Megalomanija od grcke reci μεγαλομανία je termin za ponasanje okarakterisano deluzionim fantazijama o bogatstvu, moci, inteligenciji ili omnipotenciji. Megalomanija je doslovno, ludilo veličine. Patološko precenjivanje sebe samog, svojih sposobnosti i mogućnosti. Javlja se u sklopu paranoje, shizofrenije, staračke demencije itd.


U wikipediji se tu jos i pominje:
-Arogancija
-Oholost
-Kompleks Boga
-Zlocudni narcizam ( termin nastao od Eriha Froma )
-Narcizam ( u psihologiji )
-Kompleks superiornosti ( Kompleks vise vrednosti )
-"Bolest pobede" ( arogantni osecaj nepobedivosti )
I svi ovi izrazi grade neku sliku o ovome.




Megalomani

Ovu temu sam otvorio misleci prvenstveno na politicke megalomane, ljude koji kroje neku ideologiju, sudbinu drugih i zloupotrebljavaju tu svoju moc. Nerealno veruju u svoju superiornost i misleci da poseduju grandiozne osobine sa potrebom za totalnom kontrolom nad drugima. Uglavnom su propraceni nedostatkom empatije za bilo cim sto nema veze za njihovu dobrobit.
Jedan od najpoznatijih primera megalomanije u modernoj istoriji je Adolf Hitler. Vojni vodja koji nije imao rastuci uspeh kroz cinove, takodje ubedjen da se rodio u "superiornijoj rasi". Ovo ga je inspirisalo da osvoji/pokori ceo svet. Ova potreba za unistavanjem svega stranog je jedan od klasicnih primera megalomanije.
Paradoksalno, osoba koja poseduje tako golem ego i samopouzdanje, u realnosti ima veoma malo samopostovanja i krhak ( ili krhat      ) ego da ne moze da podrzi bilo sta strano zbog straha od sopstvenog istrebljenja. Zato sve sto nije pod njegovom kontrolom je procenjeno kao pretnja.

Dok je genocid ektremni primer moze se reci da i serijske ubice takodje pate od megalomanije. One ubijaju svoje zrtve vezbajuci totalnu kontrolu sa kompletnim nedostatkom empatije tj. osecajem da neko pati.

Od onih strucnijih (posto znam da ovde ima par njih koji se bave i koji ce tek da se bave psihologijom ) bi voleo da saznam nesto vise o metalnom sklopu ovih ljudi, detaljnije kako razmisljaju i sl.
I da li je to urodjena bolest ili se to dobija naknadno? (sa konstantnim rastom moci npr.)

A pitanje za ostale forumase koji nemaju sta da dodaju na temu...
Pokusacu da izbegnem politiku (zamolicu i vas, jer naravno postoji vec forum predvidjen za to ) i stavicu akcenat na nacin razmisljanja politicara.
Imali smo i mi svoje megalomane u svojoj Srpskoj istoriji. Ali da ne budem ekstreman razmisljam i o obicnim politicarima i njihovim nacinom razmisljanja tj nekom blazem obliku megalomanije.
Verujem da su i oni nekad bili ljudi 
Ipak su i oni prosli kroz razna sranja kao i mi. I neki su ,verovali ili ne, bili nekada normalni ljudi u dodiru sa drugim ljudima. Verujem da su neki od njih zeleli normalnu zemlju u koju ce mladi iole da veruju. A onda su dosli na vlast...   
E sad, da li se normalni politicar od ugriza vlasti zarazio otrovom zvanim pokondirenost i bahatost... ili je dosao da radi svoj posao i posle nekog vremena shvatio da se bori sa vetrenjacama i da je jedina budala koja radi nesto?! 

Da li biste ostali to sto jeste ( pretpostavimo da ste posteni i osecajni  ) da se nadjete na nekoj bitnoj funkciji koja kroji sudbine drugih ljudi?
Imajte na umu dok odgovarate na pitanje da politika privlaci svakakva nesposobna govna, nemoralne ljude i lopove. Veliko je iskusenje i bicete okruzeni poltronima i raznim muftarama koje smrde i koje teraju vas da se usmrdite...

