Milo je verovatno dobro podmitio svetske moćnike, kada može da radi šta hoće i dokle hoće.

intervju: Leo Sisti, novinar italijanaskog nedeljnika „Espreso“
Optužnica u Bariju protiv Subotića i Đukanovića je čvrsta
Autor: N. Jaćimović, J. Stojković | Foto:O.Bunić | 06.08.2009. - 05:00


Tužilac Đuzepe Šelzi iz Barija prihvatio je kao „polazište” za svoju istragu rad Ive Pukanića, ubijenog vlasnika nedeljnika „Nacional”. Istraga je kasnije urodila plodom, naročito kad je reč o računima u bankama i dokazima u vezi sa transferom velike količine novca vazdušnim putem iz Crne Gore do Kipra, kaže u intervjuu za „Blic” Leo Sisti, novinar italijanskog nedeljnika „Espreso” i autor brojnih tekstova o švercu cigareta iz Crne Gore u Italiju.

Sisti, koji počeo da piše o „crnogorskoj vezi” s kraja devedesetih kada je i ceo slučaj izbio na videlo, kaže da su, koliko zna, izjave Pukanića bile korisne za istragu. Šelzi je sa Pukanićem razgovarao u Trstu 18. jula 2002. i tamo je pokazao tužiocu brojne članke o švercu cigareta objavljivane u „Nacionalu”.
- Ti članci su sada pripojeni sudskim dosijeima u Bariju, a to je pravo brdo dokumenata na više stotina hiljada stranica. Sudski dosijei obuhvataju zapise prisluškivanih razgovora, uglavnom preko mobilnog telefona, koje je Dušanka Jeknić, bivša predstavnica crnogorske trgovinske misije u Milanu, vodila između 2000. i 2002. s ljudima umešanim u šverc. Među njima i sa sadašnjim premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem, kome ne može da se sudi zbog diplomatskog imuniteta, kao i sa drugim ljudima koji su učestvovali i u švercu i protiv kojih je podignuta optužnica, kao što je Miroslav Ivanišević, bivši crnogorski ministar, ili Veselin Barović zbog uloge koju je igrao dok je bio trgovinski direktor MTT - kaže Sisti.

Koliko je optužnica potkrepljena dokazima?
- Po mom mišljenju optužnica je dobro potkrepljena dokazima s obzirom na to da je rezultat dugotrajne istrage u 12 zemalja. Dakle, nije se odvijala samo u Italiji i Crnoj Gori, već i u Srbiji, Hrvatskoj, Grčkoj, Nemačkoj, na Kipru, u Holandiji, Lihtenštajnu, Arubi i Sjedinjenim Državama. Tužilac Šelzi je, pozivajući se na postojeće ugovore i međunarodne konvencije, uputio zamolna pisma svim tim zemljama.

Prema optužnici tužioca iz Barija, Subotić je stajao iza prebacivanja novca. Šta možete da kažete o njegovim poslovima?
- Šelzi je rekonstruisao „trag novca” koji se krije iza crnogorske veze. Od 1997. do 2000. šverceri su prebacili pune avione novčanica u stranoj valuti - jednu milijardu i dvesta hiljada miliona nemačkih maraka, 726.000 američkih dolara i banknote u drugoj valuti, švajcarskim francima i austrijskim šilinzima. Prema optužnici, Stanko Subotić Cane, koji je blizak Đukanoviću, organizovao je prebacivanje novca preko svoje firme „Dulwich”. Subotić je, piše tužilac iz Barija u optužnici na 23 strane, „prao zaradu od kriminalnog udruživanja. On je obezbedio avion za prebacivanje novca iz Crne Gore, kuda je stizao iz Švajcarske, na Kipar”. On je koristio tri aviona, „od kojih je jedan kupljen novcem prikupljenim od poreza na tranzit cigareta kroz Crnu Goru i Subotićevim ličnim novcem”. Istražitelji kažu da je petnaest kurira letelo 178 puta iz Crne Gore do Kipra prenoseći keš.

Zbog čega Italija nije raspisala poternicu za Subotićem?
- To je pitanje za tužioca. Mislim da je prošlo previše vremena od početka istrage. Ponekad su poternice beskorisne i komplikuju stvari zbog birokratije. Smatram da je Šelzi postupio kao tužilac koji veruje u svoje tvrdnje koje su potkrepljene dokumentima, ne zahtevajući od sudije da potpiše naloge za hapšenje. I to je sve.

U optužnici se navodi ime Brane Mićunovića kao šefa organizacije u Crnoj Gori. Kako je opisana njegova veza s Đukanovićem?
- Mićunović, okarakterisan u sudskim dosijeima kao „šef organizovanog kriminala koji operiše u Crnoj Gori”, takođe se tereti za veze sa mafijom u Bariju. Prema optužnici, „on je garantovao zaštitu i omogućavao rešavanje sporova između italijanskih mafijaša na slobodi u Crnoj Gori, političkim liderima i lokalnim kriminalnim bandama u zamenu za profit od ilegalnog šverca iz Crne Gore u Italiju”. Prema svedočenju Gorana Stanjevića, bivšeg predstavnika crnogorske vladine Agencije za strane investicije koga su u istražitelji iz Barija saslušavali u Švajcarskoj 3. decembra 2002, Brano Mićunović, rođen u Nikšiću, bio je blizak sa Đukanovićem. Mićunović je, kako se navodi, održavao poslovne veze sa čuvenim mafijašem Frančeskom Prudentinom, koji je bio na slobodi u Crnoj Gori, a tražen je u Bariju zbog različitih prestupa.

Koliko je novca zarađeno na švercu?
- Deo novca je iskorišćen da se plate proizvođači cigareta, recimo „R. J. Reynolds”, „Austria Tabak”, „Scandinavia”, koja je kasnije postala „Gallaher Sweden” i „Seita”, francuski proizvođač „goloaza”. Ali najveći deo novca je nestao u sumnjivim kompanijama s računima u bankama u Lihtenštajnu.


 
Drašković snabdevao italijaske bosove drogom


Andrija Drašković bio je na evropskoj poternici zbog istrage u Bariju. Uhapšen je u Nemačkoj, ali je pušten na slobodu. Kakav je njegov status po pitanju optužnice?

- Drašković je uhapšen u Nemačkoj jer je nalog za hapšenje izdat u Bariju. Kasnije ga je oslobodio sud u Bariju, koji u skladu sa italijanskom procedurom može da preispita odluku tužioca i kaže da nije bilo razloga da Drašković bude u zatvoru. To ne znači da je on nevin, on je samo pušten u očekivanju istrage. Protiv Draškovića bila je podignuta optužnica i, prema sudskim dosijeima, on se tereti za veze sa mafijom, za to da je bio vođa organizovanog kriminala nakon što je preuzeo poziciju od ubijenog Željka Ražnatovića. Drašković je, napisali su istražitelji, „obezbeđivao zaštitu kriminalnim bosovima iz Apulije, koji su bili u bekstvu u Crnoj Gori, izglađujući sporove između italijanskih mafijaša iz različitih kartela... U zamenu za zaštitu koju im je obezbeđivao, Dršaković je te grupe snabdevao kokaionom i heroinom. Kako je naveo Šelzi, on je „imao uslov da ima monopol”. Drugim rečima, Drašković je bio jedini diler koji je isporučivao drogu italijanskim bosovima.

