Gde država ulaže novac od „Telekoma”
Milijarda i po evra za šest novih puteva
N. M. Jovanović - G. Svilar | 26. 03. 2010. - 00:02h | Komentara: 48

Državni vrh namerava da od sume koju dobije prilikom prodaje „Telekoma” potroši milijardu i po evra na šest novih puteva u Srbiji, koji bi po kvalitetu bili u rangu autoputa, a cilj je da gradnja tih putnih pravaca počne sredinom 2011. godine, saznaje „Blic”.

Putevi bi imali sa svake strane po dve trake i mesta za zaustavljanje. Najveći projekat bi trebalo da predstavlja gradnja puta Pojate - Preljina u dužini od 109,6 kilometara, kojim bi bio formiran takozvani šumadijski prsten. Novi put bio bi i Paraćin-Zaječar u dužini od 82 kilometra. Među novim putevima je i onaj od koridora 10 do Požarevca u dužini od oko 10 kilometara, zatim deonica Šabac - Ruma u dužini od 40 kilometara, deonica Pančevo - Vršac - rumunska granica, put od Niša do Prokuplja dug 26 kilometara. Za deonice Paraćin - Zaječar biće potrebno uraditi kompletnu dokumentaciju kao i za put Niš - Prokuplje, a najveći problem biće nedostatak planova, idejnih i glavnih projekata, kao i eksproprijacija zemljišta. Svi ti poslovi morali bi da se završe do sredine 2011. godine kako bi se počelo sa gradnjom navedenih šest puteva.
- Zbog brzine, u celu stvar moraće da se uključe i strane projektantske kuće jer ima previše posla - kaže naš izvor iz Vlade.

Naš sagovornik, koji je imao uvid u nacionalnu strategiju putnih pravaca Srbije, kaže da je „ideja da se deo novca od prodaje ’Telekoma’ potroši na infrastrukturu i tako podignu kapaciteti regiona, naročito siromašnijih poput istočne Srbije’.
Nacionalna strategija putnih pravaca Srbije trebalo je da bude tema sinoćne sednice Nacionalnog saveta za infrastrukturu.
Članovi tog saveta su, pored predsednika Borisa Tadića, i ministri Mlađan Dinkić (ekonomija), Milutin Mrkonjić (infrastruktura), Petar Škundrić (energetika), Diana Dragutinović (finansije), Jasna Matić, (telekomunikacije), Oliver Dulić (prostorno planiranje), Verica Kalanović (NIP), Saša Dragin (poljoprivreda), Božidar Đelić (nauka), zatim predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.


Mlađan Dinkić potvrdio je juče posle sastanka u Beču sa austrijskim privrednicima da će deo novca od prodaje 40 odsto „Telekoma” ići u budžetski fond i biti namenjen pre svega infrastrukturnim projektima. On je naveo da je austrijskim privrednicima rekao da su kompanije iz Austrije dobrodošle da učestvuju na tenderima za izgradnju puteva, na kojima će, kako je kazao, „pobediti najbolji, kao što je i do sada bio slučaj”.
On kaže da Srbija namerava da uskoro raspiše i tender, najpre za projektovanje, pripremu tenderske dokumentacije i nadzor, za nove putne pravce, pre svega u centralnoj Srbiji.

On je posebno pomenuo autoput od Beograda ka Čačku, zatim autoput od Pojata, preko Kraljeva, do Čačka.
- S druge strane, tu su i važni regionalni autoputevi, koje nameravamo da počnemo da gradimo sledeće godine, a to su: autoput od Paraćina, preko Zaječara, do bugarske granice, do Vrške čuke, od Šapca do Rume, kao i od Niša do Prokuplja. Dakle, imamo vrlo ambiciozan plan - rekao je Dinkić.

U tom planu, Vlada ne bi smela da zaboravi ni obilaznice oko naseljenih mesta, smatraju stručnjaci.
- Na otvorenim deonicama i magistralnim putevima imamo jedan stil vožnje. Primera radi, vozači na magistralnim putevima voze 80 kilometara na sat i onda uđu u naseljeno mesto gde moraju da smanje brzinu na 50. To je najveći problem, ako je reč o bezbednosti, jer u naseljenim mestima ima mnogo pešaka koji pretrčavaju puteve i tako dovode sebe u opasnost. I vozačima je problem smanjenje brzine, jer svako gleda da što manje vremena utroši u putu - kaže za „Blic” Vladimir Simidžija, saobraćajni inženjer. On posebno izdvaja problem Ibarske magistrale, koja prolazi kroz niz naseljenih mesta i ima veliki broj autobuskih stajališta na kojima putnici koji izađu iz autobusa nisu bezbedni, posebno u noćnim uslovima.
- Ibarska magistrala od Beograda do Preljine je sva u crnim tačkama - smatra Simidžija.

