Millwall :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

Millwall

Njega vole samo njegovi navijači. Ostalima nije ni simpatičan, naprotiv mrze ga i to najviše zahvaljujući baš onima koji ga vole. Jedan od najčuvenijih fudbalskih slogana "No One Likes Us We Don't Care" dovoljno govori u prilog tome. Pogađate, riječ je o Milvolu, klubu iz južnog Londona. Ipak vratimo se skoro stodvadeset godina unazad. Sve se na "ostrvu pasa" (Isle Of Dogs) promjenilo 1885. godine kada su radnici lokalnih fabrika oformili svoj fudbalski klub Milvol Rovers. Jedno vreme u svojoj najranijoj fazi postojanja Milvol je igrao na terenu koji su koristili dokeri za trčanje, kriket i tenis. Deset godina kasnije Milvol dobija prvu ozbiljnu konkurenciju u svom kraju. Osnivanjem Vest Hema istočni London i dokovi uz Temzu opredeljivali su se za lavove ili čekičare, a rivalitet dva tima će vrlo brzo postati neverovatno snažan, tako da se i danas smatra jednim od najljućih u Britaniji. Ubrzo Vest Hem ostaje bez prvog komšije pošto se Milvol 1910. godine seli na južnu obalu reke u Wu Kros «»»»kvart. U to vreme retko ko je zalazio u taj kraj koji se nije slučajno zvao "deadend". Milvol je sagradio svoj prvi stadion i nazvao ga "jazbina" (The Den). Lokalno stanovništvo je prihvatilo svoj novi klub i već na prvoj utakmici protiv Brajtona okupilo se preko 25.000 gledalaca.
Milvol je ubrzo postao miljenik južnog Londona, nazivan često i "tim iz komšiluka" pošto su se u "jazbini" okupljali navijači iz okolnih krajeva Depforta, Wu Krosa, Pekama, Lewishama, Bromleya, Isle Of Dogsa... Većina tih ljudi bili su siromašni radnici koji su živeli na ivici egzistencije pa im je odlazak na utakmice predstavljao jedine trenutke kada su mogli da se opuste i provesele. Naravno nije se uvek slavilo. Svoje nezadovoljstvo zbog poraza navijači su izražavali masovnim utrčavanjima na teren i jurnjavom za sudijama i protivničkim fudbalerima. Tako je "jazbina" bila prvi stadion koji je morao da zatvori kapije navijačima. Fudbalska asocijacija Engleske kaznila je Milvol davne 1920. godine zbog učestalih nereda navijača pa je klub morao da igra nekoliko utakmica bez prisustva publike. Ista kazna zbog istih problema Milvolu je izricana u još nekoliko navrata 1934, 1947, 1950, 1978... Kao trećeligaš Milvol je uvek imao pun stadion. 1937. godine u FA kupu protiv Derbi Kauntija zabeležena je rekordna poseta u istoriji kluba. Čak 48.672 oduševljena navijača ispratila su Milvol u polufinale tamičenja. Te sezone klub je obezbedio povratak u drugu ligu što je proslavljeno na ulicama južnog Londona kao da je osvojena titula. Nakon drugog svetskog rata Milvol je dugo godina igrao u trećoj odnosno četvrtoj ligi da bi se tek polovinom šezdesetih godina prošlog veka klub ustalio kao drugoligaš. Uspehe kluba pratili su i stalni neredi i incidenti njegovih navijača. 1967. godine Milvolu je od strane fudbalske asocijacije izdato naređenje da pod hitno mora da postavi visoku žičanu ogradu koja će razdvajati publiku od terena. Razlog za to bio je napad Milvolovih "bootboysa" na sudiju meča Milvoll-Aston Vila koji je pri nerešenom rezultatu dosudio sumnjiv penal za goste. Utakmica je jedva privedena kraju a sudija je uspeo da preživi linč. Tih godina navijači su masovno počeli da odlaze na gostovanja gde su rušili sve pred sobom. Na stadione se ulazilo bez pretresa i kontrole na ulazima, a bilo je slobodno kretanje po celim tribinama jer nisu postojale ograde koje bi razdvojile dve grupe navijača. Pošto su bili izmešani, incidenti su se često dešavali i to najčešće prilikom postizanja golova. Kada bi jedna grupa skočila da proslavi vođstvo svog tima, ovi do njih bi ih bez mnogo ustručavanja pokušali smiriti pesnicama. Te tuče širom ostrva uzele su maha tako da krajem sedamdesetih godina nije se moglo zamisliti da jedan fudbalski meč prođe bez nereda na tribinama. Milvol je u tome prednjačio. Iako je retko kad imao prilike da se sretne sa najboljim klubovima Engleske, pošto se izuzev u dve sezone uglavnom takmičio u drugoj i trećoj ligi, Milvol je zahvaljujući ispadima svojih navijača stekao reputaciju najomraženijeg tima na ostrvu. Početkom osamdesetih huliganska ekipa Milvola nazvala je sebe "Bushwackers", što bi u bukvalnom prevodu značilo "prepadači". Stariji momci su se i dalje držali starog naziva "F troop". U sklopu njih postojala je i "Treatment" ekipa sastavljena od tridesetak najekstremnijih ludaka, koji su neretko u tučama navlačili hirurške maske na lica kako ih policija ne bi kasnije prepoznala. 1985. godine uz tragedije na Hejselu i Bradfordu najveće nerede na jednoj fudbalskoj utakmici izazvali su upravo navijači Milvola. Kup meč između Luton Tauna i Milvola prenošen je uživo na televiziji, ali je zgranuta javnost umesto fudbala u direktnom prenosu gledala iživljavanje Milvolovih huligana nad domaćim navijačima, policijom, redarima i imovinom stadiona. Okršaji sa suparničkim bandama u Londonu postali su sve brutalniji. ''Headhunters''(Čelzi), ''Inter City Firm'' (Vest Hem), ''Yiddos''(Totenhem), ''Gooners''(Arsenal) i ''Bushwackers''(Milovol) takmičili su se između sebe za primat u engleskoj prestonici. Neretko se dešavalo da se okršaji dve grupe navijača za neke završe tragično, pošto su huligani sve više počeli da nose hladno oružje. Tako je jedan navijač Milvola nakon tuče sa Vest Hemovim huliganima u londonskom metrou pao pod šine voza i izgubio život. Par godina kasnije usledio je revanš, tako što je navijač čekičara izboden na smrt, tada popularnim ''Stenli'' nožem. Ubica je uhapšen i poslat u zatvor iz kojeg je izašao nakon odležanih šest godina, a interesantno je da i danas, skoro dvadeset godina kasnije dobija preteće poruke telefonom.
Navijači drugih klubova zaobilazili su "jazbinu" kako su znali i umeli, pošto je retko ko uspeo da se bez dobijenih batina vrati kući, a mnogi klubovi su čak zahtevali da im Milvol obezbedi dodatno obezbeđenje i zaštitu za igrače i stručni šab. Dolaskom Reg Bura na mesto predsednika kluba polovinom osamdesetih, stvari su počle da se menjaju...na bolje za fudbal, na gore za navijače Milvola. 1988. godine fudbalski klub Milvol je po prvi i za sada jedini put izborio plasman u tadašnju prvu ligu. Udarnu snagu tima činio je tandem napadača Tedi Šeringem-Toni Kaskarino. Nakon dve sezone provedene u društvu najboljih klub se vratio u drugu ligu. Stadion Milvola je