Sto se tice mene, verujem da bi pametni i iskreni ljudi koje volim i kojima sam se okruzio morali stalno da me drze na zemlji.


Inace inspiraciju za ovu temu sam dobio slusajuci pesmu Incubus - Megalomaniac¹ (link)  (kao i zbog razmisljanja shachice pojedinih forumasa)




1.Pesma je posvecena Dzordzu Bushu i u spotu se osim lika koji neodoljivo podseca na njega kratko i pojavljuje Bush.

-Arogancija
-Oholost
-Kompleks Boga
-Zlocudni narcizam ( termin nastao od Eriha Froma )
-Narcizam ( u psihologiji )
-Kompleks superiornosti ( Kompleks vise vrednosti )
-"Bolest pobede" ( arogantni osecaj nepobedivosti )


  opis jednog meni bliskog coveka

opisao si neku Mitroviću? slažem se

nije Mitrovic

Bez offa 

Odlična tema, naime. Postoje određene razlike u tome da li megalomaniju posmatramo u kontekstu normalne populacije (pa bi se tako i kuća od 6000 kvadrata i statue lavova ispred kapije mogle okarakterisati kao megalomanija), ili govorimo u terminim psihopatologije (u tom slučaju postoje ideje referencije, odnosa, erotomanske ideje, ideje veličine - a sve su, dakle, sumanute ideje), i kroz kontinuum normalno - patološko, u slučaju da ranije prilagođeni pojedinac naglo stekne moć i slavu, koje ga vode u megalomaniju.

O svemu ovome ću sa zadovoljstvom detaljno pisati, za koji sat, sad nemam vremena.

ja megalomanom smatram da neko misli da mora imati i da ce imati nesto a da za to ne postoje nikakve sanse  

mozda nisam upravu?

Naravno da ne bih 

Bar si iskrena, takvi i treba da dobiju takve funkcije...   


Tebe i cekam...     ( i onog dareta...  )

OndaK, da počnemo... Ovo bi što ću napisati delimično je produkt znanja, a delimično mog sopstvenog teoretiziranja...

Dakle, ako megalomaniju posmatramo kod ljudi koji nemaju dijagnozu ijednog psihološkog poremećaja, već je posmatramo kao crtu ličnosti, onda možemo reći da ona može imati brojne uzroke. Zbog čega ljudi žele sebe da predstave mnogo moćnijim i važnijim nego što jesu, tako što kupuju ogromna kola (izuzimamo one koji su pravi zaljubljenici u automobile), zbog čega imaju ogromne kuće sa fontanama i lavovima (primer su gastarbajteri), zbog čega - jednom rečju - preteruju? U megalomaniju bih uvrstila i sve one silikonske lepotice, sa lažnim sisama, dupetima, kosom, noktima....
Logika se prosto sama nameće: ti ljudi se kriju od nečega, pod velom materijalnih ili pseudomaterijalnih stvari. U osnovi ovih ličnosti nalazi se kompleks inferiornosti (kao i u osnovi drugih devijacija inače normalnih ljudi)... Kao blaži oblici ovog kompleksa mogu se javiti prosto osećaji manje vrednosti, niskog samopouzdanja, samopoštovanja, sopstvene vrednosti. Logika je sledeća: na nesvesnom nivou osoba razmišlja: 'Tako sam mali i mizeran, moram to nečim kompenzovati'. Tako dođe na ideju da kupi, recimo, ogromnu kuću, ili bundu od leoparda.  Tipičan i verovatno najrasprostranjeniji i najilustrativniji primer su pomentui gastarbajteri: živeli su u bedi i nemaštini, otišli preko, i radeći razne poslove tipične tom društvenom sloju, došli u svoju zemlju gde se ponašaju kao aristokratija što, bez namere da ikog uvredim, nikako nisu. Dakle, kao i u slučaju nacionalizma, rasizma, odnosno predrasuda i sterotipa drugih vrsta, u osnovi je kompleks inferiornosti, samo što je u tom slučaju reč o nekoj vrsti projekcije, a u slučaju megalomanije radi se o očiglednoj zaštiti ega od negativnog samovrednovanja.

