„Blic“ otkriva nove detalje iz službene beleške o likvidacijama

Mileta-srpski don Korleone

Tajanstveni svedok mafije koji je u dva navrata 2001. godine policiji dao podatke koji bi mogli da pomognu razrešenju desetak plaćenih ubistava iz devedesetih godina, kao glavnog organizatora jezgra kriminalne bande naveo je Miletu Miljanića, zvanog Majk.

Za Miljanića svedok navodi da je tada živeo u Barajevu, da poseduje „audi A8“ sa bosanskim tablicama, „pežo 406“ sa beogradskom registracijom, džip, „suzuki maruti“ crvene boje, „škodu feliciju“, BMW 740 s crnogorskim tablicama, potom preregistrovanih na francuske a koji navodno pripada Brani Mićunoviću.

Miljanić inače važi za najvećeg dilera kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Od januara 2004. godine nalazi se u švajcarskom zatvoru zbog sumnje da je nekoliko godina ranije organizovao prebacivanje 114 kilograma kokaina u Atinu. Bio je blizak prijatelj Voje Raičevića Amerikanca, koji je misteriozno nestao 1997. godine. Njegovo telo nikada nije nađeno. Samo je u Rušnju nađen njegov zapaljeni džip.

Zoran Jakšić, rodom iz Zrenjanina, drugi je na spisku jezgra mafije, koje pominje svedok. On je trenutno u nemačkom zatvoru, a policiji je pao u ruke kada je u njegovom automobilu nađeno devet kilograma kokaina.

Za trećim, Željkom Maksimovićem Makom, trenutno je raspisana poternica zbog optužbe za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. Maksimović je 1995. godine bio optužen za ubistvo policajca Gorana Radulovića, ali je oslobođen krivice.

Sloba Šolaja, četvrti na spisku od 17 članova jezgra mafije, pominjan je kao jedan od vodećih ljudi za šverc kokaina. U medijima je opisivan kao kontroverzni banjalučki biznismen, koji je u oktobru 2000. godine iz Paname u BiH „uvezao“ 164 kilograma čistog kokaina.

Tajanstveni svedok mafije navodi i izvesnog Nešu Bradu, o kome se malo zna, ali je sledeći na spisku, Milan Đorđević Bombona, godinama punio novinske stupce.

Bombona je bio je venčani kum Željka i Svetlane Ražnatović. Ubijen je u klasičnoj sačekuši, 11. marta 2001. u Ulici Gospodara Vučića u Beogradu. Na listi je i Bombonin brat, koji živi u Švajcarskoj.

Svedok je posebno apostrofirao Ivana Delića iz Budve, za koga tvrdi da je u vezi sa DB-om Crne Gore, a koji je „ubijao zajedno sa pokojnim Vojom Amerikancem“. Njegovo ime se još 2001. godine povezivalo sa ubistvom bivšeg saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, likvidiranog 7. februara 2000. u restoranu fudbalskog kluba Rad. Delić je prozivan i posle eksplozije u Budvi u septembru 2002. godine, kada su ubijeni Dario i Marija Šurina, Delićeva verenica koja je tada bila u drugom stanju. Njihovi roditelji Mirko i Nada Šurina direktno su optužili Delića za ubistvo njihove dece, ali i umešanost u druge likvidacije.

Dule Mićunović medijski nije bio eksponiran. Njegovog brat Brano je poslednje godine 20. veka proveo je u zatvoru „Spuž“ zbog optužbe da je u oktobru 2000. godine, nakon obračuna u kafeteriji hotela „Podgorica“, ispred Urgentnog bloka KBC, ubio tada već ranjenog Radovana Kovačevića. Viši sud u Podgorici oslobodio ga je optužbe.

O ostalim osobama sa spiska, Vesku Raičeviću Medi, bratu pokojnog Voje Amerikanca, i trojici koji su za grupu uglavnom pribavljali falš papire, u javnosti se malo zna.

Svedok je naveo i izvesnog inspektora koji je nekad radio u OUP Vračar, bliskog s Vojom Amerikancem koji je i dalje aktivni pripadnik MUP-a Srbije. Na listi svedoka je i jedan od bivših načelnika u DB-u Crne Gore, kao i jedan poznati užički biznismen, hapšen u vreme „Sablje“.

Prema tvrdnji svedoka, ova grupa se sastajala i boravila u kući Jezdimira Vasiljevića Jezde na Dedinju, a preko puta te zgrade napravili su još jednu kuću.

