Srbijo gospodarice

Siti
A gladni tebe
Nasrcu

Hteli bi da im pogaca budes
A oni
Da lome
Rasparcavaju
Koliko kome treba

U svojoj bezumnoj dokolici
Tebe
Satiru
Saginju

Krivicu namecu
Udeljuju trazenje spasa
Samo od neba

O, mogu li te
Nezasiti
Progutati celu
A da im zalogaj ne zapre

Slute li
Da bi se i oni
U haosu mogli naci
U predvorju
Otvorenih raka
Pod pokrovom prezira

Znaju li
Gospodarice
Da si u sklonistu duha
Kroz vekove
Kao bedem sama
Ponosno opstajala
Neunistiva

Zavet starog Prizrenca


Ikonu slavsku pod pazuho
Kandilo zapalite

Rodoslov deci u povojak
Kolevku tkanicom prekrijte

Dukata niske ponesite
Jeleke prigrnite

Pred polazak
Tronožac uz ognjište
Prislonite

Kućna vrata ostavite
I prozorče otvoreno
Lasta da uleti
Nastani gnezdo
Sačuva dom


Ja ostajem
Grobove da čuvam

Upamtite

Rodoslov deci u povojak zadenite
A prozorče
Razdanak
Nek čeka

12. jun 1999. god.

Konačište žeđi


Manastir Dečani
Naslonjen
Na rubove neba
Biserne kapi jutra
Kupaju umornu noć
Prileglu uz izvorište
Dečanske Bistrice
Namernik
Glas frule
Stopi sa žuborom
Rosu sabra
Utoli žeđ svetom vodicom
Zakonači s blagošću
Ispod prozirnog svoda
Manastirsko konačište
Prostrlo ćilim
Satkan od mahovine i belutaka
Srebrna reka
Žuborom budi usnule

Očeva opomena


Sina tvoga sin
Začet prognanik
Mača se maši
Uklesa ime u zabran

Ne mačem sinovi

Mudar se samo uzvisi
I ponizan se ne ponizi

Nemojte mačem sinovi

Mitska priča

U slučajnom susretu, nepoznata žena upita me: "Odakle ste?„ Odgovorih: "Iz Metohije„. Osmehnu se i reče: "Moj deda je na Kosovu i Metohiji službovao kao učitelj„. Pomenu i to da je on od neke starine čuo da se, po predanju, Kosovka devojka zvala – Sanvila.

"Svoju unuku darivao je tim imenom„, završi priču nepoznanica.

Da zaborav ime ne zaturi, Kosovka devojka spojem dva značenja lepote: san i vila mitski se useli u večnost.

http://www.rastko.org.yu/kosovo/umetnost/knjizevnost/umetnicka/mdjuretic/MDJURETIC-SANVILA.HTML

Sanvila


U Samodreži
Čekala ga je
Odevena raskošno
Košulja bela od prizrenske svile
Srmom izvezena
Zlatna nit upredena
Jelek i zubun optočila
U narodnoj nošnji
Svečana
Sanvila
Pogledom osvetli stazu
Kojom će doći
Došao nije
Krik sa razbojišta
Crkvena zvona
Pokrenu
Bolom neutešnim
Buket belih božura
Uz vino i naforu
Na oltar položen
Poče da vene
Došao nije
Zaneme
Oltar crkveni napusti
Sanvila
Ugleda polje široko
Zelen bor
Toke oluja otresa
Zametke krši
Stablo povija
Koren potkopava
Bor u sušenju
Grozu namače
Nemoćan prati
Kako tuđe sablje zemlju
Međaše
Razvlače
Nad razbojištem
Tugom tuži verenika
Kolastu azdiju pohrani
Vinom bele božure poprska
Crveno cvetaju od svadbenog vina
Od bola neutešnog
Sanvila
Skrhana kleknu
Pred seni srpskih vitezova
Kapima osveštalim
Ranjene napoji
U nadi da će je preživeli čuti
Svečanim glasom prozbori
Sahranite me pod pokrovom
Odsečenih krila
Na prostirci
Kose odrezane
Krst okitite uvelim božurima
Sa oltara crkvenog
Na đerđefu devojačkom
Suza orosi konac svileni
Izveze
Kad krv se ljudska od vode razluči
Po kamenu studenom
Lab i Sitnica
Nek priču našu
Srebrom razliju

Vraćanje

Vratiću se
Svom rodištu
Praotaca semeniku
Klici mog začetka
Metohijskom stablu rodoslovu
Razgranatom ispisom imena
Spoj godova odiše vremenom
Tvrdohrastne svijne grane
Olistale izdancima
Vijonosni polen krune
Bira strane svog staništa
Sudbom nametnutog
Svi razmini vraćaju se
Tebi Metohijo
Nepodvojnoj
Suživotnoj
Titrajima huja i promina
Traže oprost
Napuštenih humki

Kosovka

Pramajko
Kosovo ti je vida i sluha početak
Kamen uzglavlje i postelja
Tamjanom vremena okađena

Zatiru ti pamćenje
Vekove bestragaju
Čedo sa podoja otimaju
Zaturaju trag

U naslagama zla
Humke predaka
Groblja preorana
Oranice posejane
Ne sojnim semenom
Žetvu čekaju

Porušene crkve i konaci
Kamenova bdenja u molitvi

Gračanica suncu zaveštana
Svetolika
Traje i opstaje

Pramajko
Kosovo ti je vida i sluha početak

Koliko im vekova treba
Da te izvreže iz svete zemlje

Matija Bećković

Uz kaplju na listu Milke Đuretić


Pesme su po pravilu pametnije od pesnika, ali ni to pravilo nije bez izuzetaka. Ko ne zna pesnike čije su pesme i lepše i dublje i pismenije od svojih autora i ko, opet, nije sreo one druge zrele, pametne, iznijansirane pesnike za čije pesme se to ne bi moglo reći.