 
Suđenje za šverc u septembru

U Italiji je održano prvo ročište u postupku za šverc cigareta. Šta se dešavalo na suđenju?
Prvo ročište je održano 3. juna. Nijedan optuženi nije bio prisutan pred sudijom Rosom Kalijom di Pinto, koja će na kraju saslušavanja, doneti odluku o tome da li će se osumnjičenim licima suditi na osnovu dokaza koje je prikupio tužilac Đuzepe Šelzi. Sledeće ročište će biti održano 11. novembra 2009. Tek posle određenog broja ročišta sudija Di Pinto će saopštiti da li su tvrdnje o povezanosti sa mafijom, koje se odnose na sedam crnogorskih i srpskih političara i mafijaša, kao i na sedam Italijana, dovoljno čvrste za pokretanje suđenja.


Izvor: Blic

 pismo medijima povodom pisanja „Blica”
Subotić: Država da ispita optužbe Ratka Kneževića
Autor: Stanko Subotić | Foto:A. Isaković | 11.08.2009. - 07:20

U gomili laži objavljenih o meni u poslednjih dvadesetak dana u „Blicu”, nešto je ipak dobro. To što su konačno pale maske i sada možemo slobodno da govorimo o tome ko i zašto sve to radi, navodi se u pismu koje je advokatski tim Stanka Subotića prosledio medijima. „Blic” u celosti prenosi to pismo.



Subotić piše: Pre toga bi možda trebalo, reda radi, da demantujem, ali bukvalno sve, što je „Blic” objavio, ali neću to da radim.
Uostalom, kako da se demantuju gluposti? Šta čovek da kaže kada u naslovu pročita da se viđao sa Jocom Amsterdamom, a onda, u tekstu, da se nije sa njim viđao?!
Ili šta da kaže kada pročita da je povezan sa ubistvima silnih ljudi među kojima su i neki od njegovih najboljih prijatelja, od kojih su neki trebali da svedoče u njegovu korist?!
Šta da kaže kada neko objavi da je protiv njega, u državi u kojoj živi podignuta optužnica, a da pri tom on nikada na sudu u toj, svojoj državi nije bio; ili kada neko objavi da je u Italiji protiv njega podignuta optužnica, a nije, niti će biti; šta da odgovori kada je glavni „svedok” protiv njega u „Blicu” čovek protiv kojeg je raspisivana poternica i pokrenut postupak zbog ucene?!
Šta, na kraju krajeva, da kažem kada ništa, apsolutno ništa od onoga što je objavljeno u „Blicu” nije tačno?!

Nemam demanti
Ništa. Nemam demanti. Imam nešto drugo. Zahtev državi da odmah otvori istragu povodom napisa u „Blicu” i da se jednom za svagda utvrdi da li sam uradio išta od svega što je navedeno.
Pa ako jesam, biću konačno pravosnažno kriv i moći će da mi bude oduzeta sva imovina, što nalogodavci ovih tekstova odavno i priželjkuju.
A ako nisam, onda se nadam da će, ako je Srbija demokratska i pravna država, takođe konačno odgovarati oni koji su celu hajku započeli i dan-danas je sprovode. Neka onda oni idu u zatvor i neka se iz njihove imovine naplati šteta koju su mi naneli.
A zna se i ko su ti i ovim putem državne organe obave­štavam o njihovim imenima.
Neka krene od onih manje važnih, pukih izvršilaca, poput glavnog urednika „Blica” Veselina Simonovića, koji je na istoj funkciji bio i 2001. godine kada je cela hajka započeta, a „Blic njuz”, list iz njegove kuće, bio jedan od predvodnika iste, prateći i dodajući onome što su za zagrebački „Nacional” smišljali pravi pokretači afere.
Neka ga pitaju i o tom i ovom periodu, o tome ko mu je naručivao tekstove, ko mu je davao sagovornike i „materijal”, koga je izveštavao o svemu što radi.
Lično, ja bih ga pitao kako se oseća kada, uz pomoć novih Gradiša Katića (bio novinar u „Blic njuzu” pre nego što je prešao u „Identitet”), radi isto ono što je posle prve runde (2001. godina) rezultiralo smrću Zorana Đinđića, koji je tada sa mnom i Milom Đukanovićem bio meta tih natpisa.
I kako se oseća kada zna da je i tada, kao i danas, mirno objavljivao gluposti o kobajagi ugroženosti raznih Kneževića i Tijanića kojima, naravno, za razliku od Đinđića, ništa nije bilo, a onoliko su zakukavali.
I šta misli, posle ovakvih kampanja, ko obično strada - oni koje proglasiš „ubicama i kriminalcima”, ili oni koje tetošeš kao tobože „žrtve”.
Ali, neću više o njemu, nebitan je.