„Po Beogradu imaju dosta iznajmljenih stanova koje iznajmljuju preko jedne agencije čije je sedište u centru Beograda“, stoji u službenoj beleški sa zaglavljem SUP-a Beograd na prvoj strani.


Izvor: Blic \ E. B.

no komento

 Šta je tajni svedok iz mafije ispričao policiji o likvidacijama u Srbiji

Žrtve kasapili i testerama

Policijski inspektor Dragan Radišić ubijen je u februaru 1996. godine jer je došao do podataka da je Vojislav Raičević, zvani Voja Amerikanac, plaćeni ubica, tvrdio je policiji još 2001. godine tajanstveni svedok iz redova mafije, koji je u zamenu za svoje svedočenje tražio novac i zaštitu.

Tajanstveni svedok je kao „jezgro mafije“ naveo imena Milete Miljanića Majka, Zorana Jakšića, Željka Maksimovića, Slobe Šolaje, Milana Đorđevića Bombone, Ivana Delića, Veska Raičevića Mede, ali i dvojice policajaca, od kojih jedan i danas radi u jednoj zatvorskoj ustanovi, dok je drugi u penziji posle službovanja u DB-u Crne Gore.

Ovu grupu, svedok pod pseudonimom Srećko, osim za ubistvo Radišića optužio je i za likvidacije v.d. ministra policije Radovana Stojčića Badže, policijskih pukovnika Milorada Vlahovića i Dragana Simića, Radeta Ćaldovića Ćente i novinarke Maje Pavić, kao i za ubistvo kik-boksera Zorana Šijana.

Svedok je naveo da ova grupa stoji i iza likvidacija Zorana Todorovića Kundaka, direktora JUL-a, i Gorana Vukovića, nekadašnjeg vođe voždovačkog klana.

Svedok Srećko opisao je do detalja policiji način izvršenja ovih ubistava i naveo imena neposrednih izvršilaca likvidacija.

Najzanimljivije podatke svedok je policiji dao o ubistvu Bojana Petrovića, za koga se pretpostavljalo da je učestvovao u likvidaciji Voje Amerikanca. Petrović je ubijen 28. februara 1998. godine, dok je u svom „jaguaru“ čekao zeleno svetlo na semaforu u Ulice carice Milice na Zelenom vencu. U njega je iz „fijata“ u pokretu ispaljeno više od dvadeset hitaca iz „kalašnjikova“.

„Bojan Petrović je ubijen iz osvete jer se verovalo da su on, Milan Roganović Rogo i Miša Cvjetičanin, Ćentin zet, ubili Voju Amerikanca“, tvrdio je svedok.

Voja Amerikanac je nestao krajem 1997. godine. Njegovo telo nikada nije nađeno. Samo je u Rušnju nađen njegov zapaljen džip.

„Kada je Voja nestao, oni su se skupili, zapalili sveću i doneli odluku da ubice moraju da se likvidiraju. Onda su oteli Cvjetičanina, koji je u likvidaciji Voje Amerikanca učestvovao da bi osvetio Ćentino ubistvo. ‘Digli’ su ga preko nekog Crnogorca i odveli u Jezdinu kuću na Dedinju. Pod mukama, on je priznao da je Roganović ispalio četiri hica u rame Voji Amerikancu, koga je držao Bojan Petrović. Cvjetičanin je zatim pucao u glavu Voji Amerikancu i ubio ga. Cvjetičanin je Mileti i Medi ispričao i da je, navodno, sa tim ubistvom bio upoznat i izvesni inspektor policije, koji trenutno radi u jednoj zatvorskoj ustanovi, a koji je nakon likvidacije odvezao džip Voje Amerikanca u Rušanj, dok su njegov leš bacili u reku. Posle toga, ubijen je i Cvjetičanin. Njega je ova grupa motornom testerom isekla i delove tela potom zakopala negde u Gornjem Milanovcu“, piše u policijskoj službenoj belešci iz 2001. godine.

Pre Petrovića i Cvjetičanina likvidiran je i Roganović, na parkingu na Senjaku, dok je ulazio u svoj „mercedes“. Otac Bojana Petrovića, Vlasta, koji je važio za policijskog čoveka, posle ubistva sina otišao je u Nemačku, gde je ubrzo likvidiran.