Prema njegovim saznanjima, jedan od najopterećenijih puteva kod nas je i put Novi Sad - Ruma - Šabac.
- To je put sa oznakom M21, a po svojim karakteristikama on ne zadovoljava saobraćajne potrebe. Taj put prolazi kroz mnoga sela gde stalno ljudi prelaze preko njega, a dnevno tim pravcem prođe oko 9.000 vozila. Zbog toga bi obilaznice oko naselja morale da budu prvi prioritet ukoliko neko želi da poboljša putnu mrežu u Srbiji. Na svakom magistralnom putu koji nosi oznaku M, vi nemate pravo da projektujete pešački prelaz, a takvih primera je u Srbiji, nažalost, mnogo - objašnjava Simidžija.

 

Nacionalna strategija putnih pravaca srbije
1. Koridor 10
2. Autoput Beograd - južni Jadran (E-763)
3. Pojate - Preljina (E-761)
4. Paraćin - Zaječar (M-5)
5. Kragujevac - Batočina (M. 1.11)
6. Most kod Svilajnca
7. Pruga Smederevo
8. Autoput Šabac - Ruma
9. Autoput Niš - Prokuplje
10. Beograd - Požarevac
11. Beograd - Vršac

 

Novi putni pravci
1. Šabac - Ruma
2. Pančevo - Vršac - rumunska granica
3. Koridor 10 - Požarevac
4. Pojate - Preljina (Ćićevac, Stalać, Trstenik)
5. Paraćin - Boljevac - Zaječar
6. Niš - Prokuplje
* biće izgrađeni pored već postojećih puteva na ovim relacijama

 

„Telekom” demantuje da je procenjena vrednost kompanije
Vlada Srbije razmatraće danas prodaju 40 odsto akcija „Telekoma Srbija” u državnoj svojini.
Kompanija „Telekom Srbija” ocenila je juče kao „apsolutno neistinite” tvrdnje pojedinih medija da postoji procena vrednosti „Telekoma Srbija” i „da ju je sprovela bilo kakva konsultantska kuća”. „Telekom” demantuje i „da su predstavnici ‘Dojče telekoma’ ili drugih potencijalnih investitora prisutni u ‘Telekomu Srbija’, s obzirom na t oda bi bilo suprotno zakonu da se bilo kome dozvoli pristup kompanijskim aktima i dokumentaciji, bez adekvatne odluke akcionara - PTT-a Srbija, odnosno države Srbije i grčke kompanije OTE”. Volfram Mas, ambasador Nemačke u Beogradu, izjavio je juče da je optimista u pogledu znatnog povećanja investicija nemačkih preduzeća u Srbiji u narednim godinama, povodom nezvaničnih najava da bi „Dojče telekom” mogao biti kupac udela u „Telekomu Srbija”.

Izvor: Blic

I... koliki im je prognozirani PGDS za te puteve što će da prave?     pogotovo za ovaj autoput...

A da prvo zavrse ovo sto su zapoceli, mislim na Horgos-Beograd. 

Ne mogu pošteno da završe zaobilaznicu oko Beograda,ko je vozio na potezu od Ibarske magistrale do Bubanj potoka,zna o čemu govorim.

Биће све ово, али у долини пањева.

i sta sada? samo cemo da se vozimo putevima?

Pu! A Indjija - NOvi Sad niko da se seti da popravi...to je najgori put u Srbiji...na jednom delu puta se ide i 20 na sat...a na najbrzem delu puta 80-90...ako si bas lud... 

