Милосав Мија Алексић (26.9.1923. Горња Црнића - 12.3.1995.Београд) је један од највећих српских глумаца свих времена.

Био је члан Југословенског драмског и Народног Позоришта у Београду. На позоришту је дебитовао у Крагујевцу. Члан Југословенског драмског позоришта постаје 1951. и ради све до 1965. године, када је прешао у Народно Позориште где је и окончао своју позоришну каријеру. Играо је и у Атељеу 212 и другим сценама. Познате позоришне улоге су му:
Помет (Дундо Мароје М. Држића)
Сцеледро (Хвалисави војник Плауга)
Прока (Ожалошћена породица Б. Нушића)
Жевакин (Женидба Н. В. Гогоља)
Смедријаков (Браћа Карамазови Ф. М. Достојевски)
Чеда Урошевић (Госпођа Министарка Б. Нушића)
Тартиф (Тартиф Молијера)
Зганарел (Дон Жуан Б. Молијера)
Сирано (Сирано де Бержерак Е. Ростана)
Вуле Пупавац (Подвала М. Глишића)
Аркадије (Шума А. Н. Островског)
Јеврем Прокић (Народни посланик Б. Нушића)
Поп Ћира (Поп Ћира и поп Спира С. Сремца)
Ричард Трећи (Ричард Трећи В. Шекспира)
Полицијски провокатор (Полицајци С. Мрежека)
Јованча Мицић (Пут око света Б. Нушића)
Агатон (Ожалошћена породица Б. Нушића)
Вили Ломан (Смрт трговачког путника А. Милера).

За своја позоришна остварења награђен Стеријином наградом за животно дело и многим другим значајним признањима. Познат по својим радио програмима и хумористичким телевизијским серијама ("Сервисна Станица", "Огледало грађанина покорног"). На филму је дебитовао 1950. Уживао је углед једног од најпопуларнијих југословенских карактерних глумаца и комичара. За своја остварења на филму добио највиша друштвена признања и сталешке награде. Грађански рат на тлу некадашње СФРЈ битно је утицао на Мију да се једно време одвоји од глумачких дасака и посвети свом голом опстанку. Кућу су му спалили хрватски бојовници у Шибенику након чега Мија живи у Београду. Своју последњу ролу игра у филму "Танго Аргентино" у режији Горана Паскаљевића, на чији је и позив пристао да игра. Сам Паскаљевевић је говорио да је Мији снимање филма толико значило да му се здравствено стање потпуно побољшало. Очигледно да се стари глумац зажелео свог заната. Само три године касније (1995) отишао је у вечност, придруживши се и осталим великанима југословенске глуме. Као и већина наших глумаца сахрањен је у "Алеји великана" на Новом гробљу у Београду.

Значајне улоге остварио је у филмовима "Маратонци трче почасни круг", "Варљиво лето 1968.", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Сан", "Јутро", "Подне", "Скупљачи перја", "Биће скоро пропаст света". Последњу филмску улогу одиграо је у филму "Танго Аргентино" Горана Паскаљевића.

Biografija

Milosav Mija Aleksić (26. septembar 1923, Gornja Crnuća - 12. mart 1995, Beograd). Preživeo, bekstvom, masovna streljanja 1941. u Kragujevcu od strane nemačke armije. Po završenoj gimnaziji u Kragujevcu upisao je prava.

Glumom se amaterski bavio još od gimnazijskih dana. Od oslobođenja pa do 1948. godine član je Narodnog pozorišta u Kragujevcu.

Bio je član Jugoslovenskog dramskog i Narodnog Pozorišta u Beogradu. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postaje 1951. i radi sve do 1965. godine, kada je prešao u Narodno Pozorište gde je i okončao svoju pozorišnu karijeru.

Igrao je i u Ateljeu 212 i drugim scenama. Od 1977. u statusu je slobodnog umetnika.

Kao i većina naših velikih glumaca sahranjen je u „Aleji velikana“ na Novom groblju u Beogradu.

Autentičan pozorišni, filmski, estradni i radio i televizijski umetnik širokog dijapazona, kreator smešnoga protkanog setom, znao je udahnuti život i u najneuverljivije tekstove. Često prekoravan da bez mere rasipa svoj talent, Aleksić ipak dostiže sam vrhunac glumačkog stvaralaštva ne samo u komadima Nušića, Gogolja, Molierea i drugih, nego i u svojim estradnim poduhvatima, proklamirajući načelo „Igraj estradu kao najveću komediju!“.

