procitao sam nekoliko komentara i mislim da ste svi delimicno u zabludi.kada kazete manipulacija mislite na usluge koje cinite svojim prijateljima i osobama sa kojima ste bliski a uopste se ne radi o tome da vi manipulisete njima,nego im cinite usluge jer ste im prijatelj i ocekujete da ce taj neko uraditi isto za vas.manipulacija je kad navedes nekoga koga ne poznajes da ti ucini veliku uslugu bez ikakve ili male kompenzacije.svako ce se ponekad opeci ali stepen "opekotina" zavisi koliko si mudar i naivan,a gledajuci po nekoj podeli ljudskog intelekta,mudar covek bi bio veoma oprezan i samo pametniji od njega bi nekako uspeo da ga izmanipulise,dok neko ko je glup ce pre podleci manipulacijama jer ne moze u potpunosti da razume situaciju u koju se upusta a misli da cini dobru stvar i da to nece, na neki nacin, ostetiti(izgubljeno vreme,emotivno,finansijski....) uostalom,kada ti prijatelj zabode noz u ledja ili shvatis da manipulise tobom,ti ga odjebes jer ti ne treba puno da shvatis sta se desava oko tebe ,ako imas dovoljno mozga.zapitajte se koliko ste "prijatelja" otkacili zbog manipulacija i ko je vas otkacio,onda cete shvatiti da su to bile manipulacije,a ne usluge prijateljima sa kojima se druzite i dan-danas.

Kako prepoznati manipulaciju

Manipulacija je oblik ponašanja koji služi da se stvari okrenu u svoju korist u svakoj situaciji bez obzira koliko to drugome štetilo ili ne. Takvo ponašenje predstavlja perfidnu igru, gde ništa nije onako kako vam na prvi pogled izgleda. Prema tome, jako je teško prepoznati emocinalne manipulatore jer su u stanju da vas ,,nasankaju“ vrlo lako a da to i ne primetite i da se osećate dobro i korisno u vezi sa tim. U daljem tekstu prikazane su odrednice za uočavanje manipulativnog ponašanja.

Iskrenost i manipulacija. U komunikaciji sa manipulatorom iskrenost ne pomaže. Ukoliko bilo šta izgovorite to će biti izokrenuto iako su činjenice na vašoj strani. Na primer, ako ste besni što vam je manipulativna osoba zaboravila rođendan, njena reakcija na to će izgledati ovako: ,, Strašno mi je zao što misliš da sam zaboravio na tvoj rođendan, trebalo je da ti kažem sa kolikim stresom se suočavam u ovom momentu-ali nisam hteo da te zamaram time. Mada, u pravu si možda je trebalo da zanemarim sav taj bol (ovda se mogu pojaviti i prave suze) i da se fokusiram na tvoj rođendan. Izvini.“ Iako slušajući izgovor koji vam osoba daje osećate da joj nije zaista žao, kako je izgovorila toliko lepih reči ne možete ništa da kažete protiv. Šta više možete se naći u ulozi tešitelja. U ovakvim situacijama, bitno je da ne popuštate uopšte – ne tešite, ne prihvatajte nesuvisla objašnjanja i izvinjenja. Ako osećate da je izvinjenje lažno – ono zaista to i jeste. Pazite se ukoliko manipulator oseti da vas je zaveo svojim manevrom, postaćete njegova stalna ,,mušterija“.

Davanje pomoći od strane manipulatira. Ako ih zamolite da vam nešto učine oni će skoro uvek pristati, ako se već nisu punudili i sami da vam pomognu pre toga. Ako im se zahvalite i prihvatite pomoć, oni će napraviti mnoštvo neverbalnih znakova, gde ćete vi prosto osetiti da bez obzira šta su obećali to neće biti ispunjeno. Ako im kažete da ne izgleda kao da će učiniti to što obećavaju oni će vas uveravati da nema govora da neće to učiniti i da su vaše primedbe nerazumne. Glavno pravilo je da ukoliko manipulator kaže DA naterajte ga da ako ne ispuni obećanje oseti da znate da to nije hteo ni da učini, i naterajte ga sledeći put da prizna da nešto neće učiniti iako obećava da hoće. Kada počne da teatrališe uradite nešto kako bi video da ne obraćate pažnju-stavite slušalice za slušanje muzike, izađite iz prostorije i sl.

