Beograd -- Skoro da nema mesa ili proizvoda od mesa koji je bez otrova ili aditiva. Ništa nije bezbedno za decu i odrasle. Prepuno je hormona, emulgatora i antibiotika.


Ovako za Novosti objašnjava stanje na srpskoj mesnoj trpezi dr Miroslav Stojšić, veterinar i nekadašnji načelnik republičke veterinarske inspekcije.

"Farmeri u stočnu hranu stalno ubacuju kokcidiostatike, koji se koriste kada živina dobije dijareju, i to najviše tri dana. Živina to jede 30 dana, poslednjih pet dana pred klanje ne. Ali on ne može da se neutrališe za to vreme, već ostaje u kostima i mesu. Kada to jede svakodnevno, živini se uništava tkivo štitne žlezde, dolazi do disbalansa hormona, i zato se utove do tri i više kilograma, za samo 35 dana. Čovek kad jede to meso, do istog oštećenja dolazi i kod njega", priča Stojšić.




Iza „ukusnih“ mesnih prerađevina često se, kako kaže, krije i zabranjeni polifosfat. On utiče na obolevanje od raka debelog creva. Ništa bolje nije ni svinjsko meso, upozorava sagovornik, jer se u ishrani svinja koristi hrana puna hormona, antibiotika i sedativa. Zahvaljujući tome, prase je za pet meseci spremno za klanje.

"Imamo pravilnik u kom piše: meso za pljeskavice i ćevape pravi se od junećeg mesa prve i druge kategorije, uz dodatak od dva odsto soli. Toga nema na svega dva do tri mesta u Beogradu. Kod nas, u roštilj meso stavljaju loj, soju, vodu i dodaju pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), treće kategorije, gde se stavljaju šije, trtice i leđa. A u kostima se deponuju svi teški metali, hormoni i antibiotici. Proizvođači pileći MOM uvoze za 40 do 50 dinara po kilogramu i to stavljaju u salame, šunke u crevu i kobasice. U pojedinim zapadnim zemljama to je zabranjeno i za mačke", navodi on.

Nije sjajna situacija ni u mlečnoj industriji. Stojšić tvrdi da neki proizvođači od palminog ulja prave sir.

"Uvoze mleko u prahu, pa od njega prave konzumno mleko. U čokoladnom mleku imate dodatak karagenan, koji je zabranjen u EU, a to piju deca. U mesnoj industriji stavljaju ga u viršle, parizere i šunke. On je potencijalni emulgator gde dolazi do oboljenja debelog creva i karcinoma, jer se lepi za sluzokožu", kaže Stojšić.

Bezbednih količina teških metala i kancerogenih materija u hrani - nema, zaključuje naš sagovornik.

U novom Pravilniku o kvalitetu hrane za životinje nivo žive bio je i ostao 0,1 miligram po kilogramu. U Ministarstvu poljoprivrede rekli su nam da vrednost u hranivima koja sadrži kalcijum i magnezijum-karbonat nije bila regulisana, a sada je striktna granica od 0,3 miligrama.

"Kadmijum u aditivima za hranu za životinje, takođe nije bio regulisan, a sada je vrednost od 10 miligrama po kilogramu. Vrednost u hranivima je bila i ostala je ista - 0,75 mikrograma po kilogramu. Ne mogu se upoređivati vrednosti za jednu vrstu hraniva ili smeše sa drugima, jer su one tačno određene za svaku nepoželjnu supstancu u odgovarajućem matriksu", kažu u resornom ministarstvu.

Vrednosti za aflatoksin B1 u hranivima, objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, kao i dopunskim i potpunim smešama, gde se određivanjem oštrijeg kriterijuma za nivo aflatoksina B1 u hranivima i smešama za mlečne krave ovce i koze, posledično smanjuje nivo aflatoksina M1 u mleku. Dakle, kriterijum je stroži dva puta.


b92

Cime da se hranimo?
Od maslacka brzo ogladnim 

Па сад

Sto gospodin nije kada je bio nacelnik pozatvarao sve proizvodjace koji nisu proizvodili u skladu sa propisima nego sad kada uziva debelu drzavnu penziju sere i pravi se pametan, sada mu je proradila savest a kada je to trbalo da rsesi cutao je i krckao debelu platu i uzivao u privilegijama.

zato sto to nije tema zivotinjo.

Povratak na selo. A na selu najtraženija roba pesticid,herbicid i veštačko đubrivo

Meni je zanimljivo da se b92, dok je vladao ds, uglavnom bavila gej mladićem koga je ostavio dečko, kerušom Milom kojoj je nepoznati monstrum odsekao šape, kao i omiljenom temom da u Srbiji ima 96 odsto nepismenih.
Sad odjednom neke katastrofične vesti 24/7.

ako tebi sakacenje zivotinja kao cist sadisticki cin i nepismenost velika u Srbiji nije katastrofa vest, svaka cast

(Inace, u Srbiji je oduvek vladala velika nepismenost - cak i paradoksalno, u doba kada smo imali porast visokoobrazovanog stanovnistva i nivo istog da se mozemo negde meriti sa svetom, nepismenost je i dalje bila velika)

Ja inace, mislim suprotno

Mislim da su novinari podbacili prilicno - ranije smo dobijali svakodnevni update o kursu, o % zaduzenja (histerija takoreci, sto je i trebalo da se razumemo, kada se priblizilo zakonom dozvoljenom nivou zaduzenja), o tome sta radi NBS, Djilas je pao na bus-plusu koji je redovno bio kritikovan itd itd

Sada o tome se nista ne pise i nista ne znamo - nije moje da idem da jurim informacije po raznoraznim sajtovima - za to sluze novinari, da pisu o temama od drustvenog znacaja i da tekstovi koji pisu budu smisleni - a danas ni tekst iz sveta zabave (koji se moze napisati samo koristeci google) ne umeju u Blicu da sastave

Ја би стварно волео да се дефинише неписменост. Шта то значи? Ако не знаш да упалиш комп и не знаш шта је Гугл онда си неписмен?
Моја покојна баба је знала да се потпише и да чита штампану ћирилицу. Да ли је и она била неписмена?
Радим 17 година на месту где свакодневно долазе гомиле људи. Не рачунајући браћу цигане још нисам срео особу која не зна бар да се потпише или да прочита штампана слова.

U razlicitim periodima je to razlicito definisano - to ovi gore tj tvoji odredjuju - nekad se smatralo da si pismen ako si samo znao da citas, znaci ni to da znas da se potpises nije trebalo umeti da bi te vodili kao pismenog.

Danas se (ako neko zna da je drugacije, molim da me ispravi) pod pismenoscu podrazumeva znanje citanja i pisanja (a ako ja dobro kontam stvari pod pisanje se ne podrazumeva samo da znas da se potpises).

Mozda ce sutra biti neki drugi kriterijumi pismenosti, kao npr. to sto si naveo (kao sto se danasnji kriterijum razlikuje), videcemo.