Mesečarenje - prokletstvo nesvesnog


Provodimo trećinu života spavajući, a tako malo znamo zašto nam je san tako preko potreban. Nesanica koja traje duže od desetak dana opasna je po život, ali šta sa onima koji u snu čine stvari koje budni ne bi nikada probali. Zato su naučnici su pokušali da otkriju šta se i kako dešava u mozgu mesečara ili parasomnijaka.
Izgleda da jednostavno san upravlja našim postupcima dok smo u stanju dubokog sna, kažu istraživači. U nekim slučajevima ljudi samo ustanu i hodaju, u drugim prebiju jastuk, u trećim jedu stvari koje obično nisu na njihovom jelovniku, recimo sendvič od mačije hrane… Oni ni ne shvataju šta su radili dok se ne zgroze narednog jutra. Ova bolest najviše pogađa one koji su udni mirni i povučeni ljudi, dok u snu postaju agresivni. A sve zahvaljujući noćnim morama gde se uglavnom sreću sa agresivnim neznancima ili nepoznatim životinjskim vrstama u kojoj imaju osećaj da moraju da se brane…
- Ono što se dešava je da mozak jednostavno naredi telu da se pokrene, vodi ljubav, jede, postane agresivno - objašnjava dr Carlos Schenck, specijalista za probleme sa snom i autor knjige “San: Misterije, Problemi i Rešenja”.
Mesečarenje se smatra disfunkcijom mozga a ne mentalnom bolešću. Agresivne epizode za vreme REM faze (Rapid Eye Movement) mogu čak da predskažu nekoliko bolesti mozga, uključujući i Parkinsonovu bolest. Uglavnom pogađa muškarce starije od 50 godina.
Schenck kaže da većina slučajeva parasomnije može da se dijagnostifikuje i uspešno leči i da nemaju veze sa psihijatrijskim poremećajima u budnom stanju. Ipak, mnogi koji pate od ove bolseti nisu radi da posete doktora u strahu da će biti “obeleženi”.
Ponekad mesečari završe pred sudom zbog svojih dela. Pre desetak godina Scott Falater, odan otac i suprug koji nikada nije počinio ništa što se kosilo sa zakonom, izboo je svoju ženu i udavio u porodičnom bazenu. Na suđenju se branio da je mesečario. Sud mu nije verovao. Pre dve decenije Kanađanin Kenneth Parks oslobođen je optužbe da je ubio taštu jer su eksperti uspeli da ubede porotu da je u trenutku ubistva spavao dubokim snom.
- Neko ko boluje od parasomnije može da počini ubistvo a da toga nije svestan. Temeljeno na takvim činjenicama, oni bi trebalo da budu smatrani nevinim -tvrdi Schenck.

Ekstravaganca

Ko mesečari i zbog čega

Utvrđeno je da su mesečarenju najviše sklone osobe sa apneom (prekidima disanja u snu), nesanicom, alkoholičari i oni koji uzimaju sredstva za spavanje.



Gotovo svaki treći stanovnik SAD je nekad u životu patio od somnabulizma (mesečarenja), a povećan rizik od ovog poremećaja se registruje kod onih koji imaju problema sa snom ili kod teških depresivaca, poručuju stručnjaci Istraživačkog centra za epidemiologiju sna pri Univerzitetu Stenford.

 U anketi obavljenoj na 16.000 odraslih Amerikanaca iz 15 saveznih država, oko 29 odsto ispitanika je reklo da je mesečarilo bar jednom u životu, blizu tri procenta to čini jednom mesečno do jednom godišnje, a jedan odsto najmanje dva puta mesečno.

 Učesnici u anketi su ispitivani o svom načinu života i navikama u spavanju, kao i o tome da li pate od bilo kakvih poremećaja sna, mentalnih ili drugih problema, uključujući i somnabulizam.

 Utvrđeno je da su mesečarenju najviše sklone osobe sa apneom (prekidima disanja u snu), nesanicom, alkoholičari i oni koji uzimaju sredstva za spavanje.

 I oboleli od depresije su pod povećanim rizikom od mesečarenja, s tim što nije jasno da li je to zbog korišćenja lekova, kao što su selektivni inhibitori serotonina, ili zbog samog oboljenja.

 Inače, gotovo trećina "mesečara" je izjavila kako je u porodici bilo još takvih slučajeva.

 Ranije je bilo uvreženo mišljenje da je mesečarenje uobičajeno kod dece, a da se kasnije povlači. Međutim, i kod dece je somnabulizam zastupljen u tridesetak odsto slučajeva.

 Mesečarenje može različito da se manifestuje - od pričanja u snu, do ustajanja iz kreveta. Problem je kad mesečar krene niz stepenice ili izađe iz kuće.

Izvor: Mondo

Ja sam kao klinac imao nekoliko noćnih izleta i pomalo pričao u snu.
Sa pubertetom je to prestalo.

Prosle nedelje mi pricala prijateljica, inace vaspitac za predskkolski uzrast, kako je bila na ekskurziji, i kako je doticnog klinca obilazila nocu na svakih pola sata. I kad jee ona dosla sledeci put njega nema, a prrozor otvoren. Izasao je 'ladno i seo na krov. Strm krov, ko zna Taru i hotele zna na sta mislim. Zamalo zena nije umrla dok ga nisu spustile i smestile u krevet. Sutra je jedna spavala sa njime. Strasno.

Ja nisam izlazio napolje. Jednom sam se skinuo go i šetao po kući. Drugi put uzeo školski pribor i otišao kod mame i tate u sobu, izgleda sam hteo nešto da pišem.
Bilo je još par šetnji, ali nisu bile nešto interesantne.

Hah, to je bas opicen fenomen. Probudis se negde u avionu ili vozu 

I kod mene je nestalo u pubertetu. Za izlaženje na terasu stolica postavljena ispred je rešavala problem.
Inače nikad se nisam probudio tokom "šetnje".