Ukoliko govorimo o megalomaniji u okviru poremećaja, tu je situacija samo donekle drugačija. Inače postoji pretpostavka da ljudi koji su, pre razvoja poremećaja, imali problema upravo sa niskim samopouzdanjem (objedinićemo to u kompleks inferiornosti, mada to nije uvek opravdano), u epizodama bolesti pokazuju tipične sumanute ideje veličine: pridaju sebi neopravdano veliku važnost od strane okoline, te se kao posledica toga mogu javiti sumanute ideje proganjanja (tipične za paranoju, paranoidnu shizofreniju, ali i delirijum, demenciju i manične epizode bipolarnog poremećaja). Osobe su ubeđene da se kuje zavera protuv njih, da ih uhode, prate, snimaju, proveravaju, do te mere da mogu izvršiti ubistvo ili samoubistvo. Videla sam slučaj shizofreničara koji je tvrdio da je novi mesija. Njemu je ta ideja izgledala potpuno normalno i prihvatljivo, i to je jedan od najvećih problema shizofrenije: oni nisu svesni svog pomanjkanja uvida i otcepljenosti od objektivne realnosti. Dalje, postoje i ideje referencije: oni svaki (i najneznačajniji) događaj tumače u skladu sa svojim sumanutim sistemom, pa tako, recimo, govor koji čuju na televiziji ili nešto što pročitaju u novinama, povezuju sa sobom. Ovu megalomaniju je malo teže objasniti, jer se teško mogu razlučiti dokle je ona (ali ne samo ona, nego i ostali simptomi poremećaja) pod uticajam psiholoških činilaca, a gde je uzrokovana biološkim: smanjenom ili povećanom koncentracijom određenih neurotransmitera, degenerativnim promenama na mozgu, drugim organiskim uzrocima, itd. Megalomanija, odnosno o ideje veličine, u shizotipnim poremećajima spadaju u pozitivne simptome (pored halucinacija i govorne smetenosti, dok negativni predstavljaju deficite pamćenja, emocija, ponašanja, itd... malo sam se udaljila od teme, ali mislim da je bitno za potpunije razumevanje  ).

Često smo, najzad, primetili da ljudi koji su inače važili za 'normalne', odnosno, rečeno u terminima psihologije, dobro prilagođeni, kada dobiju određenu društvenu poziciju, te steknu moć, pa i slavu i bogatstvo, pokazuju ponašanje koje odstupa od pređašnjeg. Ipak, ima i ljudi koji ne pokazuju te promene. Uzrok je, svakako, u osobinama ličnosti, ali verujem da je bitna i motivacija: ukoliko je osoba dobila, recimo, zavidan položaj u nekoj firmi svojim radom i trudom, te želi taj položaj kako bi unapredila i sebe i organizaciju, mogućno je da do megalomanije neće doći. Mogućno, ali ne i nužno. Ipak, ukoliko je osoba taj položaj želela samo radi ostvarenja i demonstracije moći, ili zbog toga nekih drugih motiva, ona će sasvim sigurno zapasti u zamke megalomanije. Zato i vlada mišljenje da je malo ljudi imuno na osećaj moći i superiornosti, srazmerno količini moći i broju potčinjenih. Opet bih uvela i ovde kompleks inferiornosti, kao prosto neophodan činilac u osnovi, a na nesvesnom, ili pak predsvesnom nivou.
Odličan primer za opozit ovakve vrste megalomanije jesu 'vladari iz senke': bez namere da ulećem u rasprave o teorijama zavere, navodim podatak da je holanski istraživač Molder (slučajnost?    ) vršio istraživanje sa ljudima koji jesu moćni, ali se niti eksponiraju, niti demonstriraju svoju moć u formama megalomanije. Otkiveno je da ljudi koji zaista poseduju veliku moć, žele da ostanu u pozadini, i vuku konce u tišini. Tu bi se mogao isključiti kompleks inferiornosti (donekle), ali u igru ulaze drugi motivi, nama smrtnicima još nepoznati. Mislite o tome. 

ovo je velika istina ja sam se uvek vodio ovom logikom


sto se tice gastrabajtera sta ce mo za one koji su otisli i stvarno se obogatili pa sad dolaze ovde i bahate se?

