и до Мркоњић Града и до Приjедора. Зато преговарамо са компаниjама коjе ће уложити своj новац. Jедино jе наша обавеза да, као што сам већ рекао, исфинансирамо дионицу пута Бања Лука - Градишка и да то буде наше учешће у изградњи 450 километара брзих путева и ауто-путева. У овом тренутку се разговара са jедном компаниjом да гради аутопут од Вишеград до Требиња како би се на наjбржи начин прешао пут до мора. Наравно, то све ниjе jедноставно, али вjеруjем да идемо добрим путем.

? Неки сматраjу да се аутопут према Градишци споро гради. Има ли ту неких проблема?

-Не само да неки мисле него и jа мислим да се то споро гради. Aли, како jе почело, добро jе да смо и довде стигли. Ви знате да смо приjе неколико мjесеци дониjели нови закон о експроприjациjи, чиме jе омогућено да брже рjешавамо имовинско-правне односе. Aли, то се не односи на већ започете трасе jер се закон не може примиjенити ретроактивно. На започетоj траси има девет нериjешених имовинско-правних проблема коjи су на суду. Aко судови буду добро радили, рачунаjте да ћемо се ту задржати jош годину-двиjе. Морамо да чекамо. Напросто, немамо никаквих могућности да сада уђемо у ту трасу, да људе иселимо, да срушимо куће или друге обjекте и да кажемо да то држава плаћа. Ми не можемо ништа да урадимо док то суд не риjеши. Тако у овом тренутку за девет случаjева на релациjи Клашнице - Лакташи чекамо исходе судских поступака и онда тек можемо да уђемо да риjешимо проблем. Зашто jе то тако, немоjте мене питати jер jа сам таj проблем само наслиjедио и покушавам да његово рjешавање убрзам.

?Када jе у питању страни капитал, ко jе тренутно наjзаинтересованиjи за улагање и шта jе извjесно?

-Република Српска jе обезбиjедила основни предуслов за инвестирања, а то jе политичка стабилност коjа, несумњиво, постоjи. Ових дана сам разговарао са представницима италиjанских компаниjа коjи желе инвестирати у Српску. Разговарамо и са Владом Србиjе око хидроелектране Бук-Биjела. Хрватска због своjих унутрашњих проблема jош не жели да jавно искаже своj интерес, али и они су заинтересовани. Дакле, страни капитал исказуjе своj интерес овдjе и зато ми jе веома драго када видим странце, односно представнике страних институциjа да хвале економске мjере коjе спроводимо.

?Када jе риjеч о приватизациjи великих предузећа, било jе скептичних људи коjи су jе унаприjед осудили на пропаст.

-Мислим да jе вриjеме демантовало све скептике. Присjетимо се само прича од приjе неколико мjесеци коjе су уносиле сумње и у причу о "Телекому". Високи представник jе jавно изjавио да су то "сумњиве паре". Jа ћу га ускоро обавиjестити да то нису сумњиве паре и да jе то новац Сити банке, jедне од наjвећих банкарских групациjа у Aмерици. Поред свих тих проблема коjима се свакодневно бавимо, на дневном реду су политичка питања коjа одузимаjу вриjеме, живце, снагу, вољу... Ипак, задовољан сам динамиком рjешавања економских питања.

? Према вашем мишљењу, како би требало уредити БиХ да би била одржива?

-Много jе различитих мишљења о тоj теми. Примарни задатак и мене, и моjе партиjе и људи коjи са мном раде jесте стабилизовати и додатно оjачати Републику Српску.

Како ће у томе проћи БиХ - то jе ствар реалног односа. Ми немамо разлога за било какву промjену и прича о уставним промjенама jе наметнута. Нама ни оваj Устав ниjе проблематичан. Постоjећи уставни поредак jе нападнут са свих страна и од стране локалних партнера, поготово од разних институциjа и саме међународне заjеднице коjа jе кроз причу о разним реформама покушала да редефинише уставни поредак у БиХ. Циљ коjи jе постављен jе jачање органа БиХ и то ниjе локални циљ - то jе циљ коjи jе поставила међународна заjедница и они упорно покушаваjу да га остваре.