Pravde nema: neko nikada ne dođe do svoga glasa ma koliko se upinjao, neko svojim glasom odmah progovori i to mu nekako dođe samo od sebe. Ko progovori svojim glasom, jezik se pobrine o svemu ostalome. Ko hoće da bude dublji i pametniji od jezika, plati najveću cenu, onome ko mu služi jezik nesebično uzvraća. Zato tajna pesničkog izraza ostaje, čudo poezije se uvećava, a pesnici pristižu s neočekivanih strana.

Ko god bude čitao ove stihove čitaće ih prvi put. I odmah će i lako razumeti i pesme i razloge zbog kojih sam napisao ove reči i odkud i kaplja mog imena na prvom listu prve zbirke Milke Đuretić.

http://www.rastko.org.yu/kosovo/umetnost/knjizevnost/umetnicka/mdjuretic/MDJURETIC-KAPLJA.HTML


Kaplja na listu

Vrh lista
Obujmila
Smeštena u zenicu oka
Nedodirna Stamena
U sjaju bezbojnom
Kristalu života
Ni da kapne
Niti da ispari
Sa lista nevena
Kaplja biserna



 
 

Tradicija


Neko mi u snu reče
"Ptica koja se uzdiže
Iznad tradicije
Mora imati
Jaka krila"

Vraćam se javi

Nespokojna
U ljudskom haosu

Kako koreniti u pustari
Suviše smo se
Vinuli u nebo

A ptica koja uzleće
Iznad tradicije
Mora imati
Jaka krila

Postojbina


Livade do beskraja
Mirisi do neba
Šapat cvrčaka
Nadnele se planine
Paštrik, Koritnik, Prokletije,
Čakor i Šara usnula
Obronci tamno zeleni
Sa hiljadama krstača
Neopojanih predaka
Krošnje kestenova
Latice božura
Tišine snene
Oblaci tmasti
Oluje gromne
Što vekovima potresaju
Vrata riznica
Pokreću uspomene
Sve je moje
I prašina seoskog puta
I vodotoci plavni
I nesagledivi raskoš
Zatočenog

Srpkinja


Kosovskim mitom
Zadojena
Ćemerom opasana
Stamena
Prkosno čedna
Nedodirna

Kada bi te svet
Spoznati mogao
Bistrice žubor čuo
Dok pronosi ime tvoje
I korak ti laki
Po kaldrmi prizrenskoj

Ostala ne bi toliko dugo
U osami

Otimak


Pregršt kamenčića
Sabiram
Pakujem

Ne brzaj

Zauzvrat
Pošalji mi
Potrebu

Da stigne
Do kraja
Taj života
Trzaj

Poslednji

Čežnja

San me odvede
Do mlečnog puta

Tvoj dah
Osetih
Među zvezdama

Poziv
Pod plavim svodom

Zrno časti


Što god nam činite
Zaboraviti nećemo
Vratićemo
Ne koliko budemo hteli
Nego koliko budemo mogli

Dužni ostati nećemo
Sačekajte uzdarje
Sve ćemo dati bez zadrške

Izuzev zrna časti
To vam bacati nećemo
Ne bi ga ni prepoznali u gomili
Ne znate vi šta je to
Cenu nema
Za prodaju nije

Kada bi ste nam i to
Okrnjili
Ostao bi samo
Rez tuge neizrecive

Rasejani puti


Pisma neposlata
Snovi neuhvatni

Sećanja učvršćujem

Spomen na tebe
Zametnut

Stara ga pod mahovinom
Kaldrma skriva

Pisma neposlata

1965.

Bistrica


Ni kada ti
Izvorište zamute
Ne mogu ga izmestiti

Ni kada te pregrade
Ne mogu ti
Tok prekinuti

Ni kada te
Smetovi snežni
Obujme
Ne mogu ti
Vidike
Zakloniti

Ni kada se
Nadvikuju
Glas žubora

Ne može ti
Utihnuti

Ni kada bi
Bistrice
Ponornica postala
Ne mogu te
Preseliti

Niti
Zametnuti
Trag
Belutka

Obeležje
Čistote

Tamjan


Pod kaputom neba
Tajne pohranjene

Zora somotska
Čista
Nadgleda
Kućišta razbacana
Domove rezbarene
Cvetna sastajališta
Pčelinja

Plavna korita
Krene
Erenika
Drima
Bistrice

Maticu
Odsjaj fenjera
Noću čuva

Nigde
Lepše zore ne sviću
Nigde
Proleća takva nisu

Rastinje razuzdano
Šume pevaju
Sa slavujima
Zajedno

Deca sa oreolom pupoljaka
Dozivaju maticu
Ehom
Krste se
I danju sveće gore
Sve
I cveće miriše
Na Tamjan
U Metohiji