Izvor: Blic \ E. B.

moglo bi da prodje kao postava za neki film ... ali je ipak stvarnost ...

Insajder mučen i obezglavljen

Ime osobe koja je otkrila ko stoji iza deset likvidacija je Milorad Vujičić. Ubijen je avgusta 2002. u Budimpešti, pošto je naša policija odbila da mu pruži zaštitu

BEOGRAD - Milorad Vujičić (48) je osoba koja je našoj policiji 2001. otkrila ko stoji iza deset likvidacija policijskih funkcionera i "žestokih momaka", a čije je raskomadano telo pronađeno 1. marta 2003. u Budimpešti, saznaje Glas. Bivši pripadnik srpske mafije, koji je policiji dao dve izjave, u službenim beleškama vodio se pod pseudonimom Srećko.

Glava u zamrzivaču

Iako je tražio zaštitu naše policije i novac, nije to dobio jer je, po mišljenju naših policijskih funkcionera, "puno pričao, a malo dokaza dao". Ubijen je skoro godinu dana kasnije, avgusta 2002. godine, a njegovo unakaženo telo, bez glave, ruku i nogu, pronađeno je u jednom budimpeštanskom parku. Petnaest dana kasnije, na drugom mestu, na brdu Gelert iznad Dunava, prolaznici su našli odsečenu glavu, a nakon DNK analize utvrđeno je da je reć o delovima tela iste osobe. Vujičić je rođen u Crnoj Gori, a bio je poznat crnogorskoj policiji po sitnijim krivičnim delima. Pre odlaska u Mađarsku, u kojoj je živeo 10 godina, prebivalište mu je bilo u Beogradu. Istraga je utvrdila da je ubijeni najpre mučen, potom ubijen, a kasnije masakriran. Glava je ostala u "relativno dobrom stanju", jer je, najverovatnije, duže vreme držana u zamrzivaču.

Mađarski mediji su pisali da je Vujičić ubijen jer je počeo da radi "za svoj džep", kao i da je mučen kako bi odao gde je sakrio novac od prodaje droge, oružja i navođenja na prostituciju. Navođeno je da su Vujičiću pre ubistva pretili smrću i da je on zatražio zaštitu mađarske policije, ali pošto s njom nije dovoljno sarađivao, pomoć nije dobio.

On je policiji otkrio da je jedan od glavnih vođa bande plaćenih ubica Mileta Miljanić Majk, zvani i Mile Barajevac (živeo u Barajevu), koji je trenutno u zatvoru u Švajcarskoj zbog dilovanja droge. Ovaj veliki diler droge uhapšen je u "Sablji", a pošto ima i američko državljanstvo, kako saznajemo, u zatvoru su ga tada posećivali i predstavnici konzulata SAD. Njegov dobar prijatelj bio je ubijeni Voja Raičević Amerikanac, čije telo nikada nije pronađeno.

U službenoj belešci koju je dao Vujičić, pominje se i Vesko Raičević Meda, brat Voje Amerikanca. Vujičić je pomenuo i Ivicu Delića iz Budve, za koga je naveo da saradnik crnogorskog DB-a, a koji se dovodio u vezu sa ubistvom bivšeg saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića. Ubijeni svedok je govorio i o Zoranu Jakšiću, iz Zrenjanina, jednom od jačih dilera droge, a koji je 90-ih hapšen u Beogradu zbog posedovanja četiri kilograma heroina. Sumnja se da ima veze se plaćenim ubistvima, a trenutno je u zatvoru u Južnoj Americi.

Sprega mafije i MUP-a

Vujičić je tada govorio i o Brani Mićunoviću iz Budve, kao i o Joci Amsterdamu (u holandskom zatvoru) i o Željku Maksimoviću Maki, koji se sumnjiči za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. Spekuliše se da je Buha smenjen, pa ubijen jer je otkrio spregu srpske i crnogorske mafije.

Mafijaš insajder je pričao i o sprezi sa kriminalcima bivšeg visokog funkcionera Republike Srpske, ali i o dvojici inspektora SUP-a Beograd, koji su sarađivali sa mafijom. Jedan od njih je sada je službenik u jednoj od novoosnovanih službi MUP-a Srbije. Vujičić je spomenuo i ime bivšeg šefa DB-a Crne Gore, koji je sada penzionisan.


Izvor: Glas Javnosti \ D. Ć - N. Č.