Naručioci iz kabineta Koštunice
Bitni su pravi naručioci.
Kabinet bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, u sastavu Aleksandar Nikitović, Aleksandar Tijanić, Rade Bulatović i Dragan Jočić.
Oni su započeli i oni i dan-danas nastavljaju, na moje čuđenje uz prećutno odobravanje današnjih vlasti, valjda zbog veza koje Tijanić kao direktor javnog servisa (kakva nagrada za učešće u medijskom linču Zorana Đinđića posle kojeg je i ubijen) ima sa bliskim predsednikovim saradnikom Srđanom Šaperom.
Neka njih, pre svega, ispita državni tužilac. Oni su, i te materijale sam već pokazivao srpskoj javnosti, iz kabineta predsednika slali u Bari tobožnje „dokaze” o mojoj umešanosti u šverc cigareta.
Postoje papiri, postoje na njima jasno vidljivi brojevi telefona sa kojeg su slati, kao i brojevi telefona na koje su slati, postoji jasan trag o tome kako su ti „papiri” išli i u Bari i u „Nacional”.
Neka ih ispitaju zašto su to radili onda i zašto rade danas. Neka ih pitaju i zašto je skoro godinu dana vođena istraga pred specijalnim sudom o nekom N.N. izvršiocu i organizatoru šverca cigara; zašto su za to vreme svi svedoci i saslušavana lica bili ispitivani ne o nekom N.N., nego o meni; zašto nikada nisam pozvan da dam bilo kakav iskaz; zašto su tekstovi iz „Nacionala”, NIN-a, „Blic njuza”... bili pisani istim rečnikom, uz korišćenje istih fraza, kao kasnija optužnica, ne protiv N.N. nego protiv mene, u Specijalnom sudu u Beogradu.
Njih da pitaju, zato što su bili na mestu ministra policije, direktora Bezbednosno-informativne agencije, šefa kabineta predsednika Vlade i direktora (večnog) javnog servisa RTS.
Za njih, i sa njima, radio je i Ratko Knežević, kojeg bi takođe trebalo ispitati, ali ne kao prošli put, kada je protiv njega pokrenut postupak i raspisana poternica zbog krivičnog dela ucene. Tada je ista ekipa isposlovala da Knežević, protivno svim zakonima, bude zamolnim putem o ovom krivičnom delu ispitan u Zagrebu,
bez prisustva srpskih tužilaca, i da odmah zatim i poternica za njim bude ekspresno ukinuta.
Neka dođe ovaj put u Beograd, pa nek pred tužiocem kaže kako se to desilo da Blagota Sekulić (kojeg „Blic” i on stavljaju Milu Đukanoviću i meni na dušu), samo par dana pošto je dao iskaz u kojem je Kneževića označio kao ucenjivača koji je tražio da mu platim 1.600.000 maraka inače će da objavljuje neistine o meni, kako se dakle desilo da samo par dana kasnije Sekulić bude ubijen?
Neka kaže o svojim vezama sa Tijanićem, čijim je rečnikom nakljukan, i o načinu na koji su zajednički smišljali akciju protiv Đinđića, Đukanovića i mene.
To su pravi kriminalci i to je pravi kriminal.
I jedino me čudi zašto jedna pravna država, sa demokratskom vlašću, kakva bi bar trebalo da bude Srbija, toleriše taj kriminal.
I mislim da je nemoguće da vlast u Beogradu ne zna da nema nikakve optužnice u Bariju, nego da se vodi istraga, pokrenuta posle dopisa koje je ova četvoročlana banda slala iz Koštuničinog kabineta.

Namešteni dokazi
I nemoguće je da je vlastima u Beogradu nepoznato da je zbog istih tih nameštenih „dokaza” vođena istraga u Francuskoj, Švajcarskoj i Lihtenštajnu i da su me sve ove ozbiljne, demokratske i pravne države oslobodile svake sumnje u umešanost u šverc cigareta i pranje novca i da su to uradile na osnovu stvarnih DOKAZA koje sam u tim istragama podnosio i koji su predati i tužilaštvu u Bariju koje tek o njima treba da odluči.
I nemoguće je da nije upoznata sa faktom da me je i Rusija oslobodila jer dokazi koje je tadašnja vlast (čitaj: Nikitović, Bulatović, Jočić, Tijanić) slala u Moskvu, jednostavno nisu bili dokazi nego gomila gluposti i laži.
Ne verujem ni u to da sadašnje vođe Srbije ne znaju da sam, po direktnom nalogu ove četvorice, a u nedostatku bilo kakvih dokaza, pred Specijalnim sudom u Beogradu optužen da sam „zloupotrebio službeni položaj” - ja koji nikada ni na kakvom položaju nisam bio, već sam vlasnik privatne firme - i da sam organizovao kriminalnu grupu u kojoj su mi podređeni bili direktor carine, šef Javne bezbednosti MUP Srbije i načelnici Državne bezbednosti.
Iako to zvuči netačno i glupo i kada se izgovori, zvanični Beograd dopušta da se čitava lakrdija nastavi. I bez obzira na činjenicu da sam pred zaista uređenim pravosudnim organima velikih evropskih država, a sve na osnovu dokaza, oslobođen, ne krivice nego svake sumnje da sam se bavio time za šta me je teretila Koštuničina četvorka, današnje vlasti u Beogradu mi ne dopuštaju ni da se branim sa slobode.
I da sve bude još gore, kada, samo u cilju sopstvene odbrane, na koju, nadam se, i u Srbiji imam prava, najavim da ću sudu dati izjavu kojom ću objasniti sve što se devedesetih, kada je reč o švercu, dešavalo u Srbiji, i moju ulogu u tome, onda Tijanić, Nikitović, Bulatović, Jočić, Šaper... započnu novu kampanju koja ima za cilj da dokaže da sam kriminalac i ubica, pa će valjda sve što imam da kažem zvučati manje istinito. A da sve još i pojačaju, izmisle kako sam pretio predsedniku Srbije Borisu Tadiću!
Zašto bih mu pretio, za ove manipulatore uopšte nije važno. Meni jeste, pa zahtevam da pravosudni organi ispitaju i te tvrdnje. Pogotovu te tvrdnje! Kada, kako, preko koga, na koji način.
Zbog čega?! Ja se borim da dokažem, u Srbiji, da sam nevin. Istovremeno, živim u Švajcarskoj, uživam sve privilegije građanina koji nema nikakvih problema sa zakonom, bavim se svojim poslovima... i zar bih sve to ugrozio tako što bih se usudio da pretim predsedniku jedne suverene, demokratske države?
Pa to je terorizam! I za terorizam bih bio istog trenutka uhapšen i u Švajcarskoj i bilo gde drugde!
I zato država treba da reaguje. A da joj pomognem tvrdim da se terorizmom bave upravo oni koji mene za nešto slično optužuju. Zato što su oni - Nikitović, Bulatović, Jočić, Tijanić... učestvovali u pripremanju jednog terorističkog čina, ubistva premijera Zorana Đinđića.
I zato ne zaslužuju da ih ljudi koji su i tada, zajedno sa Đinđićem, bili meta terora, danas štite.

