Migel Anhel Asturijas

Migel Anhel Asturijas (šp: Miguel Angel Asturias), rođen 1899. u Gvatemali i umro 1974. u Madridu. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1967. godine.

Romanopisac i pripovedač magičnog realizma, bio je pod uticajem nadrealizma. Međutim, ubrzo pokazuje veliko interesovanje za indijansku mitologiju, sopstvenu domovinu, život seljaka pod kolonijalnim jarmom, što se može videti još u samim naslovima njegovih dela.

Studirao je na Sorboni, u Parizu, stare religije američkog kontinenta. Pod uticajem tih studija, kao i sopstvenih istraživanja Popol Vuha (šp: Popol Vuh), svete knjiga Maja Kiče, 1930. godine napisao je Gvatemalske legende (šp: Leyendas de Guatemala), delo koje rekonstruiše život i kulturu Maja.

Rođen je u doba diktature Estrade Kabrere(šp: Estrada Cabrera), u čije vreme u Gvatemalu dolazi kompanija Junajtid Fruts (eng. United Fruit Company). Bio je svedok progona, čak i u sopstvenoj porodici, što je ostavilo dubok i neizbrisiv trag koji se ogleda od samog početka njegove književne karijere u averziji prema apsolutnoj moći. U toku svog prvog boravka u Parizu, počinje da piše roman Gospodin pretsednik (eng. El señor presidente) na osnovu jedne kratke priče pod naslovom Politički prosjaci (šp: Los mendigos políticos) koju nikad nije o bjavio i koja je bila direktna aluzija na to doba diktature.

Kada se vratio u Gvatemalu, druga diktatura, diktatura Horhea Ubika (šp: Jorge Ubico) utiče na Asturijasovo književno delo koje je jedno vreme isključivo lirske prirode. Iz tog perioda su Emulo Lipolidon šp: Emulo Lipolidón; 1935), Soneti (šp: Sonetos; 1937), i drugi.

Odlazi u Meksiko, gde konačno 1946. godine objavljuje roman Gospodin predsednik, oštar napad na sve vrste američkih "kaudiljizama".

Odlazi u Buenos Ajres gde započinje diplomatsku karijeru. Godine 1951. objavljuje Jak vetar (šp: Viento fuerte), prvi roman u Trilogiji banana (šp: trilogía bananera), romanima u kojima obrađuje bespoštednu eksploataciju Indijanaca i gvatemalskih prirodnih bogatstava kompanije Junajtid Fruts. Sledeće godine objavljuje roman Ljudi od kukuruza (šp: Hombres de maíz) (1952.). Drugi deo trilogije, Zeleni papa, objavljen je 1954. godine. Godine 1960. objavljuje i treči deo ove trilogije, Oči pokojnika (šp: Los ojos de los enterrados).

Dolaskom na vlast pukovnika Hakoba Arbensa (šp: Jacobo Arbenz) dolazi do političke promene u Gvatemali. Pukovnik nacionalizuje zemlju koja je pripadala severnoameričkoj kompaniji Junajtid Fruts. Međutim, Arbens će ubrzo biti zbačen s vlasti o čemu će Asturijas pisati u Vikendu u Gvatemali (šp: Week-end en Guatemala) (1956.).

Slede godine izgnanstva od kojih neke provodi u Buenos Ajresu radeći kao novinar. Posle rehabilitacije 1960. godine, radio je u različitim zemljama kao ambasador.

Dela

Vredi napomenuti neka od najvažnijih dela Migela Anhela Asturijasa:
Gvatemalske legende (šp: Leyendas de Guatemala, 1930.)
Gospodin pretsednik (šp: El señor Presidente, 1946.)
Ljudi od kukuruza (šp: Hombres de maíz, 1949.)
Jak vetar (šp: Viento fuerte, 1950.)
Zeleni papa (šp: El Papa verde, 1954.)
Vikend u Gvatemali (šp: Week-end en Guatemala, 1956.)
Oči pokojnika (šp: Los ojos de los enterrados, 1960.)
Nečija mulatkinja šp: Mulata de tal, 1963.)
Priče i legende (šp: Cuentos y leyendas, 1965.)
Ogledalo Lide Sal (šp: El espejo de Lida Sal, 1967.)
Amerika, bajka nad bajkama (šp: América, fábula de fábulas, 1972.)

Izvor: Wikipedia