Нама ниjе у интересу jачање централних органа власти. Ми то упорно и говоримо, али нас, наравно, "лоше чуjу", jер не желе да чуjу да БиХ не може и не мора да има jаку централну власт. И то jе, наравно, проблем. Као политичар, приjе свега морам да будем реалан и да своjе ставове заснивам на чињеницама. Дефинитивно виђење БиХ jе - не jаки централни органи власти. Разумиjемо шта значи европска прича - даjте нам jедну адресу, и то jе форсирано с циљем jачања централних органа власти. О БиХ можемо разговарати само на бази чињенице да смо партнери. A то да смо ми експеримент - то могу да забораве сви, без обзира на њихову снагу и на њихове међународне пози

Glas Srpske
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
САРАЈЕВО,11. ЈУНА /СРНА/ - Генерални директор Независне телевизије "Хајат" Сарајево Елвир Швракић објавио је данас саопштење у коме је премијера Републике Српске Милорада Додика оптужио за клевету ове ТВ куће и мијешање у њену уређивачку политику.

Поводом изјаве премијера Додика да је "Хајат" хушкачка телевизија која распирује нетрпељивост на овим просторима, па и према Влади РС и њему лично, и да би то неко требало да санкционише, Швракић наводи да се оваква званична изјава премијера једног ентитета у БиХ може окарактерисати једино као клевета ове ТВ куће, изношење неистина, мијешање у уређивачку политику, директна пријетња њеним уредницима и телевизији уопште, те скретање пажње са изостанка његовог одговора на питања која су му упућена.

"Хајат" наводи да је повод за овакву Додикову изјаву то што је ова телевизија 26. маја у централном дневнику који је водио Сенад Хаџифејзовић пренијела дијелове интервјуа који је премијер РС дао америчком магазину "Њузмакс" /NеwsМаx/ два дана раније, а у коме је, према наводима ове телевизије, говорио о пријетњама које су му упућиване у Амбасади САД у Сарајеву, о томе како САД покушавају да асимилирају РС у БиХ која је муслимански ентитет, о новоизграђеним џамијама у БиХ које служе као база за тренинг муслиманских екстермиста.

У саопштењу се наводи да "Хајат" очекује од Додика да докаже је неко погрешно пренио његове наводе и докаже своје тврдње или да пријави ову телевизију Регулаторној агенцији за комуникације, која ће као једина надлежна инситуција утврдити да ли је прекршено било које правило или кодекс о емитовању ТВ програма.

"Крајње је вријеме да политичари у БиХ сносе одговорност за јавно изнесене тврдње и да некоме одговарају у случају изношења неистина, као што медији из цијеле БиХ одговарају Регулаторној агенцији за комуникације за законитост и поштивање правила и кодекса о емитовању програма", наводи се у саопштењу.

Писмо је упућено Предсједништву БиХ, Влади ФБиХ, Изборној комисији БиХ, Омбудсману БиХ, Сипи, Оси, МУП-у ФБиХ, ОХР-у, ЕУФОР-у, ОЕБС-у, Онаси, Срни, Фени, Удружењу "БХ новинари".

Premijer RS Milorad Dodik izjavio je da Bošnjaci danas, kroz sve što rade, pokušavaju da proture elemente unitarnosti i da za to uveliko lobiraju u jednom dijelu međunarodne zajednice, ali da on garantuje da će im RS osujetiti tu namjeru.

Dodik je u intervjuu za beogradske "Večernjih novosti" naglasio da nije moguće očekivati ni da se Srbi asimiliraju u "multietničkom" društvu, niti da se protjeraju.

"Dakle, moguće je samo da se nađe model koji funkcioniše. A to znači da neće biti preglasavanja. I da Bošnjaci nikad neće postati to što žele - politička većina koja odlučuje u ime srpskog naroda", dodao je Dodik.

On je ponovio svoj stav da je federalizacija BiH najbolje rješenje, dodajući da zapanjuje ponašanje međunarodne zajednice koja, ni poslije toliko godina, nije spoznala realnost u BiH.

"Ona i dalje istrajava na stereotipnom modelu iz 1996. godine, po kojem postoje loši i dobri momci. Ja im odgovaram: Ili ćemo biti partneri, ili sa nama više nećete razgovarati", precizirao je Dodik.

Na pitanje da li se plaši da ideja federalizacije može biti opasna, da Hrvati i Bošnjaci neće pristati da podijele svoj dio BiH, nego će pokušati da zadru u dio Srpske, Dodik je rekao da su Hrvati značajno izgubili kapacitet nizom pogrešnih poteza koje je njihovo rukovodstvo imalo.