Naručena kampanja i protiv Đinđića
Da li je potrebno da podsećam, bilo koga, da je meta ovih bandita u to vreme bila cela Demokratska stranka, svaki od njenih funkcionera, i to samo zato što su započeli da sprovode politiku koja je trebalo da Srbiju očisti od ratnih zločinaca i odvede u Evropu.
Smetalo im je to tada, i ubeđen sam, smeta im i dan-danas. I zato je bolje da se predsednik Srbije, kojem su Evropa i oslobađanje od zločinačkog nasleđa takođe cilj, pripazi od ovih zlikovaca nego od mene, koji sam i Đinđića podržavao pre svega zbog njegovih ciljeva.
I neka pravosuđe proveri ovo što govorim.
Uostalom, moji advokati su protiv naručilaca kampanje koja je na kraju ubila Đinđića već podneli krivičnu prijavu.
Zašto tužilac nikada nije po njoj postupio? Ta prijava je pri tom zasnovana na dokumentima, a ne na svedočenju nekog švercera oružja.
Zašto državni tužilac, nekadašnji tužilac Specijalnog suda, ne objasni kako je moguće da je za sve što je bilo devedesetih u Srbiji, danas optužen samo ja i to za eventualno delo iz 1996. godine?
Sve ostalo u Srbiji je valjda bilo besprekorno, po zakonu, a samo sam ja zloupotrebljavao položaj, rukovodio službama policije, carine i državne bezbednosti i uz to i švercovao.
I kada, i ako to uspe da objasni, ostaće mu jedno mnogo važnije pitanje: zašto se nikada, a pogotovu zašto se od trenutka kada je Tadićeva DS preuzela vlast u Srbiji, nije bavio onim što je obećao i što mu je bila dužnost - istraživanjem pozadine Đinđićevog ubistva, tekstovima koji su pokojnog premijera pripremali za odstrel (ima ih dosta i iz „Blica”, na primer oni koji su tvrdili, u naslovu, da je pokojni Gavrilović dao dokaze protiv Đinđića i njegovih kriminalnih radnji), hajkom koja je imala za cilj da ga predstavi kao kriminalca, kabinetom i njegovim članovima koji su dirigovali celom tom akcijom, vezama ljudi iz kabineta sa raznim bezbednosno-kriminalnim krugovima...
Zašto? I zar je za današnju vlast Demokratske stranke zaista važnije ko je kobajagi švercovao cigarete 1996. godine, od toga ko je učestvovao u pripremi terena za ubistvo njenog predsednika?
Ja i dalje verujem da nije. I ubeđen sam da će ubrzo u Srbiji da počne proces pravim teroristima, učesnicima u ubistvu Zorana Đinđića. Ponavljam, to su Aleksandar Nikitović, Rade Bulatović, Dragan Jočić i Aleksandar Tijanić.
Sve dokaze za ovu tvrdnju spreman sam da dostavim nadležnim organima.
Ženeva, 10. avgust 2009.
Stanko Subotić



 
Tijanić: Bivši krojač mi nudio milion i po evra da radim  za njega

Aleksandar Tijanić, direktor RTS
Najveći legalni posao u Srbiji Cane Subotić je razvio za vreme vlade Vojislava Koštunice. Znam Vojislava dobro, jeste krvoločan i jeste masovni ubica, ali ne verujem da bi nekome dozvolio da razvije stomilionske poslove u Srbiji a da mu pri tom radi o glavi. Što se mene tiče, kako se vapaj bivšeg krojača da mu radim o glavi slažu sa njegovim pozivom da pređem uz njegovo plaćanje od 1,5 miliona evra u njegovu ortačku firmu VAC. Sam Bodo Hombah, gazda VAC-a, potvrđuje da je taj razgovor vođen. Uzmimo da je sve što Cane Subotić kaže o nama, ili o Ratku Kneževiću, tačno. Uzmimo da je ova grupa najgora, ali kakve to veze ima sa pitanjem: Odakle mu dve milijarde dolara i da li je, kako tvrde mediji i pravosuđa više evropskih zemalja, upleten u likvidacije desetak ljudi.
Na kraju, on srpsko pravosuđe poziva na akciju protiv mene, a sam je begunac od srpskog pravosuđa. Zna se tačno ko je sve od predsednika država u regionu dobio pretnje, kakve pretnje i od koga su te pretnje stigle. Cane je kamen o vrtu Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH i zapadne Evrope. S tim kamenom budućnost je dalja nego što nam se čini. Znam da će na Balkanu pasti još glava od onih koji naručuju ubistva, ali to je cena koja se mora platiti.

V. Z. C.

Izvor: Blic

Значи не верујем 

Хоћеш ли ти понекад размислити пре него што нешто напишеш? Јесте подмитио је све редом ... Берлусконија, Путина а и Обаму ... Све су то ситне рибе у поређењу са њим

Италијани су лепо као прагматични људи схватили да је боље да се ману ћорава посла него да бацају паре на суђење човеку ког ће овакав или онакав имунитет штитити до краја живота. За разлику од нас, који смо организовали суђење и лепо осудили и Клинтона и Олбрајтову а и Солану ... па нек' дрхте размишљајући о вишегодишњим казнама затвора које их чекају.

Odgovor Ratka Kneževića Stanku Subotiću
Cane i Milo uklonili sve protivnike
Autor: Ratko M. Knežević, Veselin Simonović, V.Z.C. | Foto: vijesti | 12.08.2009. - 07:46

Već sam jednom na vašim stranicama rekao da stojim iza svake svoje riječi koju sam izgovorio u razgovorima sa novinarima podgoričkih „Vijesti”, beogradskog „Blica” i NIN-a.



Bilo bi mi, još jednom moram reći, veliko zadovoljstvo susresti se i suočiti sa Stankom Subotićem na beogradskom, zagrebačkom ili londonskom sudu. Ova druga dva pominjem jer imam osjećaj da zbog nečega što on najbolje zna, gospodin Subotić izbjegava Beograd i pravosudni sistem Republike Srbije. Nadam se da ću se na nekom sudu, prije Suda istorije, naći i sa mojim bivšim prijateljem Milom Đukanovićem. Dosta toga bih ja imao obojici za reći.
Ovom mom javljanju dodao bih sledeće, ili pojasnio moje dosadašnje javne iskaze.
Biznis model „Stanko - Cane Subotić” smišljen je u mozgu Jovice Stanišića, unaprijeđen i skoro doveden do savršenstva u partnerstvu sa Milom Đukanovićem.

Model smislio Stanišić
Model se zasniva na:
a) Švercu ogromnih količina cigareta na, uglavnom, srpsko tržište (iako se jedan dio „izvozi” i u Bosnu, Republiku Srpsku i Hrvatsku), preko Crne Gore, uhodanim kanalima, bez ikakvih plaćanja carina, trošarina i poreza na promet. Od tog je posla samo u 1999. i 2000. godini zarađeno milijarda i trista miliona tadašnjih njemačkih maraka. Taj novac pripada budžetu i građanima Srbije, i djelimično budžetu i građanima Crne Gore. Tzv. „srpski” posao nema nikakve veze sa švercom cigareta prema Italiji. Subotić kao švercer u tom, „italijanskom” poslu nije učestvovao. U „italijanskom poslu” gospodin Subotić je korišten zato što ima avione, pilote, kurire i uhodanu mrežu za pranje novca na Kipru i u Lihtenštajnu. Sada samo lenjost državnih organa Republike Srbije i nedostatak političke volje može spriječiti da se taj novac blokira i vrati odakle je - otet!

b) Kontroli države ili država i samog političkog procesa. Na taj način ideja većine časnih rodoljuba crnogorskih, među kojima sam i ja, koji su raspadom Jugoslavije htjeli da povrate svoju državnost, jer smo na to imali sva istorijska prava, vratila se kao najgori mogući bumerang i Crnoj Gori i, što je samo na prvi pogled paradoksalno, samoj Srbiji. Htjeli mi to priznati ili ne, današnja je državnost Crne Gore rezultat predanog rada i „braka iz računa” srpske Službe bezbjednosti pod komandom mogućeg ratnog zločinca Jovice Stanišića, njegovog pulena Stanka Subotića Caneta i halapljivosti Mila Đukanovića i njegovog najužeg kruga prijatelja. Ta „mafijaško-udbaška” tvorevina stvorena je prljavim novcem ukradenim iz budžeta Srbije, Italije, i malim dijelom BiH i Hrvatske, a i građani Crne Gore ostali su bez svog dijela. Zbog toga danas u Crnoj Gori samo fiktivno postoje institucije: demokratija se tamo očituje poput Kineskog teatra sjenki. Dva čovjeka koja „vedre i oblače” Crnom Gorom partneri su u kriminalu: Milo Đukanović i Cane Subotić. Sramno je da je jedan kriminalac danas jači po uticaju u Crnoj Gori od predsjednika republike Vujanovića, predsjednika parlamenta ili državnog tužioca. Kako je Srbija od vitalnog značaja za opstanak i dalji poslovni progres ove bratije, ona je BILA i OSTALA njihovo „glavno lovište”. U Srbiji su pohranjeni dokazi njihove pljačke, njihovih zločina i bez srpskog tržišta ovom kartelu nema opstanka.



