„Месић у сриду“
   PDF    Штампа    Ел. пошта
Драгослав Павков   
петак, 08. јануар 2010.

Синиша Римац, бивши припадник специјалне постројбе МУП-а РХ (тзв. “мерчеповци илити Јесење Кише“), правоснажно осуђени убица из Пакрачке Пољане, одлуком одлазећег хрватског председника је помилован и казна му је умањена са осам на седам година затвора. Овом лику је иначе суђено и за убиство једанаестогодишње Александре Зец коју је, подсетимо, понудио чоколадицом а затим према сопственом признању ликвидирао, што Врховни суд Хрватске није прихватио „због процедуралне погрешке“. Према тумачењу бившег председника тог „суда“ Милана Вуковића у логору Пакрачка Пољана није ни било ратних злочина, јер „онај који брани своју домовину – не може бити ратни злочинац...“

Стјепан Месић

Синиша Римац није први, а свакако неће бити ни последњи, Хрват који је помилован за своје ратне злочине. Да занемаримо за тренутак колико су у Хрватској честе „процедуралне погрешке“ (случајеви Корански мост, Паулин Двор...) када се суди за злочине према њиховим грађанима српске националности, овде боде очи тајминг Месићевог исказивања милости за једног убицу.

Као што је познато, у политици – а посебно у дипломатији – сваки потез се може тумачити на више начина, па и релативизовати према потреби. У овом случају нема месту никаквом „тумачењу“ ни релативизацији: хрватски председник је овим помиловањем на дан православног Божића својим поданицима Србима показао где им је место, а свом србијанском колеги да је политичко пријатељство потрошни материјал. Стјепан Месић за месец дана одлази са места председника Хрватске и више нема никакве потребе ни да подилази тзв. међународној заједници, ни да се бакће са Борисом Тадићем. За око месец дана моћи ће без икаквог зазора да се посвети певању усташких песама, без страха да ће му то било ко замерити као што су му неки „спочитавали“ аустралијски наступ из времена прикупљања прилога за „домовинско ратовање“. Као грађанин који „не обнаша“ политичку функцију, коначно ће моћи „назочити“ и Томпсоновим концертима, наравно ако га као „Стеву Цигана“ на њих уопште припусте...

Верујем да хрватски председник појма нема ко је Синиша Римац. Али веома добро зна како себи прибавити политичку корист, а свом србијанском колеги главобољу: у случају да неко из Тадићевог кабинета примети најновији Месићев испад, то би морало изазвати реакцију са наше стране. Али како напасти онако симпатичног и шармантног Месића који је увек спреман да нам помогне у европским интеграцијама, денацификацији и суочавању са прошлошћу, а да не изазовете гнев српских „грађаниста“? Да подсетимо, чак и негодовање српских званичника на најаву Месићеве посете „Косову“ најављене за 7. јануар, са ове стране је критиковано као мешање у унутрашње ствари суседних држава.

А онда је поменути Месић нашим дилетантима показао како „то“ раде мајстори: посету „Косову“ је померио за дан, а на дан православног Божића, празника који симболизује мир и праштање, помиловао ратног злочинца који је осуђен за убијање православних Срба.

На тај начин је повратио симпатије оних сународника који су посумњали да га можда супруга враћа на југословенски колосек, а истовремено искористио прилику да Србима који би показали намеру да се враћају својим кућама, или да траже назад своје национализоване станове, покаже да за то још није време и да им је сасвим добро код „комшије Бориса“.

Да ли је дошло време да наш Председник, у свом стилу, коначно каже: President Mesic is our enemy?!

Срамна одлука хрватског председника

Помиловање ратног злочинца Синише Римца јесте антиевропски и антицивилизацијски гест који се ничим не може правдати, оценио српски председник Борис Тадић. Потез председника Хрватске Стјепана Месића за сваку осуду, навео Тадић.

Председник Србије Борис Тадић сматра да је потез одлазећег председника Хрватске Стјепана Месића да помилује ратног злочинца Синишу Римца антиевропски и антицивилизацијски гест који се ничим не може правдати.
tadic2.jpg
Председнички кандидати о помиловању Римца

Коментаришући Месићеву одлуку о помиловању Синише Римца, председнички кандидат хрватске Социјалдемократске партије Иво Јосиповић, изјавио је да не би помиловао бившег припадника резервног састава хрватске полиције и да ће, уколико постане председник, институт помиловања користити под врло строгим условима.