Poricanje vaših reči ili kako vas manipulator može napraviti ,,ludim“. Ako primetite da u odnosu sa nekim morate početi da vodite beleške o tome šta ste govorili, i počnete da preispitujete sopstveni razum-zajte da ste u klopci manipulacije. Emocionalni manipulator je stručnjak u izvrtanju stvari, racionalizovanju, opravdanjima, okretanja stvari na ,,svoju vodenicu“. Mogu tako samouvereno da lažu da će vas ubediti da je nešto belo iako je crno, a vi ćete bez obzira na objektivnu činjenicu doći u situaciju da preispitujete sopstvena čula. UPOZORENJE: Emocionalni manipulatori su veoma opasni! Međutim, veoma će ga uznemiriti ako sa sobom nosite parče papira i olovku i krenete uredno da beležite konverzaciju. Možete da kažete da ste postali zaista zaboravni u poslenje vreme i da vam beleženje pomaže da to prevaziđete.

Krivica-emocinalni manipulator je izuzetan u stvaranju osećanja krivice kod drugih. Mogu vas naterati da se osećati krivim što pričate previše/ne pričate dovoljno, što ste previše emocionalni/niste emocijalni, što ste brižni/niste dovoljno brižni. Skoro sve može postati predmet manipulacije. Emocionalni manipulatori retko govore o svojim potrebama i željama otvoreno-oni uzimaju ono što im je treba kroz svoje manevre. Nabacivanje krivice je samo jedan od načina da to postignu. Još jedan način je uloga žrtve. Manipulatori se ponašaju kao da su velike žrtve i na taj način će vas naterati da mnoge poslove uradite umesto njih, i kada to učinite obično će vam reći da nije trebalo, da oni ne očekuju da to radite za njih, itd. Najbolja rečenica da ne upadnete u klopku je: ,, Imam poverenja u tebe da ćeš moći sam to da uradiš.“

Emocionalni manipulator igra prljavo. Manipulator ne rešava stvari direktno. Obično vam radi iza leđa i instruše druge da vam kažu ono što sami ne bi rekli. Govoriće vam ono što želite da čujete a zatim raditi stvari koji će obstruirati, po sistemu ,,jedno priča drugo radi“. Ako ga prozovete za takvo ponašanje najverovatnije ćete čuti da ne može sve da stane zato što je vama sada potrebna pažnja ili mir iako vas je pre toga saslušao i empatisao sa vama.

Ukoliko imate glavobolju, emocionalni manipulator će imati tumor mozga! Bez obzira koliko vam je loše, osoba koja je manipulativna će pokazati da je njoj sto puta gore nego vama. Teško ćete posle nekog veremena osetiti emocionalnu povezanost sa manipulatorom jer on konverzaciju stalno vraća na sebe. Ako ga prozovete za neko ponašanje on će okrenuti situaciju i napraviti da ste vi zapravo krivac u svemu tome. Iako znate da to nije tačno morate uložiti veliki napore da to i dokažete. Ne zamarajte se, verujte sebi, okrenite se i izađite.

Emocionalni manipulatori imaju sposobnost da izvrše uticaj na emocionalnu atmosferu oko sebe. Kada su besni ili tužni, oni će angažovati sve oko sebe kako bi im doprineli da se bolje osećaju a i kako bi upali u uloge spasitelja i rešavali sve što mogu kako bi ih oraspoložili. Ako ostanete u kontaktu sa ovakvim ljudima, zaboravićete da imate sopstvene brige i mislićete da nemate pravo da ih imate i da su male u odnosu na njihove.

Emocionalni manipulatori nemaju nikakvog osećaja odgovornosti. Ne preuzimaju nikakvu odgovornost za sebe i svoje ponašnje, sve je u tome da drugi treba da čine njima. Njihov prepoznatljiv način da vas kupe je deljenje intimnih informacija i poveravanje. To će učiniti da pomislite da je to senzinitvna, emocionalno otvorena osoba, i verovatno ranjiva. Međutim njihove emocionalnosti i ranjivosti prosto NEMA iako će uvek izgledati da su u problemu i krizi i od vas se očekuje da se ,,bacate u bunar“ za njih.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog

Izvor

Manipulacija – laskanje, vređanje i druge metode

Manipulaciji kao načinu sticanja onoga što nam je važno, skloni smo svi, čak i oni koji će olako za sebe reći da su dobri ljudi, iskreni i uvek direktni. Reč manipulacija vodi poreklo od latinske reči manus – ruka i znači rukovati, upravljati nečim. U kontekstu ljudskih odnosa, ona se svodi na pokušaj da upravljamo tuđim ponašanjem kroz načine kojih često nismo ni svesni. Obzirom da je otvorena i direktna komunikacija ključna u svakom dobrom odnosu, važno je osvestiti načine na koje smo skloni da manipulišemo drugima, isto kao što je važno biti svestan onih situacija u kojima drugi pokušavaju da nas izmanipulišu.

