Vožnja na metan



U Srbiji CNG sistem koriste samo taksisti

Iako u Evropi raste broj vozača koji ugrađuju ili kupuju automobile sa CNG sistemom, u Srbiji sem taksista malo ko je zainteresovan da vozi automobil na metan. To, međutim, ni ne čudi, jer u našoj zemlji postoje samo četiri pumpe na kojima se toči metan, i to u Beogradu, Pančevu, Kruševcu i u Čačku.

Automobil koji ide na metan troši manje goriva, a gotovo i da ne zagađuje okolinu. Fabrički su ovaj sistem počele da ugrađuju mnoge fabrike automobila poput „Fijata“ i „Pežoa“.

Prema rečima Nenada Jovanovića, direktora kvaliteta u Centru za motorna vozila pri AMS, vožnja na metan je veoma bezbedna, sem ako su ugradnju sistema poverili nestručnoj osobi.

– Ugradnja CNG-a nikako ne sme da se radi u neovlašćenom servisu ili da to rade sami vozači. Iako ima takvih slučajeva, na sreću, do sada nije bilo nikakvih nezgoda – kaže Jovanović.

Kako objašnjava naš sagovornik, metan znatno manje zagađuje životnu sredinu od benzina, a ovo gorivo bezbednije je i prilikom sudara, iako u narodu vlada pogrešno mišljenje da će se vozila na metan lakše zapaliti nego ona na benzin. Ovaj zemni gas je idealan za vozila javnog prevoza, ali je problem što kod nas ne postoje propisi za njegovu ugradnju.

– Gradski autobusi u Beogradu dnevno troše od 20 do 40 tona dizela, od čega nastaje čađ koja je izuzetno
štetna po okolinu. Kada bi GSP počeo da koristi bar jednu trećinu metana i dve trećine dizela, zagađenje se ne bi umanjilo samo za tu jednu trećinu, već mnogo više – kaže Jovanović.

Naš sagovornik ističe da trenutno ovaj sistem najviše koriste taksisti. To je potvrdio i Radislav Joković, taksista „Beogradskog taksija“.

– Vožnja na metan je veoma isplativa, manje je zagađenje, ali mi nije jasni zašto država nije uvela olakšice pri registraciji ovih vozila. Naime, da bih registrovao automobil na metan, iz njega moram da izvadim uređaj koji je fabrički ugrađen. Za to još treba da platim 300 evra. To je nedopustivo, jer ukoliko je nešto fabrički ugrađeno, znači da je atestirano – kaže Radislav Joković, i dodaje da u Beogradu postoji samo jedna pumpa na kojoj može da se sipa metan.

Prema njegovim rečima, snaga automobila ne opada kada se sa benzina pređe na metan. Vožnja je
ekonomičnija, a na 100 pređenih kilometara u gradskoj vožnji Radislav potroši 430 dinara. Kad vozi na benzin, troškovi su povećani, pa na 100 pređenih kilometara za benzin mora da izdvoji od 1.000 do 1.200 dinara.

Ugradnja CNG-a moguća je na nekoliko mesta u Srbiji. Radi se kod svih tipova automobila i košta od 1.500 do 2.000 evra. Miodrag Petković, tehnički direktor „BRC Gas Equipmenta“, firme koja se bavi ugradnjom, kaže da je cena ugradnje visoka zbog standardizovanih uslova koji moraju da se ispoštuju.

– Ti sulovi su vezani za bezbednost i sigurnost svih učesnika u saobraćaju. U stvari, cena boce, koja mora da bude urađena po evropskim standardima, košta najviše – kaže Miodrag Petković, tehnički direktor „BRC Gas Equipmenta“.

Ne šteti okolini

Zemni ili prirodni plin je fosilno gorivo koje se najvećim delom, od 85 do 95 odsto, sastoji od metana (CH4), koji je najjednostavniji ugljovodonik bez mirisa i ukusa. Nezapaljiv je, ali je eksplozivan. Preostali udeo od pet do 15 odsto čine složeniji ugljovodonici. Metan, ili CNG, i njegovo sagorevanje u motorima gotovo da nema negativnih posledica po okolinu.

Autor: B. Gigović - BLIC