Ništa bez srpskog tržišta
Zato je urađeno sve da se padom Miloševića koji je do kraja svog života bio kontrolisan od Stanišića, da se do današnjeg dana, „zajaše” opet srpska država, time i veliko srpsko tržište i ono najbitnije, srpska policija i srpsko sudstvo kako bi se krvni delikti izvršeni u ime i za račun kartela zaboravili. Tako decembra 2001. godine avion gospodina Subotića slijeće u Beograd sa, po njegovom i priznanju gospodina Kestnera, njegovog do tada ključnog poslovnog partnera, pet miliona eura keša. Avion su „dočekali” Vladimir - Beba Popović i Čedomir Jovanović, znalački iskorišćavajući svoju tadašnju poziciju. O tome koliko je Popović bio uključen u poslove duvanskog kartela najbolje govori njegovo vlastito pisanje o njegovom „učešću” u vraćanju Subotićevog duga istom Kestneru.
Smrt pokojnog premijera Đinđića, danas je jasno, nemojmo se više lagati, uslijedila je jer nije htio biti dio te „podjele plijena”.
Padom Bebe Popovića, na intervenciju američkog ambasadora, nesretnom pogibijom premijera Đinđića, i kasnije padom vlade Zorana Živkovića, Kartel kreće na Koštuničinu vlast svim sredstvima. Prvo im se nudi sva vrsta saradnje (otud i ponuda Tijaniću da preuzme vođenje WAZ-a u Srbiji, jer je koruptivni Hombah već odavno bio u Subotićevom „džepu”), a onda, pošto saradnje nema, počinje se ucjenama i prijetnjama. Zato se koristi Vojin Lazarević, beogradski poslovni čovjek, navodno blizak Koštunici. Lično sam vidio, na jednoj poslovnoj večeri u Austriji 5. aprila 2007. godine, uz prisustvo više svjedoka kojima je to pokazano, na displeju Lazarevićevog telefona prijetnju ubistvom njemu, Jociću i Nikitoviću ukoliko srpsko sudstvo ne odustane od akcije „Mreža” upućenu od samog Subotića. (Ovdje valja napomenuti da se nikada u svom životu nisam video, niti sreo, niti čuo sa gospodom Koštunicom, Jocićem i Nikitovićem. Gospodina Radeta Bulatovića znam iz studentskih dana i sada je tačno 28 godina da se on i ja nismo čuli, sreli i vidjeli. Gospodina Tijanića poznajem dobro, bio mi je glavni urednik u listu „Intervju”, poslednji put sam ga vidio u Crnoj Gori ljeta 1997. I nikada kasnije.) Nakon Koštunice, Subotić i Đukanović nastavljaju pritiske prema DS i Borisu Tadiću. Već sam rekao, javna je tajna, gospodin Tadić, izgleda, nema namjeru da vraća „kredite” koje su od Kartela uzeli Beba i Čeda. To sada Kartel čini nervoznim, jer bi moguća blokada imovine i računa Caneta Subotića u inostranstvu, te moguća presuda u sudskom predmetu „Mreža” doveli do raspleta srpsko-crnogorske kriminalne sage u poslednjih 15 godina. Zato, i samo zato, napušta se finansiranje manjih, sada već marginalizovanih igrača na političkoj sceni Srbije i kreće se na finansiranje u prvi mah Nikolićevog SRS, a kada im to nije uspjelo, Canetovim novcem i Nikolićevom političkom staturom formira se nova partija SNS, koja treba uz pomoć „naklonjenih medija”, te novoosnovanih („Pravda”) uzeti vlast u Srbiji. To je bila jedina, ponavljam jedina tačka dnevnog reda na sastanku Subotić/Đukanović - Nikolić/Vučić (prisustvovao Milomir Marić) u hotelu „Ric” u Parizu, u oktobru 2007, i na sastancima u Ženevi i Moskvi koji su kasnije uslijedili.

c) Fizičkoj likvidaciji svih potencijalnih protivnika uz angažman tog trenutka najjačeg „šefa podzemlja” u Beogradu, ko god to bio, i logistiku crnogorske Udbe. Po priznanju samog Mila Đukanovića kazanog meni u više navrata: kada se pojavila mogućnost da Radovan Stojičić Badža preuzme „bezbjednosni sistem” Srbije, a time i onaj dio u ovom lukrativnom poslu, uzeta je, mogu slobodno reći, „nevinost” jednom do tada finom momku koji je odrastao u nikšićkom predgrađu i u Podgorici, a sazrio po Centralnim komitetima - sinu časnih i poštenih roditelja Radovana i Stane - Milu Đukanoviću.

