„Муња” на леду
Због недостатка новца неки пројекти су заустављени још у фази нацрта, а неки већ годинама чекају на почетак серијске производње

Драган Лакићевић један је од ретких цивила који нису добили отказ у највећој српској војноистраживачкој установи. Он је дипломирани инжењер машинства са 25 година радног искуства у Војнотехничком институту, и то на неким од најнапреднијих пројеката. Лакићевић, врхунски стручњак, једва саставља крај с крајем са платом од 28.000 динара.

У сектору за борбена и неборбена возила Института, у коме ради и Драган Лакићевић, некада је радило око 160 стручњака. Сада их има само 30, а начелник сектора пуковник Младен Пантић каже да раде на границама могућности. Управо тај сектор последњих година нуди нашој војсци и индустрији пројекте који стоје у месту – неки су заустављени још у фази нацрта, а неки већ годинама чекају на почетак серијске производње. Сви тих пројекти „на леду” су не због лошег концепта или неспособности пројектаната, већ због недостатка новца.

„Радимо само неке експерименте. То не кошта ништа”, објашњава пуковник Пантић. Рационализација, радикално смањивање, немаштина и промена доктрине обележавају садашњост Војске Србије.

У свету војне индустрије главни тренд је конверзија постојећих система. Корист је вишеструка – и по локалну индустрију која већином обавља такве конверзије – и по Војску, која добија савременији систем – и, на крају, по државни буџет. Куповини нових средстава и најбогатије земље прибегавају само када не постоји други избор, јер је то, по правилу, најскупље решење.

Наш војни буџет тренутно једва да омогућава нормално функционисање Војске.

Случајно или намерно, новац намењен Војсци се преусмерава за друге сврхе. На сајту Војске Србије пише да се у 2006. години 2,5 одсто бруто друштвеног производа (БДП) издваја за војску, међутим, према речима министра финансија Млађана Динкића, издваја се 1,9 одсто. Он је најавио да ће војни буџет порасти на 2,5 одсто БДП-а од 2007. године. Реалност је да Војска сада нема новца и да се не налази међу економским приоритетима земље. Због тога, вероватно, није могуће очекивати да се ускоро реше питања војне индустрије, као и пројеката „вук”, „рис”, „муња”, „ФАП 1118” и „тара”. Реализацијом тих пројеката Војска би уштедела средства, јер је углавном реч о конверзији постојећих система а не о прављењу или куповини нових.

У документу „Систем одбране” Министарства одбране РС каже се: „Приоритети у програмској оријентацији предузећа одбрамбене индустрије и војнотехничких и научних установа јесу освајање савремених информатичких технологија и технологија за пројектовање, развој и производњу новог стрељачког и артиљеријског наоружања, свих врста муниције и неких врста ракетног наоружања, као и модификација и модернизација оклопних борбених возила, школских авиона и беспилотних летелица”.

С тренутним издвајањем испуњење тих приоритета не делује реално. ВС дугује око 5,7 милијарди динара, а да би нормално функционисала до краја године потребно јој је још 1,5 милијарди динара. Када се саберу та два податка, јасно је да ће ови, као и многи други пројекти, бити на леду. Бар до 2007.

-----------------------------------------------------------

„Рис”

Концепт настао сарадњом Одељења за специјалне јединице Генералштаба Војске Србије и Војнотехничког института. Идеја је да се искористе и модификују стари камиони ТАМ-110 и ТАМ-150, који би ускоро требало да буду повучени из опреме ВС. „Рис”, за сада, није одмакао даље од пројектантског стола и његова судбина је неизвесна због недостатка финансијских средстава.

У овом тренутку на паркинзима ВС стоји неколико хиљада ТАМ-ова 110 и 150, од којих су многи скоро потпуно нови. Идеја је да се на њихову постојећу шасију постави модификована надоградња, која би имала и одређени степен балистичке заштите. Разним верзијама надоградње добила би се врло покретна, вишефункционална, јефтина возила, каквих тренутно нема у ВС. За „рис” је, осим ВС, заинтересовано и Министарство унутрашњих послова, којем би овакво возило добродошло у региону бивше Копнене зоне безбедности. Возило је идеално и за мировне операције, које су неминовност за ВС, можда већ у блиској будућности. Модификација би се у потпуности могла радити у домаћим фабрикама.

