Ajmo skoro svako ima momente kad "pukne" i napise neku pesmu...


Pisite umetnost je svoje misli kanalisati u kratku formu...

evo jedne moje...



Ova pesma ujedno odgovara gomili tema u ovom forumu...

Gledam u prostrano nebesko plavetnilo
Pitam se šta me je to zadesilo
Moju slabost pronašlo i pogodilo?
Polako se plavet pretvara u sivilo,
I kiše tuge liju po vrelom asfaltu moje duše,
Pokušavajući da ugase vrelinu moje ljubavi.  
Jer ti prema meni ne osećaš ništa.  
Bojim se.  .  .  
Nije li ovo još jedan prazan san,
Još jedan neispunjen dan,
U godini koja nesvesno prolazi pored nas?
I da li je ovo samo još jedan hir,
Nada da pronađem mir,
U ovaj tužni čas?
Još jedna strepnja mi srce pritiska,
Još jedan strah više u čaši punoj neizvesnosti.  
A ja ne znam kako da oteram,
Ovu zimu u srcu što ledi kosti.  
Jer kako bih ti rekao a da me i kao prijatelja
Ne odbiješ.  
I od srca svog odvojiš,i moje nade pobiješ.  
Pomozi mi.  .  .  
Možda me i ne voliš.  .  .  
Ali te želim,makar kao prijatelja.  
I opet jedna više neispunjena želja,
Za mene.  .  .  
Spreči da moje srce svene,
I uzdigni me iznad oblaka.  
Dalje od samoće i mraka,
Želim da znam da li
Mogu da računam na tebe?
Da pružiš toplotu osmehom,
I učiniš da mi srce više ne zebe.  
Duša mi se polako otvara,
Kao prašnjava knjiga vekovima neotvarana,
I kroz moje oči će se ubrzo videti istina.  
Meni samo preostaje da se nadam,
Jer suviše sam do sad paitio,
I ne bih želeo ponovo u očaj da padam.  
Volim te i teško je to kriti,
A strah me tera da se povlačim u sebe,
I razmišljam o najgorem.  
Ali kad se setim tvog osmeha,
Koji probija barijere srca moga,
Da me prosvetljuješ svaki put kad vidim
Tvoje lice
Setim se da još ima nade,
I da niko ne može da me spreči da te gledam,
I divim se onome što vidim.  
Jer je tvoja lepota neizbežna,
I ostavlja me bez daha.  
Ogrnuta velom ljubavi,divljenja
I straha.  

http://forum.burek.com/index.php/topic,57929.0.html

Imas vec topic.