3 takva  ...jadna majka  

i da...potpisujem... nema seada, nema hrvoja ni janeza.... samo nas ludi milojko  

zato sam i rekao da se to ne odnosi na neke nacije sa kojima nemamo ništa (da ne bude zabune, znam dobro istorijske odnose Srbije i Francuske, ali mislim na blisku prošlost)


samo ovi

Pa ne bih rekla da je kod moje sestre i zeta prolazno stanje jer su u braku vec 6 godina i jako se lepo slazu, vole i podrzavaju. U pocetku su imali velikih problema jer su njegovi veliki vernici, ali nisu odustajali od svoje veze i naravno uspeli su da se izbore za svoju ljubav. Ja svog zeta obozavam jer je posten,vredan, jako dobar covek, muz i otac.

lepo je meni tata rekao... samo nase.... samo svoje da biram uvek neko sranje na balkanu ispadne  

Auu... što sam muvao (i smuvao) Hrvatice na moru...   
...penis ne zna za nacionalnost.  


A da... brakovi... mešoviti brakovi....


Nisam baš pobornik mešovitih brakova... poznate su mi posledice istih (ali su mi isto tako poznati i uspešni mešoviti brakovi ) ... ali jbg... zaljube se ljudi...    


Da.
Ja agnostik ona ateista npr.  Teško bi bilo, ali bi našli zajednički jezik...
Šalim se.
Da... mogao bih. Bilo koje vere i nacionalnosti... ako je u redu devojka.    Po mojim kriterijumima "u redu". 


PS. I da, ako je potrebno dodati... Srbin sam po ocu i materi  ... oboje pravoslavci...

niti zna za pamet 

Obzirom da zivim u Subotici susretao sam se sa mnogo ovakvih prica......i vecina su normalne, pozitivne, i idu u prilog tezi da je tako nesto sasvim moguce i ostvarivo cak i u zajebanim vremenima.

Pa na sta bi licio zivot u Subotici bez Madjarica......

Gde ces bolji nacin za razbijanje suboticke monotonije

Koliko sam primetila vecina mladih u Srbiji dozivljava ljude druge vere i nacionalnosti ( o boji koze tek da ne govorimo) na neki cudan nacin... kao da to nisu ljudi od krvi i mesa, puno je tu predrasuda, a ni oziljci od raznih ratova nikako da se zacele, mislim nije da nema razloga za podozrenje ali nije bas sve tako crno.

Posto sam i sama dete iz mesovitog braka, a u uzoj i siroj porodici su brakovi iste nacionalnosti gotovo retkost nemam moralnu dilemu po pitanju istih.

То нема везе са задртошћу

Постоје људи који су тотално баталили било какву верску опредељеност (што је последица одређених ствари, а није толико битно) као и људи који су баталили националну припадност. То ти је једна крајност, а друга крајност су ти људи којима је то све и свја и не признају другу националност (а и вероисповест) за себи равноправну и достојну. Лелемуди и задрти, две крајности, не ваља ни једно ни друго.

Тренутно у фамилији имам ситуацију где ми се сестра од стрица на факсу зацопала у неког дечка из Тутина за ког каже да је јако јако добар (и ја јој верујем), и заједно су већ 6-7 месеци.. Баба је наравно одмах рекла да јој то није по вољи а ја сам добио задатак да малу убедим да то прекине. Е сад пошто ја то тако не волим рекао сам јој свој став. Генерално нисам против мешања националности и вероисповести. Али знајући колико су људи глупава створења ипак сам некако против јер се из те људске глупости изроди гомила проблема. Њој нисам рекао нити да раскине то, нити да батали друге и да слуша себе и своје срце. Прво је по мени погрешно тако исхитрено из страха о евентуално лошем исходу доносити одлуке, а друго је једноставно наивно веровање да је љубав једино битна.
Да би брак између двоје различитих људи успео потребно је да обоје буду разумни људи и да поштују неке ствари код свог партнера. Просто јавиће се временом гомила проблема и њих треба решити а за то је потребно да постоји тазумевање између партнера да би се нашло добро решење. Тако је око свих проблема, па и оних који се јављају због разлика у вери и нацији.
А такве ствари се јављају увек, и то не кривицом артнера. Рецимо како децу васпитавати. Хоће ли деца бити једне вере или друге. Друга ствар је рецимо карактеристична за ове наше просторе где се верске и националне поделе подударају. Брак не подразумева само мене и тебе. Подразумева и твоју и моју родбину. А међу родбином има свакојаких људи са којима касније треба живети и трпети их. Значи зајебано је и то прилично. Још заједница са католицима и није толико компликована колико са муслиманима јер је њихова комплет култура другачија. И онда је илузорно очекивати да ће све остати исто и за време брака. Мораћеш вала да се привикаваш и на нове ствари а то никоме није лако.

Све ово сам рекао сестри и она се дебело замислила онда. Дакле то није чисто ето тако заљубе се двоје и сунце сија бери цвеће и пеају са птичицама.. Зајебана је то ствар далеко компликованија и незгоднија од брака са неким 'својим'. Брак је ионако тежак, а овако имај још и додатне проблематике за решити. Треба се замислити да ли се уопште исплати улазити са неким у такву везу. Треба њега добро познавати пре свега због евентуалне мржње, треба преиспитати његове ставове о васпитању деце и шта све не. А не улетети у брак и онда се чудити како је тај твој затуцан и како неће да попусти. Прво упознаш свог партнера и ако скапираш да би веза или брак могли да функционишу онда ОК. Људи данас то олако схватају и због тога се гомила мешовитих бракова сведе на мучење. Због тога сам против, иако генерално мислим да то не претставља неки проблем. Али људи су глупи и теорија служи ничему, пракса је најбољи доказ.