Yu Warez

Da li ti zaista verujes da nauka koju cvecanstvo danas poznaje (ili da se bar ogranicimo na onu koja se uci na fakultetima) zaista u potpunosti objasnjava sve sto postoji u univerzumu (cak i ako se ogranicimo na materijalnu stvarnost merljivu nasim primitivnim culima i jos primitivnijim instrumentima)?

Kopaj malo dublje prijatelju, mnogo dublje....

Odgovor na moje pitanje (koje si promasio) je - svesnost. To je jedina stvar u nasem primetljivom univerzumu koja je objektivna (ili bar moze biti). A u nastavku te stavke - sladoled i njegov ukus i sve sto znas o njemu postoje jer si ti svestan njih. Van tvoje svesnosti i u tvojoj licnoj percepciji univerzuma - nema sladoleda niti ce ga ikad biti niti ga je ikada bilo. Koncepti koje pominjem su mnogo kompleksniji od onoga sto ti pokazujes u sopstvenoj kategoricnoj prepisci.

Postojanje Boga (konkretno) je nebitno - Bog je rec i ljudski koncept - jos jedan od subjektivnih iluzija kojima zamaramo sopstvenu svest. Postojanje svesti je mnogo bitnije. Samim tim - postavlja se pitanje zasto je ogranicavas?

Jednostavno pitanje - ako bi mogao da zamislis univerzum sa totalno drugacijom fizikom, hemijom i bilogijom - zasto ta zamisao ne bi mogla da bude realnost?

Видим ја да сам набасао на хардкор филозофа  .

Ти бркаш свесност и стварност. Ако ја нисам свестан неке тамо особе у Банкоку то не значи да она не постоји. Свест је само оруђе помоћу кога ми резонујемо стварност и околину. На жалост околина око нас је материјална тако да постојање неке стварности која је изнад материје једноставно није тачна.
Ако ја замислим свет без планета итд. наравно да је таква стварност могла постојати, могле су постојати милијарде и милијарде другачијих стварности него што је ова, али је ова једина права јер једино њу имам прилике да искусим и она је једина коју сам резоновао. Ја сам могао да имам неколико хиљада другачијих лица али имам ово и оно је само стварно, ако сам нешто замислио то не значо да оно ван мене постоји, ја ван свог ума не могу да утичем а у неким стварима ни у свом уму...

Ne prijatelju ja ne brkam nista ali ti pravis klasicnu gresku dijalektickog materijalizma - rotiras uzrok i posledicu. Ti mislis da je stvarnost (kako je ti zoves) neki svet van tebe koji nema nista sa tvojom svesnoscu, a koja sa druge strane, svest je deo ili funkcija tvog uma koji samo posmatra, ali nema nikakvog drugog uticaja na tu stvarnost.

Moja ideja svesnosti je ona koja svesnost povezuje sa ontologijom - ona je sustina ljudskog bica i "stvarnost" je samo posledica percepcije koju svesnost dopusta. Sustina problema je u tome sto ti sebe i sostvenu svesnost smatras odvojenom od ostatka univerzuma jer je nepobitno povezujes sa sopstvenim telo (opet greska materijalista) - svesnost moze i postoji van materijalnog. Telo je masina - alat sa ucenje korz iskustveno sirenje svesnosti ali ne nesto sto definise svesnost. Sa druge strane svesnost je energija koja povezuje ceo univerzum ili celu planetu (da se fokusiramo na nju). Ne postoji podvojenost niti granice svesnosti - postoje samo prividne granice izbora. U celoj prici koja vec postaje kofuzna jer suvise stvari pocinju da gravitiraju oko ove nase price, sustina problema je u podvojenosti - pogrsnoj ideji da postojimo "MI" i nesto van nas na sta mi nemamo uticaj. To je opet limitacija naseg trenutnog izbora a opet, funkcija meseg trenutnog procesa ucenja.

Bottom line - sto bi englezi rekli - a da se vratimo na temu - Bog kao pojam  je irelevantan jer je deo nase trenutne iluzorne podvojene prirode (tj. pojam Boga kao neceg van nas sto utice na nasse zivote - fantazija hriscanskog boga intervencioniste). Ipak ideja Boga je bitna jer je to arhietipski simbol hijerarhije ucenja i prosirivanja svesti. I onom trenutku kada sebi kazes - ja znam sve sto treba da se zna - to je kraj - posle toga mozes samo da umres ili se pretvoris u prvobitne atome koji su stvorili univerzum. Ideja Boga je ideja beskonacnog ucenja i razvoja - ideja koja podrazumeva apsolut spoznaje i svesti - to je ono sto jeste - sve sto postoji, postojalo je i sto ce postojati - apsolutna kreativna svest.

Covjek sa tri devetke koje bi vrlo lako okrenuo i dobio bic ognjem nosen,lijepo to sve opisa...onako pismeno.Divim se bontonu ovog covjeka kako i povrh sveopste averzije cinjenicno stanje pokusava dovesti na razinu uljudne diskusije.
Boziji covjek rece da bog bi samo rijec,i bi upravu.Rekao bih mala rijec kao uticnica i samo jedno me oduvijek zanimalo,ako je uticnica rijec kao i bog.Zasto se ljudi boje staviti dva prsta u uticnicu vise nego dva prsta dici k nebu?
Jednostavno objasnjenje samo od sebe se namece.Ljudi koji nemaju vjeru u sebe,ljudi koji su vazda navikli biti robovi ,vjeruju u nesto vece od njih,vjeruju u boga ili nekakav spas,jer nisu dovoljno sposobni sami od sebe uvidjeti pravi put zivljenja.Uvijek ce pobozni zahvaljivati bogu na mudrosti, a oni drugi samom sebi.I gle cuda, na istu razinu znanja dodju, cak sta vise ateisti bolje profitiraju.A zar nije profit sustina svega?
Licno cak iz gnjeva receno...svaku iluziju treba unistiti, jer unistava covjecju spoznaju velike licnosti.