Radio, televizija i film

Najširu popularnost pribavljaju mu serije pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka, npr. Veselo veče (radio) i serije koje je režirao Radivoje Lola Đukić: Ogledalo građanina Pokornog, Servisna stanica, Crni sneg (televizija).

Igrao je u više od dve trećine svih ekranizacija Nušićevih dela, tako i svoju prvu filmsku ulogu policijskog pisara u kratkom filmu Muva (B. Ćelović, 1950); sledile su uloge u filmovima:
Gospođa ministarka (Žorž Skrigin, 1958),
Dr (Soja Jovanović, 1962, nagrađen Zlatnom arenom) ,
Narodni poslanik (Stole Janković, 1964) i
Pre rata (Vuk Babić, 1966).

Igrao je i u većini filmova Puriše Đorđevića, tako i u filmovima Devojka (1965), San (1966), Jutro (1967), Podne (1968) i Biciklisti (1970), a zapažene uloge dao je i u filmovima Čovek Hrastove šume (1964) Miće Popovića, te Skupljači perja (1967) Aleksandra Petrovića. Nakon duže pauze, ponovo se javlja u uspešnim ostvarenjima poput Beštija (1977) Ž. Nikolića, Rad na određeno vreme (1980) Milana Jelića, Varljivo leto '68, Biće skoro propast sveta, Maratonci trče počasni krug (1982) Slobodana Šijana, Tango argentino Gorana Paskaljevića.

Pozorište

Pozorišne uloge po kojima je poznat:
Pomet (Dundo Maroje Marina Držića)
Sceledro (Hvalisavi vojnik Plauga)
Proka (Ožalošćena porodica Branislava Nušića)
Ževakin (Ženidba N. V. Gogolja)
Smedrijakov (Braća Karamazovi Fjodora Mihajloviča Dostojevski)
Čeda Urošević (Gospođa ministarka Branislava Nušića)
Tartif (Tartif Molijera)
Zganarel (Don Žuan B. Molijera)
Sirano (Sirano de Beržerak E. Rostana)
Vule Pupavac (Podvala Milovana Glišića)
Arkadije (Šuma A. N. Ostrovskog)
Jevrem Prokić (Narodni poslanik Branislava Nušića)
Pop Ćira (Pop Ćira i pop Spira Stevana Sremca)
Ričard Treći (Ričard Treći Vilijama Šekspira)
Policijski provokator (Policajci Slavomira Mrežeka)
Jovanča Micić (Put oko sveta Branislava Nušića)
Agaton (Ožalošćena porodica Branislava Nušića)
Vili Loman (Smrt trgovačkog putnika Artura Milera).

Priznanja

Za svoja ostvarenja na filmu dobio je najviša društvena priznanja i staleške nagrade. Dobitnik je sledećih nagrada:
Oktobarska nagrada grada Beograda 1961.
Zlatna arena filmskog festivala u Puli 1962. i
Sedmojulska nagrada 1976.
Dobričin prsten 1982.

Za svoja pozorišna ostvarenja nagrađen Sterijinom nagradom za životno delo i mnogim drugim značajnim priznanjima.

Izvor: Wikipedia

Njegove fore su nezaboravne,slava mu 

Hvala Nikola na divnom komentaru,mada ja i ne bogu biti skroz objektivna,jer se radi o ,nazalost,pokojnom clanu moje porodice.

LJudska veličina, glumački perfekcionista... I dan danas rado ga gledaju sve generacije...
Sjećam se jednog njegovog intervijua u toku snimanja filma "Tango Argentino", da iako je bio veoma bolestan prihvatio se uloge Hulija Popovića, a da mu se krvna slika popravila tokom snimanja filma pa mu je doktor htio da propiše još jedan film 

bio i ostao legenda .. 

Zaista izuzetan i kao komicar i kao dramski glumac... sa kakvom je samo emocijom pevao Tango argentino

Mnogo dobar glumac

Pamtim njegovu ulogu u filmu Čovek iz hrastove šume. Čudo od glumca.

vidi se po ulogama dal je neki glumac dobar,za mene posle ckalje najbolji glumac