Manipulacija se svodi na tendenciju da događaje prikazujemo na takav način da  drugu osobu navedemo na postupke koji služe našoj ličnoj koristi. Ona ima za cilj uspostavljanje kontrole nad drugom osobom zarad postizanja nekog sopstvenog cilja, ali na indirektan način kroz izazivanje određenih emocija kod nje, koje će je navesti da se sama podčini našoj volji. Postoje različita sredstva manipulacije.

Jedna od uobičajenih tehnika manipulacije je lična uvreda. Kroz vređanje ili ponižavanje druge osobe, nastojimo da je navedemo da uradi ono što mislimo da treba. U partnerskim odnosima često nailazimo na ponižavanje i vređanje kao jedan od načina da drugoj strani stavimo do znanja određenu stvar. Janet Wolfe, specijalistikinja za partnerske odnose, navodi da je ponižavanje i vređanje čest način kome pribegavamo da bismo od partnera dobili ono što želimo.  U tom smislu, manipulativne formulacije koje srećemo u partnerskoj komunikaciji su takozvane TI rečenice koje su optužujućeg karaktera kao što su  „Ti me ne voliš“, „Ti mi uvek činiš to“ ili „Ti nikada ne slušaš“.

Pored vređanja,  pretnja i ucena su takođe uobičajeni načini manipulacije. U partnerskim odnosima, ovaj vid manipulacije najčešće srećemo u formulacijama poput „Ako uradiš to još jednom, ostaviću te!“

Ismevanje tuđe ličnosti je još jedan od načina da manipulišemo drugima. Za razliku od šale na račun tuđeg ponašanja, ismevanje tuđe ličnosti ima za cilj da je postidimo i na taj način uspostavimo kontrolu nad njom.

Jedan od najčešćih vidova manipulacije jeste ulagivanje i laskanje. Često nailazimo na ljude koji nas obasipaju komplimentima i prenaglašenim izjavama ljubavi i naklonosti. Za razliku od iskrene i autentične simpatije koju prepoznajemo kod prijatelja, manipulativne osobe nastoje nas kupiti kroz kreiranje jedne prividne slike prisnosti i prijateljstva. Njihove pokušaje manipulacije možemo prepoznati kroz slatkorečivost i pokušaje da nas privole kroz prikazivanje odnosa daleko prisnijeg nego što on realno jeste. U okviru ovog vida manipulisanja, često ćemo se susresti sa osobama koje će nam na samom početku poznanstva ispričati celu svoju životnu priču sa naglaskom da se sa nama dobro razumeju, da nikada nisu sreli nekoga poput nas, da smo mi jedina osoba kojoj mogu da se otvore i ogole svoju dušu. Na ovaj dramatičan i prenaglašen način iskazivanja svojih „emocija“ one nastoje da kod nas kreiraju osećanje pripadnosti i tako nam se približe.

Udruženo sa ulagivanjem, kao vid manipulacije, često se javlja i samosažaljenje. Manipulativne osobe koje su sklone ovom manevru, nastoje da kreiraju kod drugog sliku sebe kao jadnog i napaćenog. Samosažaljevajući sebe, oni nastoje da izazovu sažaljenje kod drugog i na taj način postignu određeni lični cilj. Ovo im polazi za rukom opet kroz jedan lažan vid otvaranja i deljenja sopstvene intime sa drugim prikazujući sebe kao bespomoćnog.

Kao što lažna naklonost i ulagivanje mogu biti vid manipulacije, manipulisanje je takođe moguće i kada kao sredstvo koristimo pretnje odbacivanjem. Ovoj tehnici često, potpuno nesvesno, pribegavaju majke smatrajući to efikasnim načinom vaspitanja svoje dece. One su sklone da veruju da konstantnim kritikama podstiču razvoj svoje dece, iako time samo zapravo postižu doživljaj odbačenosti i neprihvaćenosti kod njih. Pretnje odbacivanjem srećemo i u odnosima parova gde se možemo sresti sa izjavama tipa: „Ako to ikada ponovo uradiš, između nas je gotovo!“ Ovaj vid manipulacije zapravo predstavlja način zastrašivanja druge strane što za cilj ima da ona promeni ponašanje u onom smeru koji mi smatramo poželjnim.