Novi detalji iz službene policijske beleške o likvidacijama

Policajac organizovao bekstvo Badžinih ubica

Policijski general Radovan Stojičić Badža i pukovnik Milorad Vlahović Vlaja ubijeni su da bi kriminalna ekipa koja je krenula da osveti ubistvo Vojislava Raičevića, poznatijeg kao Voja Amerikanac, lakše „smakla“ Bojana Petrovića, organizatora te likvidacije, tvrdio je još 2001. godine tajanstveni svedok pod pseudonimom Srećko.

Po Srećkovoj priči, mozak kriminalne ekipe je Mileta Miljanić, a njen najuži sastav činili su Voja Amerikanac, Zoran Jakšić, Željko Maksimović Maka, Sloba Šolaja, Milan Đorđević Bombona, Ivan Delić, Dule Mićunović, Vesko Raičević Meda, Neša Brada, Milorad Vujičić, zatim jedan poznati užički biznismen, ali i dvojica policajaca. Jedan od njih i dalje radi u MUP-u, a drugi je u penziji posle službovanja u DB-u.

Tajanstveni svedok koji je u ovu kriminalnu grupu ušao kao prijatelj Mede Raičevića, svedočenje u policiji započeo je pričom o nestanku Voje Amerikanca.

„Meda me je zvao oko 4. sata ujutru da hitno dođem kod njega. Kaže, Voja se ne javlja. S njim sam otišao na Bežaniju, u Vojinu kuću. Tamo je bila njegova žena, plakala je. Došli su i njeni roditelji. Uveče, Meda i ja smo otišli u hotel ‘Slaviju’, u kockarnicu. Došli su i ostali. Složile su se kockice da su Bojan Petrović, Milan Roganović i Miša Cvjetičanin ubili Voju. Cvjetičanin je to priznao, pod mukama, u Jezdinoj kući, na Dedinju. Meda mi je rekao da pre Bojana moraju da ubiju Vlaju ili Badžu. Zašto? Zato što je Bojan bio dobar s njima. Verovatno je znao neku priču koja nije trebalo da se zna. Znači, oni su štitili Bojana“, tvrdi svedok u službenoj belešci sačinjenoj 14. septembra 2001. godine u Upravi kriminalističke po

On je policiji ispričao i ko je i na koji način ubice generala Stojićića, nakon zločina u restoranu „Mama mia“, automobilom „zastava 101“ odvezao sa mesta ubistva i pomogao im da prođu kroz policijski obruč.

„Kada je došlo do Badže, ja sam s Medom bio na Voždovcu, kod jedne devojke. Medu je neko zvao telefonom. Morao je odmah da ode. Čim je otišao, upalio sam auto i spustio se u Rakovicu. Kada sam stigao do Žarkova, nestalo mi je goriva. Sišao sam na pumpu dole na Čukaričkoj padini. Sve je bilo blokirano. Kažu, ubijen ministar policije, Badža. Uđem u kolonu. Saobraćajac na raskrsnici, na putu za Makiš, ne pušta vozila. Posle desetak minuta, saobraćajac je zaustavio beli ‘kec’. Kaže im da se vrate nazad, ali su oni pokazali službenu legitimaciju i skrenuli su za Makiš. Bilo ih je četvoro u kolima“, svedoči Srećko navodeći poimence jednu osobu koju je tada prepoznao u belom „kecu“. Radi se o policajcu, tada operativcu beogradske policije, koji i dalje radi u MUP -u Srbije.

„Sutradan me je zvao Meda. Rekao mi je: ‘Eto, vidiš kako se to radi’“, tvrdi tajanstveni svedok.

Tajanstveni svedok, po sopstvenom priznanju, bio je logistička pratnja ubicama policijskog pukovnika Milorada Vlahovića i Bojana Petrovića, jednog od učesnika likvidacije Voje Amerikanca.

„S Medom sam nekoliko puta išao u Novi Beograd, tamo gde živi Vlaja. Neko iz policije je bio s njim. Jednom smo videli Bojana pored Vlaje, nešto su pričali, u ulazu. S Bojanom je bio i jedan stariji, crni čovek. Meda mi je rekao da je to igrač za Bojana. Navodno, Bojan je mogao da radi šta hoće sa drogom. Imaš je štit kod Vlaje i Badže“, tvrdi tajanstveni svedok.

Bojan Petrović ubijen je u februaru 1998. godine na Zelenom vencu.