Gradnja infrastrukture neiskorišćena šansa tranzicije
Ova vlast samo obećava, a ne gradi
Branislav Krivokapić | 28. 03. 2010. - 00:02h | Foto: J. Vučetić, V. Lalić | Komentara: 36

Od raspada Jugoslavije u Srbiji je u promet pušteno tek oko 200 kilometara autoputeva, od čega je veći deo izgrađen pre promena 2000. Ni u stanogradnji se nismo proslavili. Tokom 2008. izgrađeno je 19.815 stanova, što je skoro tri puta manje nego 1989. Za prošlu godinu zvanični podaci još nisu poznati, a procenjuje se da je izgrađeno najviše 15.000 stanova, što je za svega 4.000 više nego u 1999, godini NATO bombardovanja.
 
Iako ne fali novca za održavanje četvrtina od 2.830 mostova koje održavaju “Putevi Srbije”, spada u kategoriju loših i opasnih

Dok srpska tranzicija najvećim delom počiva na ratom i sankcijama izraubovanoj infrastrukturi iz doba komunizma, Hrvati su svoju građevinsku operativu uposlili do nivoa od sedam odsto učešća u bruto društvenom proizvodu (BDP). Od raspada SFRJ u Hrvatskoj je u promet pušteno preko 1.400 kilometara autoputeva za čiju je gradnju potrošeno oko 15 milijardi evra. Doduše, Hrvati su do kvalitetne putne mreže došli uz pomoć međunarodnih zajmova, zbog čega danas spadaju u visokozadužene zemlje, ali i naši planovi dobrim delom počivaju na zajmovima.
U Nacionalnom planu izgradnje putne i železničke mreže, koji se može videti na sajtu Ministarstva infrastrukture, piše da ukupan trošak finansiranja projekata u periodu od 2008. do 2011. iznosi oko 2,9 milijardi evra, od čega se na zaduživanje odnosi oko 1,39 milijardi. Ostatak će, kako je predviđeno, biti finansiran iz budžeta, od prihoda koji se “ostvare privatizacijom NIS-a i Galenike, kao i inicijalnih javnih ponuda akcija Aerodroma ’Nikola Tesla’, Komercijalne banke, EPS-a” i, kako stvari stoje, ponajviše Telekoma Srbija koji su u izjavama ministara već pretvara u asfalt a da tender još nije raspisan.


A pre masovne izgradnje puteva trebalo bi da nas zadesi masovna stambena izgradnja čiji je početak najavljen za mart 2010. Samo u Beogradu gradiće se 20.000 jeftinih stanova, zaposliće se desetine hiljada ljudi u više od 30 privrednih grana, država će subvencionisati stambene kredite i time dati snažnu podršku građevinskoj industriji itd., itd., najavljivali su gromoglasno ministri Oliver Dulić i Milutin Mrkonjić. Kada smo se uoči pisanja ovog teksta obratili njihovim ministarstvima, elegantno su nas otkačili – Mrkonjićevi su rekli “stanovi su nadležnost Dulića”, a Dulićevi su nam poslali odgovor koji glasi: “Kada je reč o Uredbi o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisane kamate po kreditima za finansiranje stambene izgradnje u 2010. godini, u fazi smo prikupljanja ponuda banaka, a o novim aktivnostima ćemo vrlo brzo informisati javnost.”



U Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje tvrde da projekat “masovne stanogradnje” ne kasni, a tu tvrdnju potkrepljuju činjenicom da su prošlog petka potpisani ugovori sa osam banaka koje će biti uključene u projektno finansiranje jeftine stambene izgradnje. I zaista ugovori su potpisani, ali će izgradnja stanova početi tek krajem jula ili početkom avgusta.
Na pitanje koliko je stanova tokom 2009. izgrađeno državnim, a koliko novcem privatnih investitora, u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje nisu znali da nam odgovore jer „podaci za prošlu godinu još nisu poznati“. U 2008. izgrađeno je 19.815 stanova, a budući da je zvanična statistika zabeležila pad građevinske aktivnosti za 19,9 odsto, procenjuje se da broj stanova izgrađenih tokom 2009. nije veći od 15.000.


Sa zahtevom koji smo dostavili JP-u “Putevi Srbije” imali smo nešto više sreće. Prema dobijenim podacima za sanaciju i održavanje puteva i saobraćajne signalizacije, kao i za popravku većih strukturnih oštećenja kolovoza na deonicama dužim od 250 metara, tokom prošle godine utrošeno je 19,2 milijarde dinara. A to je nedovoljno jer, kako tvrde u “Putevima Srbije”, “za optimalno održavanje preko 15.000 kilometara javnih puteva u Srbiji potrebno je barem 200 miliona evra godišnje”. Nakon što smo tri puta ponovili preračunavanje, definitivno smo utvrdili da 19,2 milijarde dinara, po prosečnom kursu od 95 dinara za evro, upravo odgovara sumi od oko 200 miliona evra.