@YuWarez


Дакле, нећеш да прочиташ тему која говори о доказима за постојање Бога, него хоћеш да се специјално теби на свакој теми доказује постојање Бога? Ти си потпуно небитан да би добио то што тражиш...

А ако ти не верујеш у нешто, то не значи да то не постоји... И нико ти није тражио да доказујеш непостојање нечега у што не верујеш, него пре него што тражиш да ти неко нешто доказује, прво докажи буквално све оно што тврдиш. Иначе, нећеш бити достојан тога да ти неко нешто доказује...

Šta bi da ti dokazuje, teoriju evolucije, da je život nastao sam od sebe? Bilo je i o tome dosta reči, treba samo uzduž i popreko prelistati staru temu.
Što se apologetike tiče, mislim da su neki dokazi pretrpeli ozbiljnu kritiku i da ih teško možemo prihvatiti bezuslovno.
Filozof je npr.  odradio dobar posao ukazujući na slabost pojedinih dokaza.

I jedna i druga strana jasnih i nedvosmislenih dokaza nemaju. U prihvatanju jednog ili drugog najviše se vodimo onim što želimo ili onim kako smo naučeni. Kasnije uglavnom sledimo princip, šta je babi milo to joj se snilo, odnosno nekritički prihvatamo sve što je u skladu sa našim verovanjima, ono što odudara ili obradimo i prilagodimo našim shvatanjima, ili prosto odbacujemo, bez da razmislimo o tome.

Istina je da još uvek, niko ništa nije dokazao!
Pozivanje na raznorazne logičke zavrzvlame i navođenje nepotpunih naučnih teorija ne dokazuje ništa.

Шта се сад ти петљаш? Не треба он мени ништа да доказује, него себи...

А неке "озбиљне" критике на Апологетици су само замене теза...

А то што ти не схваташ да је нешто доказано, не значи да није доказано, само нема нико потребу да ти објашњава на танка црева баш како теби треба да то схватиш. То је твој посао...

Boki koliko god ti to želeo, apologetički dokazi nisu dovoljno dobri. Doduše nisu loši za neko intelektualno razgibavanje. Logika kao najače oružje apologeta prvo nije uvek ispravna, lišena sofizama i drugih zamki, a i sami zaključci se ponekad izvode bez dovoljno podataka. Drugo, čak i kad ne bi mogli da prigovorimo toj logici treba imati u vidu da logički zakoni na koje se pozivamo nisu važili uvek, trenutak pre i odmah nakon velikog praska, i svuda, što je znamo zahvaljujući istraživanjima u oblasti kvantne fizike. Upadaš u zamku koju sam pomenuo, vidiš ono što želiš da vidiš.
Prave odgovore ćemo dobiti razvojem nauke, i to pod uslovom da se ona oslobodi nekih dogmi kojima robuje.
Do tada najbolje je da se emotivno ne vezujemo za naša verovanja. To je loše za nas jer postajemo kruti i zatvoreni za  druge stvari, a i diskusija na ovakvim temama postaje prepuna nekog negativnog naboja koji izbija na sve strane kad se neko usudi da čačka po njima.

Није проблем у чачкању, треба да се чачка, разматрају све могућности итд., али не тако што ће неко да се проглашава глупим, да му се вређа комплетна породица, да се неаргументовано побијају нечије речи и да се после тога од њега тражи да доказује те речи и слично. То ствара негативни набој, али то је саставни део живота...

Што се осталог тиче, кажеш ми да упадам у замку да видим оно што желим да видим, али на основу чега? То је нешто у шта ти верујеш! Ја знам да је то твоја неаргументована тврдња, јер ја знам шта видим. Већину апологетских доказа сам одбацио као доказе после првог читања њихових описа. Али после неког времена сам схватио да су они тачни у неком смислу и само у том смислу апологетски докази и јесу докази. То што постоје синоними и хомоними и што описи доказа могу да се схвате у другом смислу по коме нису тачни, не доказује њихову нетачност у оном првом смислу и то користити као аргумент против аполегетских доказа представља класичну замену теза. А то се и ради. Али то је тема за себе и та тема већ постоји...

А то да ћемо праве одговоре добити развојем науке, то је сигурно, али само се запитај колико научних доказа ти лично можеш експериментално да провериш. Да ли можеш и 1% њих да провериш? Да ли ти само верујеш да су научни докази тачни или си то проверио???

А што се тиче доказа постојања Бога, није ти потребна никаква нарочита наука да би схватио један врло једноставан, а необорив доказ. Прво треба кренути од дефиниције. Бог је по дефиницији створио човека (не само њега, али то није сад битно). У тој дефиницији нема шта да буде нетачно, јер просто, шта год да је створило човека, то се по дефиницији зове Бог. Онда се запитај да ли је могло нешто непостојеће да створи нешто постојеће па сам одовори да ли Бог постоји...

Da li mozes da objasnis kako si ti mogao da imas neko drugo lice ?
Biblija ( a ne osoba koju si naveo ) govori da ce Bog biti samo rec dokle god covek sa tom reci bude ispirao usta.
Posto biblija govori o promeni covekovog stanja svesti u kojoj  rec "Bog" nece vise biti u opticaju.
Isaija 65:17 " Jer, gle, ja ću stvoriti nova nebesa i novu zemlju, i šta je pre bilo neće se pominjati niti će na um dolaziti. "