ту ноћ кад си се удавала
мене су пијаног спазили

моји пријатељи
верни пси

до јутра ми говорили
да има милион таквих као што си ти

да ћу те пребољети

Ne moze se uhvatiti senka
od zivota sto ko dunav tece
jer je zivot i svetlo i tama
Nekad jutro a nekada vece

Ko te ima taj te nema
Ko te nema taj te sanja
ko te sanja taj te ljubi
a ti o tom pojma nemas

Neki zive blizu al daleko
Kao kamen ne mogu se maci
I kad se za ruke drze stalno
u mraku se ne mogu pronaci

Dotaknu se linije zivota
dve sudbine kao jedna traju
il se dirnu il se ne dodirnu
al jedna za drugu dobro znaju

...да зна зора,да зна зора...
...коју драгу љубим ја...
...не би зора,не би зора...
...никад пуста сванула...

Ima dana kada ne znam sta da radim
jer ta pesma meni stvara bol
ja te volim tako silno da umirem
ja te volim ali ne znam sto

Ima noci kada ne znam gde da lutam
sve zbog pesme sto mi stvara bol
ja te volim tako silno da umirem
ja te volim ali ne znam sto

Ako greh je u zivotu ljubit’ strasno
i klececi molit’ oprostaj
vrati meni pisma, slike, sto ti dadoh
vrati meni zivot moj

Na ovome svetu nemam nikog vise
kada ona ode ja izgubih sve
i jadi se moji u vinu sakrise
ne treba mi niko kada nema nje

Posle case vina prijatelj sam svima
posle case, dve oprastam joj sve
a kad zora svane proklinjem kafane
jer uzalud sve, ne mogu bez nje

Tako svake noci lazem srce svoje
kad se ona vrati, bit’ ce lepse sve
dok muzika svira samo pesme nase
jos vise je volim, vise nego pre

Pitaju me zore, pitaju me noci
zasto je jos volim kad je proslo sve
odavno vec ona s’ drugim zivot deli
i nikada nece biti kao pre

Dva galeba bela, u crnoj noci
leteli morem, a bura je bila
vetar ih baci na jednu stenu
i on tu osta slomljenih krila

A ona ode, ostavi njega
da ceka svoju poslednju zoru
jedino malo smogo je snage
da se obrati voljenom moru

Reci joj more da nju jos volim
za zlu je sudbu svoju ne krivim
ah zar se tako sad ljubav deli
ja da umirem, a ona da zivi

.......

Jao , ludilo....

...ах кад тебе љубит не смем
другу љубит нећу ја
мада стасом и дивотом
ко даница звезда сја...

ти једина моја јеси
ти ми туге ведриш ноћ
сузног ока поглед бистриш
болној души дајеш моћ

па и ти ме изневери
невера ме твоја тре
хладнокрвно ти сад гледаш
где надежда моја мре

с голубом се голуб пари
славуј има друга свог
а ја млађан без љубави
за живота венем свог...

Skrenem katkad slucajno il ne,
U onaj sokak kojim svadbe prolaze
Do tog ugla brojim korake
A od tog ugla dalje brojim poraze
Obicno s jeseni, il kad je oblacno
Odbegla senka mi se vrati konacno
Uzalud menjam adrese, sam crni vrag mi je donese
Tu

I vesto smislim nesto utesno
U tom sam dobar, kazu to najbolje znam
Trudim se, ne uvek uspesno
Tragove svoje da sam sebi zavaram
Obicno nocu kad je vetrovito
Samoca napusti svoje korito
Ta mutna reka poplavi, poljane secanja u glavi
Svud

I naprosto se tuga desi
Jer naprosto si tu gde jesi
I naprosto je trista cuda predrasuda sad izmedju nas
Kad ljubav umre, jedan zali
Kad ljubav umre, jednom fali
I bome nije lako
Kad naidje sokakom kojim svadbe prolaze

Ponekad jos osetim tvoj dah
Ko ono nekad kad se okrenes u snu
Kao lahor, dirne me na mah
Kad smo i casa i ja prilicno pri dnu
Obicno uvek i slicnim danima
Proslost se navali kao planina
Na tom cu vrhu da sazrem, jer samo s njega nekad nazrem
Nas

Jos ponekad u jesenje dane
kad jesenji vetar
i poslednji listic
sa grana ozanje

Zaboli me stara rana
od sjecanja na dan
njenog vencanja

U gomili budznoj
stajala je nema
pokrivena velom
sad vec tudja zena

A ja kao prosjak
u starom odelu
plak’o sam ko dete
na njenom veselju

Posle toga lutao sam dugo
nosio me nemir
putevima bola
drugovao s tugom

I mrzeo sva vencanja
sve haljine bele
i tuzne nedelje

Daleki su iz proslosti dani
ja sam sada srecan
zivot mi se smeje
pored druge zene

Al’ ponekad neki vetar
donese mi na tren
stare uspomene