Tragom ovog “lapsusa” mogli bismo da se zapitamo i šta je s parama za održavanje mostova. Prema jednoj ranijoj računici čelnika “Puteva Srbije”, po ugledu na zemlje EU koje u redovno održavanje mostova ulažu oko pet odsto njihove investicione vrednosti, Srbija bi u održavanje svojih mostova godišnje trebalo da uloži 50 miliona evra. Ako novca ima, a sudeći po “matematici” koja nam je dostavljena za održavanja puteva, ima ga, ili je tu negde, postavlja se pitanje zašto čak četvrtina od 2.830 mostova koje održavaju “Putevi Srbije”, među njima i “Gazela”, spada u kategoriju loših i opasnih.


Višestruko pozitivni efekti ulaganja u infrastrukture mnogo su puta dokazani u praksi. Nažalost, deset godina nakon rušenja Miloševićevog režima, ulaganja u infrastrukturne projekte u Srbiji i dalje su mizerna. Dok su drugi umeli da se dogovore, imali hrabrosti da uzmu kredite i odobre koncesije i strpljenja da sačekaju dok se tuneli prokopaju, mi smo pravili Nacionalni investicioni plan (NIP) kojim se, umesto nacionalnog, zadovoljavaju stranački interesi. Od bajke o javnim radovima, kojom nas svako malo uspavljuju, preostao je u proseku 30 godina star asfalt po kome se kreću automobili čiji se broj samo u Beogradu godišnje uveća za 10 do 12 hiljada. Sa pet-šest puta manje novih parking mesta.

 
Železnička fantastika
Umesto pričama o obnovi voznog parka i mreže pruga koja je u katastrofalnom stanju, srpska se železnica u javnosti pominje po aferama i gubicima. Prema usvojenim planovima, Vlada namerava da u rekonstrukciju i modernizaciju pruga na Koridoru 10 uloži oko 1,7 milijardi evra. Nakon toga će, kako se najavljuje, vozovi od Beograda do Niša, hrvatske ili mađarske granice saobraćati brzinom do 160 kilometara na čas. Dakle, brzina se već zna, a obim i dinamika modernizacije biće utvrđeni u narednih 12 do 18 meseci tokom kojih će, u saradnji sa stručnjacima nemačkih železnica, biti pripremljena projektna dokumentacija.

Izvor: Blic

Novac od „Telekoma” za šest saobraćajnica
Domaćim firmama prednost pri izgradnji novih puteva
L. G.-N. K. | 27. 03. 2010. - 00:02h | Foto: B. Puljević | Komentara: 47

Početak izgradnje šest novih puteva u Srbiji, za šta će novac biti izdvojen od prodaje „Telekoma”, planiran je u maju ili junu sledeće godine. Prednost pri biranju izvođača će, kako „Blic” saznaje, imati domaće kompanije.


Kako se sada procenjuje u Vladi, na ovom projektu, koji bi trebalo da pokrene čitavu građevinsku operativu u Srbiji, biće angažovano više desetina hiljada ljudi. U građevinskim preduzećima s kojima smo kontaktirali kažu da je ovaj glomazan projekat moguće izvesti, ali samo ako država i zaista obezbedi dovoljno sredstava.

 


Kako za „Blic” tvrde u Vladi Srbije, odmah posle prodaje 40 odsto akcija „Telekoma” biće formiran poseban budžetski fond u koji će ući najmanje milijardu i po evra, koliko je potrebno investirati u izgradnju više od 350 kilometara modernih puteva u Srbiji. U planu Vlade je da se projektuju i izgrade saobraćajnice koje bi sa svake strane imale po dve trake i dodatnu za zaustavljanje. Naš izvor kaže da će se nova putna infrastruktura graditi po prioritetima, a prvi među njima trebalo bi da bude deo od koridora 10 do Požarevca.


