Treba da bude tvoj izbor i to je ok,ali bilo je i vremena kada to nije bio izbor dvoje ljudi koji su u pitanju vec stvar dogovora njihovih familija.
I da li je to moralno prihvatljivo ili ne je mozda tebi nebitno ali je josh uvek mnogima itekako bitno.U mnogim sredinama se na zajednichki zivot dvoje ljudi koji nisu u braku gleda sa prekorom, a tek na decu koja su rodjena u vanbrachnoj zajednici...."kopilad"

Bash iz tih razloga brak je "forma" a ne odraz neke ljubavi,praktichno sluzi samo da komshiluk  kaze "ok,venchani su pa je u redu da zive zajedno i imaaju decu"

za neke ljude je brak chisto forma - ti brakovi se po pravilu brzu raspadnu

ima ljudi koji stvarno veruju da je to neka duhovna veza - takvi brakovi mogu da potraju vrlo dugo ,chak do kraja zivota

mozemo kladiti da posle nekoliko godina nece biti pitanja da li je mesovita brak, globalizacija ce jednostavno pojesti ovu tautologiju

Eo,ovako ljudi. . . prije svega svi smo mi samo obicni ljudi. . pisem vam jer upravo se nalazim u ovoj situaciju. . . zaprovo to za mene i nije situacija,ali za neke ljude koji ne postuju moje odluke jeste. . . ja sam ve dugo u veze s deckom koji je hajmo reci musliman,mada je on za mene covjek kojeg ja najvise volim. . . skoro smo odlucili i da nasu ljubav krunisemo brakom. . . pri tom  nije drugom nije zabranjivalo pravo na svoju vjeru. . . ne mogu ja s nekim da se ne druzim ako on nije moje vjere. .  cesto puta sam znala slusati onu od zabranjenog pusenja''ljubav udari cesto tamo gdje joj nije mjesto''   al ajd. . .  u ovom slucaju. . kada se ljudi zavole a razlicite su vjere. . imaju samo dvije opcije 1. da postuju njihovu odluku. . ili 2.  da ih krive . .  nasa sredina je takva kakva,ako mene ili njega ne mogu prihvatiti zato sto smo razlicite vjere,ili zato sto je kod mene Isus,a kod njega Alah onda je to do ljudi koji ne shvataju. . .  Ja svoju ljubav prema Bogu nosim u srcu. . . a isto tako i ljubav prema voljenom bicu. . .  mozda i grijesim ali na kraju kao sto sam i na pocetku napisala svi smo mi ljudi,a ljudski je grijesiti i prastati. . .

s ljubavlju Maja

Generalno sam protiv mešanih brakova iz raznoraznih razloga.Znam da ljubav ne bira, i čovek nikad ne bi trebao da se oseća loše zbog svog izbora....ali....npr. nedavno mi se prilično uporno udvarao jedan čovek, fin gospodin, dokor nauka,, svira klavir, izuzetno bogat...ma sve super...ali Rom je.Nemam ništa protiv Roma, čak je iste vere, kršen, pravoslava...ali stvarno nisam mogla da zamislim sebe kako idem sa njim na Đurđevdan u Srbju i slavim praznike u ciganskom okruženju.
Mislim da svaka ptica svome jatu leti.
Moraš dobro da razmisliš o svemu, o svakom aspektu vašeg budućeg zajedničkog života.

@smrdo ja ti ces da radjas muslimancice male koji ce da mrze Srbe velika je verovatnoca to smeta tvojoj porodici a ne taj decko.

Mislim da ne bih mogla mada u svojoj porodici imam jako lep primer mesovitog braka. Ljubav pobedjuje sve neverne tome.

ne lupetaj... ako je iko pun predrasuda na Balkanu, to su najmanje - Srbi.
hrvati i muslimani su ti koji su nabijeni kompleksima, kao da mi (na žalost !) se sećamo naših žrtava i nesreća kroz koje su naši sunarodnici prošli.

što se tiče mešovitih brakova, treba biti realan - nema ništa od toga !
da mi burazer u kuću dovede neku... seadu, pljunuo bih ga u facu i oboje isterao napolje (srećom, to ne može da se desi, jer sam od nas trojice još i najtolerantniji  )
zašto bi sebi iko komplikovao i sjebavao život, jel nema drugih žena na svetu ?! i nemojte molim vas sa tim ljigavim opravdanjem - ljubav. Koja bre ljubav ?! To je samo jedno prolazno stanje, koje može da ima nesagledive posledice, i imala je, upravo zbog takvih neracionalnih postupaka kao što su mešoviti brakovi.
Ok da je pripadnica neke tamo leve nacije ... Čehinja, Poljakinja... ali ovi oko nas ?! Ni slučajno...

Imam u široj porodici slučaj mešanog braka, moja rođaka Srpkinja, njen muž Musliman, živeli u Hrvatskoj.Izbio rat, on oficir JNA u Puli, povukao se sa vojskom u Srbiju, deca imaju srpska imena, vaspitane su kao Srpkinje.Ali pošto je Musliman, zgubio je posao u vojsci, potucali se od nemila do nedraga,na kraju su otišli u Ameriku, preko nekog izbegličkog programa.Lepo žive, kao i uvek.Ali...napominjem...to je jako, jako retka situacija.
Iskreno, ne bih se usudila...živim u inostranstvu, što Dulać reče, u nekoj levoj naciji...ali opet mi oni nikako ne padaju na pamet...druga je to kultura, drugi jezik, druga vera (mada oni baš ne daju mnogo za veru).
Ne znam, jako je to teška situacija...za oboje....treba dobro razmisliti o svemu pre nego što se uopšte uđe u vezu.

sa muslimanima cini mi se nema sanse .. sa katolicima zasto da ne, mladi ljudi su mnogo manje zadrti od nekih starijih generacija 

sta sad odete na odmor ili da zivite i radite u Francusku ili Irsku i upoznate devojku/decka sa kojim vam je super .. wow on/ona je katolik/protestant/whatever    ma da ..