Agresivno zapitkivanje takođe može biti sredstvo manipulacije. Pod ovim se podrazumeva sklonost da na svaki odgovor sagovornika nastavljamo sa agresivnim pitanjima tipa „zašto“ koja imaju za cilj da relativiziju poentu koju sagovornik pokušava da iznese i obezvredi sve njegove argumente. Ovaj vid manipulacije često srećemo u političkim duelima u kojima su naravno veoma zastupljeni i svi drugi vidovi manipulacije.

Kao što vidimo, manipulacija predstavlja stil komunikacije u kome se poruka ne prenosi direktno već se nastoji kroz određen način (bilo da je to ulagivanja, pretnja ili neki drugi vid manipulisanja) proizvesti željena promena kod druge osobe.

Mnogi od nas su, posmatrajući komunikaciju svojih roditelja ili važnih osoba iz našeg okruženja koja je obojena manipulativnim manevrima, i sami preuzeli ovaj vid komuniciranja. Iz tog razloga, veoma je važno osvestiti ovu sklonost i zameniti je direktnom i otovrenom  (asertivnom) komunikacijom – kojom povećavamo verovatnoću da se razumemo sa drugom osobom i uspostavimo kvalitetan odnos.

Mia Popić, REBT savetnica

Izvor

Metode manipulacije za početnike



Postoji mnogo načina da se poradi na svojoj ubedljivosti – od toga da radimo na svojim veštinama komunikacije pa sve do pravih tehnika manipulacije. Postoje tri najjednostavnije metode manipulacije čiji su posrednici psihološki faktori. Evo kako oni deluju.

Naravno, ovde je reč o njima samo u informativno-edukativnom smislu (da se upozna njihov mehanizam) i preventivnom (da se onemogući njihova upotreba). Mnogi bi se složili sa time da su u pitanju prilično zle metode.

1. Manipulisanje strahom – zaplašivanje, pa rasplašivanje

Ovu tehniku, koja se sa razlogom smatra najpodmuklijom od svih, psiholozi zovu “strah pa olakšanje” (eng. “fear-then-relief”) tehnikom. Ona se oslanja na manipulisanje ljudskim emocijama. Sastoji se iz toga što osoba A koja manipuliše najpre učini nešto što je vrlo stresno za neku osobu B (“fear“), a zatim utiče na to da osoba B odahne i shvati da nije u opasnosti (“relief“). Nakon ovih iznenadnih promena u emocionalnom reagovanju, osoba B biva razoružana, čime postaje manje sposobna za donošenje promišljenih i racionalnih odluka, a postaje i podložna prihvatanju različitih zahteva i predloga.

Primer:

 U knjizi “Nauka socijalnog uticaja” navodi se nekoliko primera koji su ispitivali ovu tehniku. U jednom od njih, kupci u tržnom centru bili su preplašeni nakon što bi im stranac prišao sa leđa i dodirnuo ih po ramenu. Kada bi se okrenuli, shvatili bi da je njihov (navodni) napadač slep čovek koji je samo želeo da pita koliko ima sati. Nakon uviđanja da opasnosti nema i posledičnog olakšanja, druga osoba – zapravo partner “slepog” čoveka – pitao je te iste ljude da li bi kupili i potpisali čestitke za političku dobrotvornu akciju. Oni koji nisu imali bliski susret sa slepim čovekom i iskusili su vožnju na emocionalnom “strah-pa-olakšanje” rolerkousteru lakše su pristajali na to u odnosu na ljude iz kontrolne grupe kojima nije manipulisano.

“Strah-pa-olakšanje” tehnika najčešće je prikazana u klasičnoj igri dobrog i lošeg policajca: najpre vas jedna osoba prestravi, a onda vas druga spasi, nakon čega ste mnogo raspoloženiji za razgovor. Sa ovime se srećemo u svakodnevnom životu, od tehnika zastrašivanja, agenata osiguranja pa sve do onih koji ne biraju sredstva kako bi stigli do svog cilja.

2. Manipulisanje osećajem krivice – društvena razmena

Ovo je strategija kojoj često pristupaju profesionalni prevaranti i neetični marketeri koji je je jednostavno zovu društvenom razmenom (eng. “social exchange”). U knjizi “Dinamika persuazije”, opisuje se kao: međuljudska strategija uticaja na druge tako što osoba A obezbedi osobi B nagradu, bila ona psihološka ili materijalna; zauzvrat, kada osoba A osobi B zatraži nešto za uzvrat, osoba B oseća pritisak da popusti pred zahtevom osobe A.