-----------------------------------------------------------

ФАП-1118

Ова, по свим мерилима фантастична, машина требало би да замени дотрајале ТАМ-ове 110 и 150 у Војсци Србије (ВС). ФАП-1118 је рађен по стандардима међународног тржишта, у себи има „Мерцедесов” евро 3 дизел мотор од 190 КС и ФАП-ов мењач. У потпуности је развијен код нас и у целини је задовољио све задате параметре. Стални погон на сва четири точка је карактеристичан за ФАП-1118, за кога на нашим теренима скоро да нема препрека. За њега су интересовање показали и страни купци, па и из Западне Европе. Овај петотонац је спреман за серијску производњу која, опет зависи од средстава. Не постоји тачна процена колике су потребе за овим камионима-теренцима у ВС, али се спекулише о неколико хиљада. ФАП се нада успешним цивилним модификацијама овог возила, оног тренутка када (ако) серијска производња буде почела.

-----------------------------------------------------------

„Муња”

„Муња” је модификација Т-55, која је ентузијазмом појединаца и Техничко-ремонтног завода Чачак успела да догура до претпрототипа. Ово је универзално инжињеријско возило добијено уклањањем куполе са тенка Т-55 и надоградњом фиксног дела за смештај посаде. Претпрототип „муње” опслужује три члана посаде и пет инжињераца, а она може да се користи за разминирање терена, пробијање или рашчишћавање путева, извлачење других возила... Претпрототип је завршен 2004. и првобитно је било најављено да ће за потребе тадашње ВСЦГ бити набављено око 60 возила. Током времена тај број је смањен на садашњих, реалних 20. Инжињеријска варијанта „муње” нема пандана у свету. На сајму наоружања Партнер 2005. у Београду, побудила је велико интересовање странаца. Разлог је што се „муња” добија модификацијом тенка Т-55 кога на светском тржишту има у огромним количинама. Цена модификације једног тенка Т-55 у „муњу” је око 100.000 евра. Потребна средства за израду прототипа око 75.000 евра.

-----------------------------------------------------------

„Вук”

Пројекат је заустављен усред прављења такозваног функционалног модела. Реч је о модификацији возила које се већ налази у наоружању ВС. Совјетско извиђачко возило БРДМ-2 је прегазило време. Набавка новог система би била прескупа, а потреба постоји. Идеја је да се задржи оклопно тело, поизбацују многи непотребни и превазиђени системи, у возило убаци најсавременија електроника, да се опреми и за превоз одељења специјалаца и промени мотор. Коначна цена модификације није позната, али је за израду функционалног модела потребно око 150.000 евра. Нови точкаш сличних карактеристика кошта од пет до седам пута више. Техничко-ремонтни завод у Чачку је, по договору са ВСЦГ, кренуо у реализацију функционалног модела, али је Министарство одбране зауставило финансирање и будућност пројекта је тренутно неизвесна.

-----------------------------------------------------------

„Тара”

„Тара” је мало транспортно возило, носивости до 750 килограма. То је основни захтев или карактеристика свих сличних војних теренских возила у свету, од британског „ланд ровера”, преко руског УАЗ-а до америчког „хамвија”. На теренским испитивањима „тара” се показала као изузетно возило у својој класи, при чему је била од два до три пута јефтинија од увозне конкуренције. Цео пројекат, укључујући и израду претпрототипске партије, коштао је четири милиона долара, од чега је ЈНА дала 2,5 милиона. Године 1991. донета је одлука о почетку серијске производње, али је распадом СФРЈ, санкцијама и ратом све обустављено. Домаћа индустрија је у стању да са домаћим и делимично страним кооперантима производи „тару” по конкурентној цени. За овакво возило постоји велико интересовање и на цивилном тржишту. Процењује се да би реформисаној Војсци Србије било потребно од 1.000 до 2.000 „тара”.


Izvor: Политика / Аљоша Миленковић

vojnoj industriji je uvek potrebna pomoc drzave,chak i u sad. poshto su kod nas na vlasti zna_se_vec_ko, svi ti projekti ce ostati mrtvo slovo na papiru, a ti ljudi bolje da pochnu da traze posao negde drugde.