Jedna od retkih tema na forumu, koja mi je privukla paznju (ali ozbiljno). WhiteGoa 

Hvala, potrudio sam se... 

Inace tvoj komentar je...     

---

@Bambina
Svaka cast na postu.  Stvarno sam se zamislio oko nekih stvari a neke sam, vidim i preskocio.    ( sutra cu da ga prokomentarisem detaljno, veceras sam umoran  )

Da si u pravu Salim se ...
Hica je koliko znam bio dosta sitan deran Mozda otuda njegova fascinacija velikim (u svakom smislu). Kazu da se treba zadovoljiti malim stvarima. Mozda je to i najtacnija recenica, jer videli smo dokle nas je dogurao Hica.

Ove grupacije ljudi "koji nemaju dijagnozu ijednog psihološkog poremećaja" se nisam ni setio kad sam pisao sve ono odnosno nisam razmisljao da se mogu svrstati u megalomaniju.    Mada u pravu si...
Ali to moze pokazati i pozitivan efekat tj praktican, ne samo puko i nepotrebno razbacivanje, osim sto demonstriraju svoje bogatstvo ili moc da bi upotpunili neki svoj nedostatak takodje mogu to isto da rade da bi pokazali da im posao dobro ide i tako privlace nove poslovne partnere ili klijenti i potrosaci sticu vecu sigurnost.
Primer banki ili lepih butika, radnji... mnogi cene knjigu po koricama. 
S druge strane isto se moze demostrirati bogatsvo i moc da bi se zaplasila konkurencija ili neprijatelj.
Nekad ljudi i odustanu u startu od posla kad vide protiv kakvog giganta se bore. A taj gigant ne mora obavezno da bude jak kao sto izgleda.
Dacu primer iz vojske... tenk se moze zameniti jeftinijim, brzim i sto je najbitnije, efektnijim vozilima, ali postoji mnoga istrazivanja od strane psihologa koja kazu da ponekad ogromna bucna sklopocija cini mnogo veci psiholoski efekat kod neprijatelja nego vec pomenuta vozila. Zato su ga i zadrzali i jos povecali kvantitet, neki neprijatelji se jednostavno nisu usudjivali da pokrenu bitku a mnogo puta bi je dobili. ( setite se sta je Ponosh pricao u vezi nase vojske, ogroman broj vojnika na StandBy-u kojih su se mnogi plasili ili strahopostovali al' to su sve "imaginarni vojnici" koji nisu ni priblizno efektivni kao sto se misli, kad bi doslo do sranja... )

Tanka je linija izmedju pukog razbacivanja ( pracenog sa odratnim kichom by the way ) i prakticnog hvaljenja ili zaplasivanja...


Sto se tice ovih drugih, koji me posebno interesuju...


Prvo jos nisam ukapirao dal svi mi imamo to negde u dubini duse ili su pojedinci skloni ovome? 

Veliki bi napredak bio kad bi se ovakve sposobnosti mogle prepoznati na vreme pre nego sto se osoba postavi na neku vitalnu funkciju.
A opet naci granicu izmedju megalomanije i promisljenih osvajackih odluka.
Ne treba postaviti ni potpunog mlakonju. (i dalje cu da furam sa primerom politicar) Ono sto neko vidi kao ludilo i agresivnost neko drugi  ce da vidi osvajaca i strastvenu odlucnost.

Drugo, kako je uopste moguce da ovi ljudi mogu da vode neku normalnu konverzaciju a kamoli da obavljaju vazan posao od kojeg zavisi sudbina drugih ljudi?
Paranoja, shizofrenija, halucinacije... sama si rekla "recimo, govor koji čuju na televiziji ili nešto što pročitaju u novinama, povezuju sa sobom" i sl.
( ili je problem u meni sto mislim o nekim stereotipima kad zamisljam ovakve ljude    )



Na njih sa potpuno zaboravio. 
Ali sad kad malo bolje razmislim, da li je uopste potrebno eskponirati se ili je dovoljno smiriti unutrasnje duhove?