Razmenjivanje usluga i činjenje stvari za druge ljude je jedno od osnovnih karakteristika ljudskog društva, ali se njima može manipulisati od strane agresivnih ljudi.

Primer:

Neko može da vas podseća na to kada vam je u prošlosti učinio uslugu i to koristi u svoju korist kada mu nešto treba. U jednom eksperimentu ispitanicima je najpre data prilika da obmanu istraživača (naravno, da on to, navodno, ne zna), a neki od ispitanika su je prihvatili. Međutim, kasnije je svim ispitanicima upućen zahtev da nešto učine, a broj onih koji je na to pristajao bio je daleko veći u grupi onih koji su prevarili istraživače i zbog osećaja krivice želeli da se iskupe.

3. Mali pa veći zahtev – tehnika “nogom u vrata”

Ova tehnika manipulacije vrlo je perfidna, a istovremeno neprimetna i jednostavna. Koristeći metodu “nogom u vrata”, neko vas može zamoliti da mu učinite malu i jednostavnu uslugu, nakon koje sledi pravi, po pravilu, veći zahtev.

Primer:

Primer su prosjaci koji vas najpre pitaju koliko ima sati, a tek onda traže novac. Time što pristanete da im ispunite jedan zahtev, verovatnije je da ćete pristati i na sledeći. Kao kada se upustite u razgovor sa ljudima koji vam dolaze na vrata, a time postaje verovatnije da ćete ih, recimo, pustiti da uđu unutra.

Neka istraživanja pokazuju da – što je zahtev neobičniji, to je veća verovatnoća da će se na njega pristati. U jednom od istraživanja, ispitanike je na ulazu u jedan supermarket zaustavljala žena i molila ih da joj pričuvaju kolica puna namirnica samo “na sekund”. Ona bi objasnila da su ključevi njenog automobila kod njenog muža koji se izgubio negde u supermarketu, a s obzirom da kolica imaju pokvaren točak, jako ih je teško gurati. A ona bi volela da pronađe svog muža bez da mora da gura teška i pokrvarena kolica. Oni ljudi koji bi najpre pristajali da joj pričuvaju kolica češće su pokazivali spremnost da joj i dalje izlaze u susret.

Kako se odbraniti

Kada je reč o odbrani od neke od ovih tehnika, ne postoji recept. Sama svest o tome da postoje i poznavanje mehanizama po kojima deluju može učiniti da ih ubuduće prepoznajemo i da budemo obazrivi. Na primer, ako nas prvo neko prestraši, a zatim učini da odahnemo, iznenadna emocionalna promena koja pritom nastaje može nam upaliti alarm u glavi da je u pitanju tehnika zaplašivanja, pa rasplašivanja. Budite obazrivi i kada vam neko traži da mu učinite neku sitnicu, a zatim traži da učinite još nešto za njega. To ne znači da ljudima ne treba pomagati i da bespogovorno treba odbijati sve zahteve da nekome pomognemo, već treba biti svestan da bi posle malog zahteva lako mogao uslediti veći. Osećaj krivice je takođe snažan motivator da prihvatamo tuđe zahteve, a psihološki mehanizam koji ga okida prilično je moćan motivator ljudskog ponašanja.

Čak i ako na neki način pristanemo da budemo izmanipulisani – na primer, znamo da će uslediti veći zahtev nakon manjeg i svesno prihvatamo da uđemo u igru, velika je razlika u tome da li smo svesni šta se dešava ili ne. U svakom slučaju, svako od nas se sasvim sigurno može prisetiti nekih od situacija kada je na svojoj koži osetio neku od opisanih tehnika, a sama svest o tome koji su mehanizmi po sredi može učiniti da sledeći put ne budemo naivne žrtve manipulacije, već da imamo kontrolu nad time što se dešava i ne dozvolimo da upadnemo u zamku koja je smišljena vrlo perfidno i ne ostavlja nam mnogo prostora za samostalne akcije.

Recept za odbranu, kada bi postojao, mogao bi da glasi: Svest i oprez, a ne paranoja!
Izvori:
✳ Lifehacker
✳ NPR
✳ Rot, N. (2006). Osnovi socijalne psihologije.
Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Prevod i adaptacija: Ina Poljak

Izvor