"Нећу давати помиловање за тешка кривичних дела попут убистава, силовања, ратних злочина или кривичних дела организованог криминала", рекао је Јосиповић.

Независни председнички кандидат Милан Бандић је председничко помиловање оценио актом милосрђа. Упитан да ли би, као председник Хрватске, помиловао Римца, Бандић је одговорио да би "помиловао сваког ко испуни услове Комисије".

Када одлазећи председник Хрватске помилује зликовца који је убијао српску децу само зато што су друге националности, онда је то чин за сваку осуду и дубоко антиевропска и антицивилизацијска одлука с ону страну разума, рекао је председник Србије.

Тадић сматра да је одлука хрватског председника за сваку осуду и жаљење и указује да је "та одлука је још једна у низу, у које спада и данашња посета Приштини, којима Месић на веома ефикасан начин квари односе са Србијом остављајући озбиљан и непотребан терет свом наследнику".

Председник Србије истиче да је задатак свих земаља региона да потпуно сарађују са Хашким трибуналом, а то подразумева и да ратни злочинци који су процесуирани пред домаћим судовима добију заслужену казну.

"Та казна мора бити задовољење правде и невиних жртава, а никако не би смела да буде умањивана или поништавана дискреционим одлукама које суштински релативизују злочин и обескривљавају најстрашније злочинце", закључио је Тадић, а преноси прес-служба Председника Србије.

Помиловање зликовца

Бившем припаднику резервног састава МУП-а Хрватске Римцу, осуђеном на осам година затвора због убиства у Пакрачкој пољани, хрватски председник скратио је казну за годину дана.

Синиша Римац је познатији јавности као убица дванестогодишње Александре Зец. Он је, то убиство, из децембра 1991. године, признао, писао је загребачки "Јутарњи лист".

Поред Римца, за убиство породице Зец, Марије, Александре и Михајла, 7. децембра 1991. године, одговорни су и Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сњежана Живановић, чланови састава резервне полиције под командом Томислава Мерчепа, познати као "мерчеповци".

Сматра се да су "мерчеповци" одговорни за прогон и ликвидицају више породица загребачких Срба, током рата у Хрватској, међу којима и породице Зец.

Врховни суд Хрватске је непобитно установио да је Римац лично учествовао у ликвидацијама српских цивила крајем 1991. године.

Петорица бивших припадника резервног састава МУП-а Хрватске, оптужени су у случају "Пакрачка пољана" и осуђени за убиство једног мушкарца, противправно лишавање слободе и изнуду над тројицом загребачких Срба крајем 1991. године.

Поред Римца, осуђени су, већ поменути, Суљић и Микола. Најдужу казну, од 10 година, добио је Суљић. Римац је осуђен на осам година, док је Микола, као помагач, добио пет година затвора.

javio se i BoTa 

Nije ovo anticivilizacijski gest. Covek samo stiti svoje borce. Ako nista drugo, mogli bi nesto i da naucimo od nasih suseda, a ne da pljujemo po srbima koji su ratovali i da im maltretiramo porodice, a sve zarad oralnog zadovoljavanja nasih dobronamernih evropskih partnera...

Ма не штити он своје борце.Штити усташког злочинца.
Који борац ће убити дјевојчицу од 12 година.
Од борца до злочинца је кратак пут али је огромна разлика између њих двојице.

Кад су Степинца прогласили за свеце, шта онда малтретирати мозак око оваквих маргиналних ствари. Што се мене тиче нека рехабилитују и амнестирају све, чак и оне најокорелије усташофашисте.

То је проблем искомплексираних новокомпонованих квазидржава које без туђих интереса и туђег протектората не би егзистирале ни један дан.

slazem se . nashi neprijatelji su oduvek prema nama ispoljavali nevidjenu surovost ,i to je razlog njihovog uspeha .s druge strane ,kod nas se planski radi na tome da se suzbije svaka zelja za odbranom svog naroda - dezerter trifunovic se predstavlja kao heroj ,a svi koji su se borili u ratu treba da budu srecni ako ih ne oglase za ratne zlochince.

Могу ти рећи да је онај којег си цитирао у претходном посту упућенији од тебе.

Ne bih pomillovao ubojicu već bi mu dao doživotnu.
Mladić šeta slobodno i imate obraza nešto reći.
Stepinca nije proglasila Hrvatska svecom.
Zločincu Draži podigli ste spomenik

Poređenje ti je besmisleno. Svako amnestiranje jednog zločinca, zato što je drugi na slobodi je cinizam. Govorimo o konkretnom slučaju.