Божићни дар земљацима пола милиона евра

Добротвор из Канаде својим рођацима и комшијама у Србији послао новац за поправку и доградњу кућа, школовање деце, лечење и друге потребе

Краљево – Већ десет дана Радоје Главчић путује по селима у околини Јошаничке Бање, а већ је био у Рашки, Краљеву… Спрема се и за Београд, Ивањицу, Панчево… Са собом носи списак и дели паре, деци обично по две хиљаде евра, а одраслима знатно више. Тако је, до пре два дана, када смо га срели, поделио укупно око четири стотине хиљада, а остало му је, кад се по списку сабере, да уручи још стотинак хиљада евра.

Реч је о помоћи, односно новогодишњем и божићњем поклону, а „Деда Мраз“ или „Божић Бата“ је далеко, чак у Канади, па је поменути Радоје овде његов заменик. Уистину, дародавац је Миломир Главчић, који у Канади живи покрај Нијагариних водопада, у граду Нијагара Фалс. И, како смо већ раније писали, он је у родном крају, у селима подно Копаоника али и шире, познат као велики добротвор и патриота.

Тамо је саградио две цркве, асфалтирао пут, а воде се и преговори о градњи вртића и дома културе у Јошаничкој Бањи. Поред тога, он се крајем сваке године, обавезно пре Божића, сети својих рођака, комшија и других. А, овог пута баш је „одрешио кесу“, криза је већа него раније а у Краљеву је било и земљотреса па је њих 135 добило, у односу на раније, знатно увећане, различите суме, што кад се сабере укупно износи око петсто хиљада евра.

– Најавише је, наравно, Главчића, горе у селима под Копаоником, а има их и у Краљеву, Рашки, Београду... Овима у Краљеву је ту помоћ доделио и за поправке њихових кућа оштећених после земљотреса, а другима за побољшање кућног буџета, за школовање деце... Не жели једино да се новац троши на летовања, зимовања, путовања... Поред рођака, на списку су и поједине комшије горе у селу а има и непознатих, оних који су му се писмом за помоћ обратили. Ево, рецимо, Десимиру и Ружи Дурађевић из Гокчанице послао је неколико хиљада евра пошто су му се обратили за помоћ око поправке и доградње куће – прича нам Радоје Главчић.

Миломир Главчић је скоро шест деценија ван Србије. Из родних Попа, изнад Јошаничке Бање, отишао је давно, као сироче. Мало шегртовао у Београду, а одмах после рата из војске пребегао чамцем преко Преспанског језера, у Грчку. Онда га је пут одвео у Италију, да би се скрасио у Канади. Бавио се многим пословима, био столар, рудар... и само својим радом и умећем покрај Нијагаре стекао је два хотела, биоскопску дворану, великo земљиште. Био је вредан радник, снашао се и у бизнису, а знао је када да купи и када да прода и сада је тамо један од најбогатијих Срба. Велики је патриота, није заборавио свој крај и људе, иако у Србију после одласка никад није долазио.

У кратком телефонском разговору казао нам је да управо разматра једно писмо у коме су му се обратили за помоћ:

– Послали су ми молбу за помоћ и списак материјала за кућу оштећену од земљотреса који им је потребан. Видим, све то износи око 550.000 динара, па ћу помоћи. Тако, не помажем ја само моје Главчиће него и друге, а посредно и моју Србију из које сам, додуше, побегао, али, верујте, нисам на тај мој одлазак из војске поносан... Кажем, и држава, ваљда, има користи од мене, јер када, рецимо, пошаљем пола милиона евра, они то тамо троше, то се убацује у српску економију. А, иако сам тешко радио и зарадио, волим да помогнем. Верујте, ја сам данима задовољан кад некоме олакшам живот, ублажим невоље. Увече, рецимо, пред спавање у кревету помишљам како се они тамо радују због моје помоћи и заспим са осмехом на лицу. Једино се помало љутим кад некоме упутим новац, а тај се после и не јави. Но, добро, има разних људи. Волео бих да мојим примером крену и други Срби који живе овде, у Америци, Европи а богати су – каже Миломир Главчић.

Нема речи којима би се описала та хуманост, објашњава Миломирова сестричина Стојана Миловановић, која живи у предграђу Краљева.

– Ма ја сам тако поносна на тог мог ујака, радујем се кад чујем те приче о њему као човеку великог срца и добре душе. Колико је непознатих људи он помогао, а да не причам о нама рођацима. Ја и још четворо деце, мојих сестара, остали смо рано без оца и да није било њега не знам како бисмо се у животу снашли. Ма он је живот за нас значио и стално мислим какву пажњу ја њему да посветим. Знам да он тамо има све, али баш недавно сам од вуне исплела два џемпера за њега и његову супругу Армелину и послала им јер знам да он воли да га понешто подсећа на Србију, на родни крај – каже Стојана Миловановић.

Мирољуб Дугалић
објављено: 06.01.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Bozicni-dar-pola-miliona-evra.sr.html

Svaka njemu čast ....

bolje da je posalo te pare u Afriku. ovi ovde jos uvek imaju sta da jedu. direktno je pomogao sljamu na vlasti da se jos malo drzi za slamku..

...ne kenjaj! idi ubi kevu,sacekaj muriju i idi na robiju.kad se vratis imaces za dve korse.

  E, brate, srpska posla .... pa pitaj te ljude kojima je pomogao da li je bilo bolje da da pare u Afriku .... misliš da u Africi nemaju onih što uzimaju "provizije" ...

 

Da je vise ovakvih altruista svet bi bio mnogo lepse mesto


Svima preporucujem da pogledaju ovaj snimak sto je Nksamj postavio

Није он далеко од истине, већина би те паре спичкала. Човече, знам жене које кукају како немају леба да једу, како немају деци да дају за ужину, а онда мало мало па купе неке прње, сат , накит , а већ имају за извоз тог срања.

Овај патриота је стварно добар човек, али мора марву да добро контролише, надам се да то и ради као што каже. Иначе стварно боље да пошаље гладнима у Африци.

У Београду се такође гладује, гладује са за најк патикама, кожним јашама, белим тозла, изласци, рибе ... а онда гудра.