Zbog nedozvoljenog kartelskog sporazuma, Komisija za zaštitu konkurencije novčano će kazniti sedam najvećih proizvođača lekova i šest veledrogerija. Kako saznaje „Blic”, kazne i do tri miliona evra moraće da plate „Hemofarm”, „Galenika”, „Zdravlje Aktavis”, „Farma Svis”, „Srbolek”, „Slaviamed” i „Habitfarm”. Na listi su i „Velefarm”, „Farmanova veleprodaja”, „Jugohemija farmacija”, te „Farmalogist, „Unihemkom” i „Vetfarm”. Njihovi pojedinčani cehovi iznosiće i više od milion evra.
 


Kartelski dogovor potiče iz decembra 2008. godine, a izvor „Blica” tvrdi da je posledica zabranjenog ponašanja bilo narušavanje konkurencije na tržištu. Praktično, proizvođači su se mešali u cenovnu politiku veletrgovaca, a sve je imalo za cilj eliminaciju manjih veledrogerija kojih je u Srbiji oko 260.


Precizna računica o tome kolika je šteta načinjena ne postoji, ali je ocena da se smanjivanjem konkurencije olakšavao dogovor između proizvođača lekova i veletrgovina. Na taj način su stvarani uslovi da proizvođači kontrolišu uslove trgovine lekovima između veledrogerija i njihovih kupaca - zdravstvenih ustanova i apoteka, a na štetu korisnika lekova.

 

Zdravko Deurić, v.d direktora „Jugoremedije” koja nije učestvovala u ovoj akciji, objasnio je za „Blic” da se ovakvim dogovorima pojačava prodajna moć veledrogerija iz kartela, a da se nevinim proizvođačima, s druge strane, smanjuje prodaja.


Ukupno 13 osumnjičenih igrača žalilo se na odluku Komisije Upravnom sudu. Sud je, međutim, sredinom prošle godine ocenio da je istina da su proizvođači lekova sklopili zabranjene ugovore, pa je Komisija, kako saznajemo, u prošli petak i donela odluku o njihovom kažnjavanju.



Kazna za narušavanje konkurencije ide do najviše 10 odsto ukupnog prihoda kompanije. Prema nezvaničnim informacijama, proizvođači lekova u ovom slučaju mogli bi da budu kažnjeni do tri odsto godišnjeg prometa, a veledrogerije do 1,8 procenata. Osnov za računicu biće rezultati iz godine koja je prethodila dogovoru, a to je profitabilna 2007. godine, pa bi, recimo, „Hemofarm” trebalo da plati i do tri miliona evra, a „Velefarm” nešto više od jednog miliona.


U „Galenici”, kojom je 2008. godine rukovodio Aleksandar Pravdić, kadar DSS-a, rekli su nam da će protiv rešenja Komisije podneti tužbu Upravnom sudu, a u „Hemofarmu” da će preko advokatske kancelarije poslati zvanično saopštenje. Kažnjene kompanije uglavnom negoduju. U jednoj od najvećih veledrogerija kažu da im je kazna so na ranu uzimajući u obzir probleme koje imaju s dugovima.

 

Pravdić: Ne sećam se, davno je to bilo


Aleksandar Pravdić, koji je rukovodio “Galenikom” u vreme sklapanja kartelskog dogovora, prvo je rekao za „Blic” da je 2008. godina bila davno i da se ne seća detalja. Na pitanje zašto je sklapao kartelski dogovor sa veledrogerijama i koje je benefite od toga imala zemunska fabrika lekova, Pravdić je potom poručio da će na tu temu razgovarati ukoliko „Galenika” bude morala da plati kaznu.

Izvor: Blic

Zbog kartela smo tri godine lekove plaćali 15 odsto skuplje


Zbog nedozvoljenog kartelskog sporazuma između sedam najvećih proizvođača lekova i šest veledogerija, građani su za lekove u poslednje tri godine platili oko 180 miliona evra više nego što bi morali u normalnim okolnostima. Kako saznaje „Blic”, glavni igrači i profiteri u kartelu bili su veletrgovci koji su na prodaji lekova zarađivali i do 40 odsto. Poznavaoci farmaceutske industrije tvrde da je to čak 15 procenata više od marži koje važe na tržištima na kojima nema nedozvoljenih dogovora.