Hteo sam da pomognem Milu
Tog trenutka „pukla je pogibija” i Đukanoviću i projektu demokratije u Crnoj Gori. Sam će se Đukanović sjetiti kako mi je novembra 1999. na rođendanu njegovog sina Blaža u salonu hotela „Crna Gora” upravo sam, nadugo i naširoko, lamentirao nad „zlom sudbinom” koja ga je spojila sa Stanišićem i Subotićem. (Bog mi je svjedok, sve sam uradio da ga izvučem iz tog „smrtnog zagrljaja”. Kao što se vidi, nisam uspio!) Kako je Raspopovićeva „ekipa” sastavljena od paramilitarnih struktura tadašnje crnogorske Udbe „završila” za račun Stanišića i Subotića ovo ubistvo, a Đukanović sve odobrio i naložio - povratka više nije bilo!
Tako su Stanišić, Subotić i Đukanović postali braća „po krvi” i to „ljigavo bratstvo” (termin Milana Kundere) niko do danas nije, niti smije da napusti. Novi slučajevi su tu vezu samo jačali: u avgustu 1998. na rođendanu kćerke Canetovog „poslušnika” u Crnoj Gori, a Đukanovićevog prijatelja Željka Mihailovića, pomalo alkoholiziran, pred više gostiju među kojima sam bio i ja, Subotić je govorio, citiram: „Rekao sam Arkanu da Bokana pomete njegov vetar vrlo brzo”. Canetove planove malo su odložili događaji, i smrt njegovog tadašnjeg „supkontraktora” Željka Ražnatovića Arkana: Bokana je u Atini ubio niko drugi nego Baja Sekulić, koristeći lažni švajcarski pasoš, i takozvanu „medenu klopku”, a svu logistiku odradio je sada novi policijski pulen - Goran Žugić. Kako je Beli Raspopović sa svojim „komandosima” bio sklonjen, te nije više učestvovao u dobiti i nije imao naklonost „šefova”, odlučio je likvidirati i Žugića i Sekulića. Uspjelo mu je za Žugića, ali je onda Sekulić bio brži. Javna je tajna u Crnoj Gori, a Crna Gora je mala, vox populi je jak, nezaobilazan, u svakom podgoričkom ili budvanskom kafiću ova se priča zna: isti plaćenik iz Republike Srpske koji je svojevremeno osvetio ranije u jednoj svađi ubijenog Sekulićevog oca, ubio je Belog Raspopovića na glavnom Podgoričkom trgu. Policija Vuka Boškovića i Vukašina Maraša, dotadašnjih Raspopovićevih kolega, omogućila je „Slobodan prolaz” ubici, a za ovu operaciju Subotić je „nagradio” Sekulića sa 25-metarskom jahtom „Sunseeker”. Na odgovor se nije dugo čekalo. Najbolji Raspopovićevi prijatelji, neki i danas zaposleni u DB Crne Gore, a neki pušteni na „odmor u tišini” do sledeće akcije, osvetili su Raspopovića pucajući u džip Baje Sekulića u Budvi. Interesantno, na sve je tri sahrane, i Žugića, i Raspopovića i Sekulića, Milo Đukanović uredno plakao. (Nametati meni bilo kakvu pomisao na učešće u ubistvu Sekulića je zadnje „dno dna” jednog kriminalnog kartela koji je suočen sa istragama koje se vode na više nivoa i u više zemalja svijeta, i nemogućnošću da se fizički dopre do mene lično kako bih bio likvidiran. Moje jedino oružje čitavog mog radnog i životnog vijeka bio je moj IQ, moja edukacija i moje pero. To ponajbolje zna Milo Đukanović koji je moje talente i moje vrijeme i te kako iskoristio za svoj lični probitak i uspjeh.)

Brzopleto spremljen atentat
Na bazi ovih indicija, na bazi dokumentovanih prijetnji pokojnom Ivu Pukaniću i meni, tokom trajanja afere „Nacional”, sklon sam povjerovati da je istim metodom angažovana „ekipa” Joce Amsterdama. Čudno je da je samo devet dana nakon Đukanovićevog svjedočenja u Bariju pokušan prvi atentat na Pukanića, koji je bio očigledno brzopleto spremljen, da mu je u avgustu 2008. ponuđeno „gostovanje” na jahti tajkuna bliskog kartelu koje je Pukanić odbio, jer je dobio signal da bi upravo tom jahtom bio otet i prebačen u Crnu Goru. Čudno je da se u vili „Montenegro” na Svetom Stefanu 23. oktobra prošle godine slavilo do jutarnjih sati, uz šampanjac i „chivas” kada su stigle vijesti da je Pukanić mrtav. Čudan splet indicija, zar ne? Takođe, samo bi nam svima, a pogotovu policijsko-pravosudnim organima Republike Srbije, Subotić mogao reći o čijoj pogibiji on u „diskreciji” priča sa svojih telefona, među svojim prijateljima zadnjih mjeseci? Koga je trebao ubiti Željko Milovanović-Gavra, vraćen, vrlo rizično, iz svog crnogorskog skrovišta na beogradski asfalt, nekoliko mjeseci nakon „odrađenog” posla u Zagrebu? Mislim da odgovor na ovo pitanje ne znam samo ja i, što je najbitinije, dokaze imaju zvanični organi. To je to što „svrbi” gospodina Subotića i gospodina Đukanovića, koji preplašen, prvo na jahti u Francuskoj, a sada u Podgorici ćuti kao sfinga, i pušta u vatru, za sada, samo Subotića.

Telefonski poziv
Takođe koristim ovu priliku da razjasnim moje famozno „ucjenjivanje” Subotića za navodnih milion i šesto hiljada njemačkih maraka. Kao što sam rekao i dokumentovao javnom tužiocu za Antimafijaške istrage u Bariju, gospodinu Đuzepu Šelziju, u mom svjedočenju aprila 2002. godine, odmah nakon prvih pominjanja Subotića u Pukanićevim novinama uslijedile su tihe, indirektne prijetnje prema meni. Nakon mog pisma Đukanoviću, u kojem sam ga obavijestio o tome, uslijedio je dokumentovan telefonski razgovor između Subotića i mene iz koga, za ilustraciju, donosim samo jedan dio.
Subotić: „Slušaj, ovo je pisanje daleko otišlo. Pričao sam sa Šefom (Šef je Milo Đukanović - prim. R.K.), trebali bi se naći u šest očiju, nas tri, i riješiti to između nas jednom za svagda…”
Knežević: „A zašto bi se nalazili u šest očiju? Ja nemam ništa sa tobom, tebe površno znam, Đukanović je bio moj prijatelj, moj kum, saradnik... ja se samo mogu naći sa njim..?”
Subotić: „Kako hoćeš, ali ja sa mojim ljudima mogu biti i opasan, znaš…”
Knežević: „Znam vrlo dobro... ‘Pozabavio’ sam se malo sa tobom... Zaista si opasan...”
Subotić: „Šta si ti, neka istražna agencija... neka policija?”
Knežević: „Nisam, ali bih možda mogao da budem…”
Nakon tog razgovora i mog odbijanja da se nađem sa njim uslijedila je priča o mojoj ucjeni i Subotićeva PRIVATNA krivična prijava za klevetu i ucjenu podnesena Drugom opštinskom sudu u Beogradu. Brže-bolje je policija Vuka Boškovića potvrdila beogradskom sudu da se ja ne odazivam na sudske pozive (iako tada već dvije godine nisam živio u Podgorici već u Londonu i Zagrebu) i za mnom je po automatizmu raspisana potraga suda u Beogradu, nikako i potjernica, jer se, koliko ja poznajem pravo, međunarodna potjernica ne može raspisati po privatnoj tužbi.
Kada sam, putem međunarodne pravne pomoći, u prisustvu mog advokata Rajka Danilovića, saslušan u Zagrebu po ovom predmetu, Drugi opštinski sud u Beogradu je u redovnom postupku odbacio tu tužbu kao neosnovanu. Ucjene i priče o njoj nikada nije ni bilo. Sve ostalo je laž i podvala Stanka Subotića i njegovog medijskog savjetnika Bebe Popovića.
I da se ne ponavljam više: kao što sam već rekao, za sva moguća razjašnjenja stojim na raspolaganju svim institucionalnim subjektima i državnim agencijama za zaštitu zakona koje su zainteresovane u ovom slučaju.
Ratko M. Knežević,
London