"Hrvati u BiH su kolateralna šteta ukupne hrvatske politike. Oni moraju da postanu faktor u dogovorima i da dobiju saveznike za to. Saveznici im, to valjda shvataju, nisu Bošnjaci", naveo je premijer RS.

On je dodao da jedini realan saveznik Hrvatima mogu da budu Srbi.

Dodik je rekao da policija RS ostaje komponenta vlasti i da RS može da prihvati zakone na nivou BiH, ali po kojima će postojati policija RS, ističući da dalje od toga neće proći.

Na pitanje da li se plaši smjene, Dodik je rekao da to, ukoliko se dogodi, neće prihvatiti.

"Jedostavno, neću to prihvatiti. Ne zato što volim vlast, nego zato što im neću dozvoliti da do te mjere ponize i narod i Republiku Srpsku. Nastaviću da radim", istakao je Dodik.

On je rekao da je BiH, ovakva kakvu pokušavaju da naprave, veoma neizvjesna i dodao da je to eksperiment, koji kao vid organizacije država nikad nije uspio.

"Svako ko želi da ukine RS suočiće se sa referendumom na kojem ćemo odlučiti želimo li da ostanemo u BiH ili da idemo izvan nje. Kada se ta dilema stavi pred Milorada Dodika, otići ću pred Skupštinu i zatražiti raspisivanje referenduma. Zato im je bolje da me ne dovode pred dilemu. Zna se kako bi glasali građani, a i kako bih ja sam glasao", istakao je premijer RS.

Govoreći o hapšenju direktora preduzeća "Željeznice RS", Dodik je rekao da će u RS biti uspostavljen sistem koji će biti brana za buduće pokušaje organizovanog kriminala.

"Sudovi treba da objasne da je neko firmu koja vrijedi 20 miliona maraka kupio za 200 hiljada. Ja sam svoje rekao, formirao sam specijalni sud, tužilaštavo, pripremio svu sistemsku i logističku podršku.Odgovornosti političara više nema, sve je sada na sudstvu", objasnio je Dodik.

(Srna)

Rycroft: Političari u BiH bit će kažnjavani
      

SARAJEVO - Međunarodna zajednica odlučna je ukloniti blokade koje priječe provedbu nužnih reformi u Bosni i Hercegovini i za to će uporabiti sva potrebna sredstva uključujući smjene izabranih dužnosnika, najavio je britanski veleposlanik u BiH Mathew Rycroft.

"Osigurat ćemo da BiH ne zaostaje i da blokade, kada se pojave, budu uklonjene na svaki način. A to podrazumijeva i smjene izabranih dužnosnika, financijske i druge vrste sankcija", kazao je Rycroft u intervjuu za "Dnevni avaz" u kojemu je komentirao zaključke ovotjedne sjednice Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira (PIC).

Britanski veleposlanik upozorio je da su svi u međunarodnoj zajednici suglasni da se dalje pogoršanje stanja u BiH ne može dopustiti pa će slovački diplomat Miroslav Lajčak kada 2. srpnja preuzme dužnost Visokog predstavnika imati punu potporu za poduzimanje svih mjera koje bude smatrao nužnima.

Rycroft je objasnio kako to znači sankcioniranje svakoga za koga se zaključi da blokira put BiH prema Europskoj uniji.

Upravni odbor PIC-a u svojoj je izjavi pozvao političare u BiH da odmah nastave s provedbom reforme policije te s pregovorima o ustavnim reformama.

Zapreka u reformi policije trenutačno je prijepor o tome hoće li postojati struktura koja će se zvati policija Republike Srpske na čemu inzistira premijer tog entiteta Milorad Dodik.

On je u intervjuu beogradskom tisku ovog tjedna najavio kako neće poštovati eventualnu odluku o svojoj smjeni.

Najavio je kako će u tom slučaju u Banju Luku dovesti i 200 tisuća ljudi koji će međunarodnoj zajednici pokazati koliku potporu uživa među bosanskim Srbima.

Ustavne reforme u BiH blokirane su jer se političari ne mogu dogovoriti hoće li se o njima pregovarati ispočetka ili će osnov i dalje biti paket ustavnih amandmana dogovaran pa odbačen u Parlamentu BiH 2006. godine zbog protivljenja Stranke za BiH (SBiH) i HDZ 1990.

(Hina)