- Najkomplikovanija će biti izgradnja deonice od Pojata do Preljine, duga 110 kilometara. Sledeći bi bio autoput od Paraćina ka Zaječaru, a onda putni pravac od Rume ka Šapcu i, konačno, deonica od Niša ka Prokuplju - kaže sagovornik „Blica”.


Ovaj do sada najglomazniji projekat u Srbiji bio je tema i preksinoćnog sastanka Nacionalnog saveta za infrastrukturu. Na njemu se razgovaralo i o mogućnosti da se već postojeće preduzeće „Koridor 10” reorganizuje kako bi vodilo ovaj ogroman posao bez osnivanja novih kompanija i dodatnih troškova.


- Ideja je da se u ovom poslu pre svega angažuje domaća operativa, ali će u nekim segmentima biti neophodna pomoć stranih projektantskih i izvođačkih kuća. Problem je što domaće kompanije i instituti uopšte nemaju iskustva da odjednom rade toliko putnih pravaca - objašnjava.
Javni poziv države za rad na ovim projektima biće raspisan, kako su nam rekli, „u najskorije moguće vreme”.


U Saobraćajnom institutu CIP kažu da će sigurno aplicirati za ovaj posao i da imaju više od 500 vrhunskih stručnjaka kojima su poznati takvi projekti.
- Ne postoji nijedna kuća u Evropi koja bolje od nas može da uradi ovaj posao. Ipak, pitanje je da li će nam država ostaviti dovoljno vremena da uradimo projekte za te pravce - kaže za „Blic” Milutin Ignjatović, direktor Instituta CIP.
On dodaje da se radi o obimnom poslu. Ukoliko nema dokumentacije, smatra Ignjatović, biće potrebno najmanje godinu i po dana da se započne ovaj posao. Međutim, problem predstavlja upravo nedostatak planova, idejnih i glavnih projekata, ali i eksproprijacija zemljišta.


- Idejni projekti urađeni su pre 10-15 godina, nisu revidirani, pa je normalno da ima velikih problema. Ipak, mislim da ima i deonica na kojima može da se krene sa izgradnjom - navodi Ignjatović.
U preduzeću „Putevi Srbija” kažu da „bez njih ovaj posao ne može da prođe” i da će sigurno biti deo ovog projekta, dok u „Vojvodina putu” navode da još ne znaju uslove konkursa.
- Nemamo kapacitet da pokrijemo teritoriju cele Srbije, ali razmislićemo da, ukoliko budemo mogli, radimo samo pojedine deonice. Država je konačno počela da vraća dugove građevinarima za obavljene poslove pa, uprkos krizi, više nemamo problema sa likvidnošću - rekao nam je Marko Cigić, direktor „Vojvodina puta”.


U Vladi očekuju da će nova putna infrastruktura biti jak signal i za potencijalne investitore. To praktično znači da će povezanost nekog grada sa autoputem u Srbiji biti i veza sa bilo kojim gradom u Evropi.
- Osim toga, za investitore biće privlačnije i zemljište uz te saobraćajnice, zbog čega će na tim deonicama nicati i nove industrijske i poslovne zone - smatraju u Vladi Srbije.

  Novih 350 kilometara puta
Deonica   Dužina
Pojate - Preljina   109,6
Paraćin - Zaječar   82
Koridor 10 - Požarevac   10
Šabac - Ruma   40
Niš - Prokuplje   26
Pančevo - Vršac - rumunska granica   86


 
Stranci zainteresovani za Beograd-Bar
Kako saznajemo, postoje tri opcije za gradnju autoputa Beograd-Bar. Moguće je učešće stranih kompanija, koje su već pokazale zainteresovanost, ali i domaćih građevinara. U Vladi, međutim, razmišljaju i da pojedine deonice daju pod koncesiju.


 
Gde uložiti novac od „Telekoma”
Radovan Jelašić, odlazeći guverner NBS, ocenio je da bi trebalo razmisliti da se novac od prodaje državnog kapitala u „Telekomu” upotrebi za prevremenu otplatu najskupljih delova spoljnog duga. Radoslav Veselinović, predsednik kompanije „Galeb group”, smatra da novac od prodaje „Telekoma Srbija” treba da ode u investicije koje će pokrenuti privredu - kroz kredite i finansiranje izvoza.

Izvor: Blic

hohohooo...al ce paraziti (opet) da se nakradu...