Reagovanje: Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik
Stanko Subotić, biznismen iz Ženeve, optužio je „Blic” i mene lično, kao glavnog i odgovornog urednika, da smo pisanjem doprineli ubistvu premijera Đinđića. To je i jedini razlog ovom odgovoru. Sve ostalo u tom juče objavljenom pismu je nevešto skrivanje, za optužbe protiv njega, iza pokojnog premijera.
Podsećamo da je u Srbiji protiv Subotića podignuta optužnica za šverc cigareta (i raspisana međunarodna poternica) i da je to za profesionalne novinare dovoljan razlog da se bave ovom temom. Pisaćemo, naravno, i dalje o švercu cigareta, ljudi, droge, desetinama nerazjašnjenih ubistava i nikakvi advokatski timovi i pisma nas od toga neće odvratiti. Nijedan zločin ne zastareva.
Bili smo i među retkima u Srbiji koji su insistirali na otkrivanju političke pozadine ubistva premijera Đinđića, a na tu obavezu ćemo i dalje podsećati tužilaštva i sudove. „Blic” ima, zahvaljujući svemu što je radio poslednjih 13 godina, na to i moralno pravo jer njime nisu upravljale političke stranke, šverceri, kriminalci, ubice, ratni profiteri...
Moj lični stav je, a siguran sam da ga deli i redakcija, da Srbija ni za narednih pola veka neće dobiti premijera sa vizijom, energijom i hrabrošću kakav je bio Zoran Đinđić. Zbog toga nam se gade ljudi koji zloupotrebljavaju činjenice da su se poznavali, ručali ili gdegod sreli sa njim. Za života i posle ubistva najviše smo mu zamerali što je sebi dozvolio da se i sretne sa ljudima kakvi su pisci juče objavljenog pisma. Gospodin Subotić ga nije sam sročio.


Sve optužbe Stanka Subotića

U jučerašnjem pismu, koje je uputio iz Ženeve, Stanko Subotić je kao naručioce tekstova „protiv njega” optužio kabinet bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, u sastavu Aleksandar Nikitović, Aleksandar Tijanić, Rade Bulatović i Dragan Jočić.

„Oni su započeli i dan-danas nastavljaju, na moje čuđenje uz prećutno odobravanje današnjih vlasti, valjda zbog veza koje Tijanić kao direktor javnog servisa (kakva nagrada za učešće u medijskom linču Zorana Đinđića posle kojeg je i ubijen), ima sa bliskim predsednikovim saradnikom Srđanom Šaperom.
Neka njih, pre svega, ispita državni tužilac. Oni su, i te materijale sam već pokazivao srpskoj javnosti, iz kabineta predsednika slali u Bari tobožnje ‘dokaze’ o mojoj umešanosti u šverc cigareta” iako je nemoguće da vlast u Beogradu ne zna da nema nikakve optužnice u Bariju, nego da se vodi istraga, pokrenuta posle dopisa koje je ova četvoročlana banda slala iz Koštuničinog kabineta, napisao je Subotić.
I nemoguće je da vlast u Beogradu nije upoznata sa faktom da me je i Rusija oslobodila jer dokazi koje je tadašnja vlast (čitaj: Nikitović, Bulatović, Jočić, Tijanić) slala u Moskvu, jednostavno nisu bili dokazi nego gomila gluposti i laži.
Članove kabineta bivšeg predsednika SRJ Koštunice, ali i Srđana Šapera, Subotić je u otvorenom pismu optužio i da su „započeli novu kampanju koja ima za cilj da dokaže da je on kriminalac i ubica” i da su „izmislile kako je pretio predsedniku Srbije Borisu Tadiću”.


Srđan Šaper: Nemam veze sa navodima

Srđan Šaper, saradnik predsednika Srbije i član Predsedništva Demokratske stranke, kaže za „Blic” da je začuđen tvrdnjama u jučerašnjem pismu Stanka Subotića.

- O svemu tome sam, kao i svi ostali građani, čitao u novinama i nemam nikakve veze sa bilo kojim navodom koji gospodin Subotić iznosi - komentariše Šaper za naš list.


Izvor: Blic

Vlada Srbije: Nije razmatran dolazak zatvorenika iz Gvantanama
Autor: Tanjug | 11.08.2009. - 16:24

Vlada Srbije nije raspravljala o mogućnosti primanja zatvorenika osumnjičenih za terorizam iz američkog zatvora Gvantanamo, na Kubi, u posebno odeljenje požarevačkog zatvora "Zabela", izjavio je danas Tanjugu direktor vladine kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović.

"U vladi ne postoji nikakva priča o tome, niti je na nivou bilo kog ministarstva ramatrana takva mogućnost", rekao je Mihajlović, navodeći da je reč o dezinformacijama.
Beogradski list "Danas" je, pozivajući se na neimenovani izvor iz Vlade Srbije, objavio da su srpske vlasti predložile SAD da bi jedan deo zatvorenika iz Gvantanama mogli da kaznu izdržavaju u Srbiji, odnosno u posebnom odeljenju Kazneno-popravnog zatvora Zabela u Požarevcu, poznatom kao "zatvor u zatvoru".

List je preneo da je predlog za primanje američkih zatvorenika upućen vladi SAD preko ambasade Srbije u toj državi "kao predlog koji bi popravio odnose sa Amerikom" i da Srbija neće imati formalnih ograničenja da primi zatvorenike iz Gvantanama od momenta kada bude usvojen zakon o specijalnom zatvorskom režimu osuđenih za terorizam i organizovani kriminal, koji čeka potvrdu u parlamentu.

Američki Stejt department je krajem prošle godine zatražio od stotinak zemalja da na dve godine prime izvestan broj zatvorenika iz Gvantanama, a da bi mogle da prime zatvorenike najavile su Italija, Velika Britanija, Portugal, Španija i Francuska. Australija, Austrija, Švedska, Danska i Holandija odbile su da prime zatočenike iz tog američkog zatvora.

Izvor: Blic

Miljko Radisavljević, specijalni tužilac
Tužilaštvo proverava sve optužbe protiv Caneta
Autor: Vuk Z. Cvijić | Foto: FoNet | 13.08.2009. - 07:48


Tužilaštvo će ispitati sve navode Ratka Kneževića u kojima optužuje Stanka Subotića i druge za ubistva i šverc duvana - kaže za „Blic” specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Miljko Radisavljević.