„Dva-tri put sam sa Medom išao BMW-om i ‘mercedesom’, gledali smo gde Bojan sedi, kuda se kreće. Bio sam u toj pratnji za Bojana. Tog dana, kada je Bojan ubijen, Meda mi je rekao da ne izlazim iz kuće i da bi Bojan tog dana trebalo da bude ubijen. Tako je i bilo. Meda me je zvao te noći, oko jedan sat, kaže: ‘Završeno’. Sutradan me je zvao ponovo: ‘Treba da se kuje plan kako da se ubije Jusa Bulić’“, tvrdi svedok.


Izvor: Blic \ E. B.

 Priča svedoka iz redova mafije o eskadronu smrti otvara niz pitanja
Buha ubijen da ne bi otkrio eskadron smrti

Da li je policijski general Boško Buha ubijen zato što je započeo da prikuplja dokaze o navodima tajanstvenog svedoka iz redova mafije, koji je 2001. godine policiji naveo imena petnaest pripadnika kriminalnog eskadrona i optužio ih da su poslednje decenije prošlog veka sejali smrt na beogradskim ulicama? Ovo je jedno od otvorenih pitanja koje čeka odgovor od 10. juna 2002. godine, kada je Buha likvidiran na parkingu hotela „Jugoslavija“ u Novom Beogradu.

Prva službena beleška, sačinjena na osnovu informacija tajanstvenog svedoka, napravljena je 19. februara u Trećem odeljenju beogradske policije, kojom je u to vreme rukovodio general Buha. Svedok je tada naveo imena pripadnika mafije, ali i imena njihovih žrtava, policijskog generala Radovana Stojičića Badže, inspektora Dragana Radišića, pukovnika Milorada Vlahovića Vlaje i Dragana Simića, Radeta Ćaldovića Ćenta, novinarke Maje Pavić, Bojana Petrovića, Zorana Šijana, Zorana Todorovića Kundaka i Gorana Vukovića.

„Zaboravljeno svedočenje“

Beogradska policija pod rukovodstvom generala Buhe očigledno je nastavila kontakt sa svojom operativnom vezom iz redova mafije, koji je sedam meseci kasnije pristao na razgovor i do detalja opisao način na koji su likvidacije izvršene. Ovoga puta razgovor je obavljen u kriminalističkoj policiji MUP Srbije.

General Buha ubijen je devet meseci kasnije. Kao organizator njegovog ubistva, optužen je Željko Maksimović Maka, čovek čije je ime tajanstveni svedok naveo među pripadnicima eskadrona smrti.

U policijskoj istrazi Buhinog ubistva, kao ni u optužnici Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, ovo svedočenje se nigde ne pominje.

To otvara više pitanja. Pre svega, da li su policijski i tužilački tim koji je radio na rasvetljavanju Buhinog ubistva znao za ovo svedočenje i, ako jeste, zašto ga nije koristio. Zatim, ako za to nisu znali, ko je i zašto iz vrha MUP-a zaboravio da im pomenutu službenu belešku dostavi.

Izvori „Blica“ iz policije i tužilaštva tvrde da za belešku o kazivanju tajanstvenog svedoka nije znao niko iz ekipe koja je radila ovu istragu.

Mafijaš na slobodi

O motivu Buhinog ubistva zvanično je rečeno da se radi o „pokušaju destabilizacije vlasti od strane Makine grupe, koja je, posle Buhinog ubistva, planirala još nekoliko likvidacija u Beogradu“. Nikola Maljković, tada je optužen kao izvršilac ubistva, a kao saučesnici navedeni su Vladimir Jakšić Karlos i Dragan Ilić. Prvostepenom presudom oni su oslobođeni krivice ali je Vrhovni sud poništio presudu i vratio slučaj na ponovno suđenje. U međuvremenu, osim Dragana Ilića, svi optuženi su pobegli i za njima su raspisane poternice.

Službena beleška otvorila je još jedno, izuzetno važno pitanje: zašto je čovek koji je, prema tvrdnji tajanstvenog svedoka, organizator i mozak ove kriminalne bande, nakon privođenja 2003. godine u akciji „Sablja“ ubrzo pušten na slobodu. U to vreme, o njegovim kriminalnim aktivnostima već su postojale dve službene beleške. Da li je policija procenila da one nisu dovoljne validne za sudski proces ili se možda radi o nečem drugom?


Izvor: Blic \ E. B.