Zaista sreca je nekada na dohvat ruke,a onda iznenada shvatimo koliko je u stvari daleka i nedokuciva.Svi mi,koliko god nas ima na ovoj planeti,ceznemo za srecom.Medjutim,prva prepreka ka dostizanju srece,je cinjenica da cak ni neznamo sta je sreca.Ponekad,tek kada ona prodje,shvatimo da smo bili srecni.
Obicno mislimo da je sreca zivot bez straha,besa,tuge,razocarenja i svega sto je neprijatno.U vezi sa tim stoji i nasa druga zabluda,odnosno zelja da ono sto je prijatno traje vecno,sto je u stvarnosti nemoguce.Ovakvo stanje i shvatanje srece potice iz nasih ranijih iskustava,kada su prijatna emocijalna stanja zbog sitosti i prisustva majke,prekidana njenim odsustvom,sto je izazvalo intezivna osecanja besa i straha.


Kasnije i kao odrasli,cesto neshvatamo da su dobro i zlo dve strane iste medalje,odnosno da su oni koji nam pricinjavaju zadovoljstvo istovremeno i izvor nase nesrece i nezadovoljstva,koje je izazvano njihovim odsustvom,neraspolozenjem ili nepaznjom.
Koreni naseg nezadovoljstva su u nasoj preteranoj okupiranosti sobom.Svi mi verujemo da smo najvaznija osoba na svetu i da je ono sto se nama desava,najvaznije i najstrasnije.
Bernard So je lepo rekao:"Tajna ocajnika je u tome sto ima suvise vremena da razmislja o tome koliko je nesrecan!"Dakle,sto vise ocekujemo od srece,tonemo dublje u ocaj.Kada bismo malo vise razmisljali o osecanjima drugih bili bismo mozda srecniji.
Psiholozi definisu srecu kao jedan nagli,iznenadni,snazan psiholoski dozivljaj prijatnosti zbog zadovoljenja neceg sto smo dugo cekali i jako zeleli,pa kada nam se to ostvari,mi smo srecni.Taj dozivljaj obicno kratko traje i u tom kratkom intervalu covek kao da je odvojen od spoljasnjeg sveta.Sreca i uspeh zaista coveka odvajaju od realnosti.To se najbolje vidi kod zaljubljenih koji nikog nevide i necuju jer su u "oblacima",a sa druge strane kaludjerica koja je posvetila zivot Bozijem radu,moze da kaze za sebe da je srecna jer zivi daleko od realnosti i svakodnevnih problema.
Tri su osnovna razloga zbog kojih covek ne moze do kraja da bude srecan:
*Nase telo je sklono propadanju,bolesti i smrti;
*Priroda pred cijom smo snagom nemocni;
*I treci,najbitniji razlog su ljudi sa kojima zivimo,koji svojom mrznjom,netrpeljivoscu,teznjom za dominacijom...cesto zagorcavaju zivot jedni drugima.
Ipak,je najvaznije od svega kako covek vidi i dozivljava zivot i dogadjanja oko sebe.Ako shvatimo da u zivotu nema trajnog zadovoljstva,da nema prijatnosti bez neprijatnosti,onda smo blizi shvatanju srece.


Zabluda je da materijalna dobra mogu obezbediti trajno blazenstvo i srecu.O tome svedoce ispovesti bogatih i uspesnih.Bice,ipak da je sreca satkana iskljucivo u nasoj sposobnosti da prihvaimo i prijatnost i neprijatnst,bez osude i panike.Jer nepromenljiva je cinjenica da zivot nikada i nikome nije lak,te da ga moramo prihvatiti takvog kakav je.To neznaci da treba prihvatiti mazohizam i trpnju kao nacin zivljenja,nego shvatiti da je sve relativno,da se u zivotu smenjuju dobro i zlo,radost i zalost,druzenje i samoca,uspesi i neuspesi,kao sto se i u prirodi smenjuju toplo i hladno,dan i noc,kisa i sunce.Zato,molim te budi spreman da prihvatis sve uvrede zivota kao i njegove blagodeti,jer nema zamene za zivot!
Mogu ti reci jos ovo:
Srecna sam sto tamo negde postoji jedno jedinstveno bice,satkano od svih tih dobrih i losih osobina koje nosis u sebi.Ti,bas takav kakav si,moras znati da si specifican,moras znati da je svako bice,jedno istinsko i neponovljivo umetnicko delo prirode.Moras ziveti jer sposoban si da volis,to je tvoja misao na ovoj planeti.Podari ljubav i cini druge srecnim.Davanje je najveca radost,ciniti druge srecnim je Boziji dar.