- Mi vodimo istragu protiv Sretena Jocića za ubistvo Ive Pukanića i Nike Franića i sve relevantne činjenice vezane za to su predmet našeg interesovanja. Protiv Stanka Subotića su prikupljeni dokazi za šverc duvana i njemu se sudi u odsustvu - kaže tužilac Radisavljević.
Knežević je optužio Subotića, Mila Đukanovića, sadašnjeg premijera Crne Gore, i Jovicu Stanišića, bivšeg šefa DB Srbije, da su predvodili kriminalnu organizaciju koja se bavila švercom duvana i organizovala ubistva. On je izneo konkretne optužbe za pojedina do sada nerasvetljena ubistva, iznoseći i imena neposrednih ubica. Prema tvrdnjama Kneževića, ova grupa je između ostalog naredila ubistva Radovana Stojičića Badže, pomoćnika ministra policije Srbije, Vanje Bokana i Jusufa Bulića, kao i novinara Ive Pukanića, suvlasnika hrvatskog „Nacionala”, i Duška Jovanovića, suvlasnika podgoričkog „Dana”. Knežević je optužio i političare Čedomira Jovanovića i Vladimira - Bebu Popovića da su bili povezani sa duvanskim kartelom, kao i da je kartel planirao da na vlast dovede SNS i da se povodom toga Subotić sastajao sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem u Parizu u oktobru 2007, zatim u Ženevi i Moskvi.
K
Miljko Radisavljević
riminolozi i pravni stručnjaci smatraju da ima dovoljno elemenata u Kneževićevim tvrdnjama za hitnu reakciju tužilaštva i policije.

Profesor kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže za naš list da ima elemenata u Kneževićevim tvrdnjama za hitnu reakciju tužilaštva, ali i policije.

- Spominjanje nerazjašnjenih ubistava ima težinu, i policija, čak pre nego tužilaštvo, treba da ispita o čemu se tu radi. Ovaj slučaj će imati i političke posledice, jer se spominje crnogorsko rukovodstvo, a i političari iz Srbije. Da li će spominjanje ljudi iz politike biti prepreka za tužilaštvo, to ćemo videti. Bojim se da to ne bude prepreka, a trebalo bi da bude podsticaj da se razreši mračna prošlost - kaže profesor Radovanović.
Profesor krivičnog prava Momčilo Grubač kaže da u slučaju spominjanja konkretnih ubistava tužilaštvo ne samo da može nego i mora da reaguje.
- Tužilaštvo ne mora da čeka krivičnu prijavu i nisu potrebni apsolutni dokazi. Dovoljna je samo sumnja da, kad neki čovek nešto kaže, to nije napamet rečeno i da ima težinu. Za akciju tužilaštva dovoljna je samo sumnja da je izvršeno krivično delo - objašnjava profesor Grubač.
Sudija Maja Kovačević, portparol Specijalnog suda, kaže za „Blic” da se Subotiću sudi u odsustvu od maja prošle godine, i ako bi se on pojavio, verovatno bi se dešavalo isto kao kada se pojavio Milorad Ulemek Legija na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
- On bi se uključio u sudski postupak i suđenje bi bilo nastavljeno. Jedino kada bi se izrekla presuda, pa bi se on pojavio, njemu bi moralo da se sudi iz početka. Protiv Subotića je i dalje na snazi poternica, kao i pritvor. Sud je poslednji put odbio jemstvo od dva miliona evra - kaže sudija Kovačević.
Advokat Rade Tadić, zastupnik Subotića, kaže za „Blic” da je sud dva puta odbio jemstvo, prvo od 750.000 evra, a zatim od dva miliona zbog razloga koji su pravno formalno u redu.
- Stanku pritvor nije određen samo zbog opasnosti od bekstva, jer samo u tom slučaju jemstvo može da se odobri, već i da ne utiče na druge okrivljene i svedoke, kao i zbog težine krivičnog dela. Podnosio sam inicijativu sudu da promeni rešenje o određivanju pritvora, jer su okrivljeni i svedoci saslušani, pa da se ukine pritvor i da se Stanko pojavi - kaže advokat Tadić.
Suđenje petnaestočlanoj grupi Subotića optuženoj da je švercom cigareta stekla nelegalnu imovinsku korist od 28 miliona evra i osam miliona dolara počelo je 18. maja prošle godine. Subotić je 28. aprila 2008. uhapšen u Moskvi. Nekoliko dana kasnije srpski pravosudni organi zatražili su njegovu ekstradiciju iz Rusije, ali je na osnovu odluke ruskih organa 26. juna pušten iz ekstradicionog pritvora. U to vreme postupak protiv njega je bio razdvojen, a ponovo je spojen i sudi mu se u odsustvu.
Švajcarske vlasti su odgovorile na zahtev Srbije da izruče Subotića zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, da takvog dela nema u njihovom zakonu i da im je nejasno kako može Subotić da se tereti za to da je zloupotrebio položaj u sopstvenom preduzeću.

Subotićeva grupa
Optužnica za šverc cigareta podignuta je protiv Stanka Subotića Caneta, Mihalja Kertesa, Nikole Miloševića, Milana Rankovića zvanog Pekin, Ivane Krčmaričić, Jovice Ranđelovića, Stevana Banovića, Nebojše Nikolića zvanog Tarzan, Milana Milanovića zvanog Mrgud, Dragog Dodevskog, Ivane Olujić, Miodraga Zavišića, Milovana Popivode, Miroslava Pešića i Luke Nenadića. Njima se sudi u Specijalnom sudu i preti im kazna od dve do 12 godina zatvora.

Advokat Rade Tadić: Knežević nema dokaze
Advokat Rade Tadić, branilac Stanka Subotića, kaže za „Blic” da se Ratko Knežević u pismu za sve što tvrdi o njegovom klijentu i Milu Đukanoviću „poziva na Boga kao jedinog svedoka”.
- Nisam se čuo sa Stankom, ne znam da li će reagovati na najnovije pismo Kneževića i da li ima potrebe za tim. Stanko je rekao da ima dokaze za svoje tvrdnje. Knežević treba da odgovara samo zbog činjenice za neprijavljivanje teških krivičnih dela. Očito je da je sve to izmislio - kaže advokat Tadić.
Prema njegovim rečima, Subotić će u dogovoru sa stranim advokatima podneti prijavu protiv Kneževića u Londonu, jer on tamo živi.

Vučić: Nikada nisam bio u Ženevi
Aleksandar Vučić za „Blic” kaže da nikada nije bio u Ženevi, a da je u Rusiju odlazio tri ili četiri puta, ali demantuje bilo kakvu povezanost sa Stankom Subotićem.
- Pozivam Ratka Kneževića da prestane sa ovakvim izjavama koje ugrožavaju moju bezbednost i bezbednost moje porodice - rekao je Vučić.

Izvor: Blic

nedaj se milo, izdrzi,  vole te tvoji  dukljani 

Има да га воле ... хтели не хтели ... 

Занима ме да ли ће као Ким Џонг Ил да именује свог наследника кад му буде време ... династија Ђукановића ...

браћо Монтенегрингоси нек' ви је са срећом