Milan Krkobabić: Pošte Srbije su očerupane
T. SPALEVIĆ | 18. avgust 2013. 21:30
Generalni direktor „Pošte Srbije“ Milan Krkobabić o državi i javnim preduzećima, odgovornosti za uništavanje Srbije: “Poštu“ ne treba privatizovati. Konkursi za izbor direktora javnih preduzeća su legalizacija pljačke


Milan Krkobabić, Foto: Ž. KNEŽEVIĆ

NETO dobit koju će „Pošta Srbije“ ostvariti u ovoj godini premašiće 30 miliona evra. Biće to utrostručena zarada u odnosu na plus koji je ovo javno preduzeće imalo lane. Čarobni štapić za ovakav uspeh ne postoji, kaže za „Novosti“ Milan Krkobabić, generalni direktor „Pošte Srbije“. Jednostavno, „tajna“ leži u domaćinskom poslovanju i upošljavanju svih kapaciteta sistema, koji broji 15.000 radnika. Model PTT - da nema viška zaposlenih, već samo manjka posla - mogla bi da primene i ostala javna preduzeća, smatra Krkobabić, a početni korak je popis svega čime raspolažu. I država, kao vlasnik, u svakom trenutku mora da ima „skenirana“ sva svoja preduzeća, kako bi uspešno njima gazdovala i određivala im dalju sudbinu.


* Javna preduzeća su omča oko vrata državi i budžetu. Osim „Pošte“, retke su firme koje mogu da se pohvale profitom. Kako višegodišnje gubitaše napraviti uspešnim?

- Država mora da ima detaljan uvid u javni sektor. Prvo da vidimo šta sve imamo, pa da se opredelimo koja su to preduzeća neophodna državi. Ostala mogu da idu u vlasničku transformciju odnosno privatizaciju, ali po jasno utvrđenoj dinamici. To je stvar političkog konsenzusa zasnovanog na precizno utvrđenoj viziji ekonomskog razvoja. Treba pojačati ili uspostaviti koordinaciju po vertikali i horizontali, a to znači izvesti odgovornost do kraja. Imali smo primere da pojedini ministri ne znaju šta im se događa u javnim preduzećima za koja su nadležni. Horizontalna veza između preduzeća sada ne postoji. Ključ je da država mora da gazduje svojom imovinom. U ovom momentu „Pošta“ je Srbiji potrebna i to je jedan od sistema koji ne treba privatizovati, isto kao i preduzeća koja gazduju prirodnim bogatstvom.



* Je li „Pošta“ popisala imovinu?

- Jeste. I poslednji ekser, koji se zaturio, mora da se vrati. „Pošta“ je kao sistem posebno u poslednjih dvadeset godina čerupana, pa je iz nje izvučeno i srce - „Telekom“. Ostali smo i bez objekata društvenog standarda, hotela, a sve obaveze po kreditima za ta preduzeća ostala su „Pošti“, koja godišnje po tom osnovu plaća oko deset miliona evra.

* U toku su konkursi za izbor generalnih direktora u pojedinim javnim preduzećima, da li je i to jedno od rešenja za uspeh?

- Smatram da je koncept departizacije, koji je nametnut, neprihvatljiv i štetan. Konkurs je pokušaj da se izbegne odgovornost i biću do kraja otvoren - to je legalizacija pljačke. Državnom imovinom ne može da rukovodi niko koga nisu verifikovali građani. Tačno mora da se zna ko snosi odgovornost za ovo ili ono preduzeće. Departizacija je sjajna dosetka veselih momaka, koji su u protekloj deceniji uništavali Srbiju. Hoćemo li pod plaštom departizacije da ubacujemo pojedince koji će briljantno da odrade određenu vrstu poslova u korist interesnih grupa i da onda nestanu? Hoćemo li u prvi plan da stavimo formalnu igrariju ili odgovornost? „Konkurs“ je u „Pošti“ permanentno otvoren, svaki tromesečni izveštaj, prolaziš ili ne, znaš ili ne znaš da radiš.

* I, kakvo vam je „prolazno vreme“?

- Poslovanje za prvih šest meseci je pozitivno. Utrostručili smo neto dobit u odnosu na isti period lane. Prošle godine 5,5 miliona evra, ove 16,5 miliona. Svih 15.000 zaposlenih je zadržalo svoja radna mesta. Mesečno smo imali po 20 miliona klijenata na šalterima pošta, što znači da svaki građanin Srbije tri puta mesečno odradi neki posao u pošti.

* Mnogi misle da je poslovanje „Pošte“ pozitivno zbog monopola...

- „Pošta“ nije monopolist. Primera radi, u jednom segmentu poslovanja banke su nam konkurencija. Ali, mesečno smo obavili četiri puta više finansijskih transakcija nego sve banke u Srbiji zajedno. U lošijem privrednom ambijentu rast usluga našeg finansijskog sektora je bio deset odsto u odnosu na isti period lane. Imamo uslugu post ekspres i konkurenciju od 48 operatera i tu beležimo rast sa više od 19 odsto. Danas elektronska trgovina u svetu učestvuje sa 30 do 40 odsto. Elektronske trgovine nema ako vam neko ne donese robu na kućnu adresu. Da bismo poboljšali kvalitet te usluge naš IT sektor razradio je aplikaciju za slanje SMS poruke da se paket donese u trenutku kada je primalac kod kuće. Naša prednost je u tome što smo sistem, koji pokriva celu Srbiju, koji ima 4.500 šaltera, 1.500 pošta, skoro 5.000 poštara, koji uživaju veliko poverenje građana.


* Koje još novine građani mogu da očekuju?

- Do kraja godine predviđamo rast za 30.000 korisnika kablovske televizije i isto toliko korisnika interneta. Jer, ponudićemo objedinjeni paket tih usluga za 1.500 dinara. Dakle, dobar program, brz protok kada je reč o internetu, konkurentna cena i sjajno održavanje mreže bez prekida. Za penzionere, koji ne žele veliki broj TV kanala, daćemo nižu cenu. Imamo post-šopove, koje ćemo sada drugačije da organizujemo, u kojima će moći da se kupuje roba, a menadžer je dobio zadatak da osmisli projekat i asortiman.

* Koliko ste novca namenili za investicije ove godine?

- Oko 20 miliona evra u sve ono što treba da poboljša prodaju postojećih usluga ili da omogući nove usluge. A to je IT sektor. Od nove godine otvaramo razvojni centar „Pošte“, zapošljavamo 50 mladih stručnjaka, diplomaca sa državnih fakulteta iz Beograda, Niša, Kragujevca i Novog Sada. Radiće sa najboljima u „Pošti“ a u taj projekat biće uključeni i profesori tih fakulteta i Akademije nauka. Osim za potrebe „Pošte“, ti projekti biće ponuđeni tržištu.


Izvor: Novosti

Nek nauce prvo da isporuce postu na kucnu adresu a ne da je trazim po ulici i komsiluku 

Kрка основао пошту 

А шта није?
 Открио човек...