Kako nam je objasnio izvor upućen u ovaj slučaj, u zabranjenom dogovoru proizvođači su praktično bili ucenjeni. Veletrgovci su imali moć jer su umesto domaćih lekova mogli da kupuju uvozne paralele za te medikamente.

 

Proizvođačima su bile vezane ruke jer su zavisili od porudžbina najvećih veledrogerija, a u klopci su bile i stotine malih veledrogerija koje su sporazumom bile istisnute iz direktne kupovine od proizvođača.


- Proizvođačima je bilo više nego jasno, ako uđeš u dil sa veletrgovcima uspeo si da obezbediš siguran plasman. Ako ne uđeš, prvo si izgubio trku sa konkurencijom, a onda i profit. I veletrgovci i proizvođači su vrlo dobro znali da je paralele lako registrovati i da domaći lek ima zamenu. Tu je i odgovor na pitanje zašto su na ovakav sporazum pristajale i državne, ali i privatne i multinacionalne kompanije - pojašnjava izvor „Blica”.


Kupljene lekove veletrgovine su potom preprodavale. Na taj način, tvrdi naš sagovornik, naduvavana je cena lekova, pa su marže u veleprodaji išle i do 40 odsto. Pre 15 godina zarađivalo se tek 12 procenata, a danas, u idealnim okolnostima, zarada ne bi trebalo da pređe 25 procenata, tvrde poznavaoci tržišta. Dodaju i da je godišnja prodaja nekoliko najvećih proizvođača u zemlji išla i iznad 40 milijardi dinara, te da nije teško izračunati da su veledrogerije godišnje zarađivale desetine miliona evra više nego što bi u normalnim okolnostima.


Kartelski sporazum potiče s kraja 2008. godine. Od proizvođača je uključivao „Hemofarm”, „Galeniku”, „Zdravlje Aktavis”, te kompanije „Farma Svis”, „Srbolek”, „Slaviamed” i „Habitfarm”. Na listi veledrogerija bile su „Velefarm”, „Farmanova veleprodaja”, „Jugohemija farmacija”, te „Farmalogist, „Unihemkom” i „Vetfarm”. Zabranjeni sporazum otkrila je Komisija za zaštitu konkurencije čiju je odluku potom potvrdio i Upravni sud. Odluku o novčanoj kazni Komisija je donela pre 15 dana.


Kako saznajemo, kažnjene kompanije angažovaće zajedničku advokatsku kancelariju. Zakonski rok za plaćanje kazne ili za tužbu protiv odluke je četiri meseca. U „Galenici” su potvrdili za „Blic” da će protiv odluke podneti tužbu kod Upravnog suda, a u „Hemofarmu” da će se oglasiti preko advokata. U jednoj od najvećih veledrogerija kažu da se teško bore i sa aktuelnim problemima.


- Guši nas nelikvidnost. Dugujemo stotine miliona evra. Redovno nam ne plaćaju ni kupci ni država, pa i mi dugujemo na sve strane. Tu su i krediti bankama sa kamatama i većim od 15 odsto godišnje, pa nam je najnovija kazna i očekivani komentari samo so na ranu - rekao nam je jedan veletrgovac.


Kako saznajemo, kazne će biti dva odsto neto dobiti iz 2007. godine, koja je prethodila kartelskom dogovoru. Tako bi „Hemofarm” trebalo da plati više od četiri miliona evra, a „Galenika” 200.000 evra. Od pojedinih kompanija neće ni biti vajde, „Srbolek” je, recimo, u stečaju, a finansijske probleme imaju i „Habitfarm” i „Velefarm”.

 

Svaki osmi lek iz inostranstva

 

Pre sedam-osam godina finansijski udeo domaćih proizvođača lekova iznosio je oko 80 odsto, dok je prošle godine bio upola manji. Domaći proizvođači prodaju godišnje 200 miliona pakovanja lekova, a inostrani 25 miliona. Poznavaoci tvrde da upravo ova činjenica govori kolika je konkurencija domaćih fabrika u sopstvenoj zemlji.

Izvor: Blic