Мене само занима... :: Arhiva: Srpski Nacionalisticki forum

Заседање скупштине је било изузетно важно. Ми у протеклих пар месеци нисмо имали никакве активности по том питању, због кризе власти нико није радио свој посао како треба. Са друге стране је очигледно да су Срби све ово дочекали потпуно НЕСПРЕМИ иако смо и ми радикали и безбедносне службе имали информације да се на пролеће нешто спрема на Косову. Та ванредна седница коју смо за време овог вакума власти тражили и пре овога што се десило имала је за циљ да скупштина, како највиши орган изнађе механизме да се тај вакум премости и да то не утиче на Косово, да се анимирају све институције и да се све државне службе упозоре и натерају да предвиде и раде превентивно на тој могућности да се деси ово што смо сада и доживели. Након ескалације сукоба, седница скупштине је такође требала бити сазвана у најкраћем року. Скупштина једне државе је највиши орган, њене одлуке имају далеко највећу тежину од свих других државних органа. Хитним ванредним заседањем скупштине би се, како пред међународном заједницом тако и пред Шиптарским терористима, истакла озбињаност наших захтева и решеност наше државе да по сваку цену заштити Србе на Косову. Такође на тој седници посланички клуб СРС је планирао да се избори за мало радикалније мере које нису за изношење у јавност, нарвно не отворена конфронтација са НАТО-ом, али далеко конкретније стављање до знања свима да ми нећемо дозволити неки неконтролисани погром Срба. Шта мислите да би се десило да су сукоби измакли контроли? Замислите ситуацију да нпр. један дан јаве да је 100 Срба убијено, сутрадан 1000... Ситуација на Косову је имала све облике стихије коју ће бити тешко зауставити и која може да доведе до убијања на хиљаде Срба. Наша војска је тек 2 дана после подигла борбену готовост, а неке веће концентрације снага готово и да није ни било. Наша држава, ако већ не може да уђе у сукоб са КФОР-ом, онда мора у сваком тренутку да постоји плани и могућности да у року од пар сати од почетка некоге евентуалног катастрофичног страдања Срба на Косову интервенише и заштити своје грађане по сваку цену, не неким фронталним нападом него пре свега веома ограниченим уласком релативно малобројнијих јединица које би искључиво браниле Српски живаљ и не би предузимале никакве агресивне кораке изван тих области које штите, и све то наравно уз логистичку подршку и спремност на интеревнцију далеко већих снага ван територије Косова. Када би такав план постојао, када би био презентован и образложен свима, па и међународној заједници као нешто што би представљало последњи корак у спречавању огромне катастрофе, па чак и план који би извукао међународне снаге из евентуалног незавидног положаја, то би Србима на Косову јако много значило да буду свесни да у случају оног најгорег има ко да им помогне у сваком тренутку. Наша војска тог првог дана све и да је добила позив за помоћ од стране КФОР-а који је био у тоталном расуле, требало би нам бар 24ч да тако нешто организујемо. Нама чак није ни неопходан званичан позив централне команде КФОР-а, довољно би било да команда неког сектора, нпр Италијански или Француски батаљон западну у незавидну ситуацију, да почну људи да им гину и да се једнострано обрате нашој војсци за помоћ. Такав сценарио како год вам се то чинило и није толико немогућ. Нижи комаданти у КФОР-у су нама далеко више наклоњени, они су на лицу места и виде ко их напада, чије су жртве њихови војници. Чули сте само острашћени говор оног италијанског комаданта у Пећи из кога се види да су Шиптари дозлогрдили.