Morao sam da skratim ovaj zadnji deo... uletece mi Taxtex sa svojim zaverama i ode tema u...   

Naravno da jeste, isto kao što neko ko ima ogromnu kućerinu sa razoraznim 'detaljima', možda to radi iz nekih drugih potreba.
Recimo, ima replku Mikelanđelovog Davida, ali ne zato jer je megaloman, već zato što ceni umetnost.
Ja sam se u svom izlaganju osvrnula na prave megalomane, koji izgledaju smešno u svom pokušaju da prikriju prave motive svog ponašanja.

Psihološki efekti tih stvari takođe ovise o motivaciji... Ako pojedinac radi nešto 'za svoju dušu', on nema istu motivaciju od onoga ko se 'razbacuje'. Čak i ovi iz druge kategorije mogu imati različite motive u pozadini, i nisu svi nesvesni, već su neki od njih i te kako planirani i smišljeni (kao priča o tenku).
Tu je već reč o drugim mehanizmima, prevenstveno o marketingu, odnosno planskom delanju kako bi se prenela neka poruka onom kome je namenjena.

Mislim da nije pravilo da to svi imamo u sebi... Ne znamo kako bismo se ponašali da odjednom dođemo na bitnu funkciju, i upravo je to teškoća i kod istraživanja ovakvog ponašanja - teško, odnosno nemoguće ga je predvideti. Ponekad je najbolji lider upravo onaj koji ima u sebi spoj agresije i diplomatije, recimo, iako zvuči kontradiktorno.
Dakle, mnogo crta ličnosti, mnogo situacija i faktora, su ono što onemogućuje izvođenje nekih prihvatljivih generalizacija.

Pazi, sasvim je izvesno da i među političarima i liderima ima poremećenih ljudi. Ne baš shizofreničara (oni nisu sposobni za tako nešto, zbog prirode shizofrenije), ali sigurno ima poremećaja ličnosti, psihoza, neuroza, itd. Sećam se priče mog mentora između ljudi koji su pametni, a imaju psihozu, i između onih koji su glupi (ružno zvuči; koji su neinteligentni): 'pametna' psihoza postane političar, a 'glupa' psihoza postane obijač trafika.

Prvi slucaj - glad i opsednutost materijalnim stvarima.
Drugi - zabluda o samome sebi; svojoj grandioznosti, velicini, delu...

Globalno gledajuci, megalomani iz druge grupe su mnogo opasniji, i po sebe i po druge. Centralna tema psihopatoloske produkcije tog tipa je iluzija da su napravili ili da ce napraviti neko veliko delo, da su predodredjeni ili 'odabrani' za nesto.
Slicnosti u simptomatologiji sa bolestima paranoidnog karaktera ima, ali sadrzaj nije toliko bizaran. Megaloman se najcesce koncentrise na velicanje svog ega, pa zato moze da se poveze i sa npr. narcistickim poremecajem licnosti.
Kako razmislja ovakva osoba?
Aha, sa 18 godina sam ucestvovao na nekom takmicenju talenata... pobedio sam... Vec sa 20 sam odlucio da napravim kocert u Areni... ja to mogu, jer ja sam zvezda, jer mene obozavaju...

Javlja se najcesce u situacijama kad te zivot iz jedne staticnosti presalta u poziciju moci, slave, velicine, i onda stvoris jedan nivo psiho-megalomanstva koji moras da odrzavas.
Moze i da se javi u adolescenciji, od srednjeg do mladjeg zrelog doba, kada si spiritus-movens svoje vrsnjacke grupe, 'zakon' medju klincima, sto opet moze da se veze za narcisticki poremecaj, sa varijablama na obrasce ispoljavanja simptoma, ukljucujuci i mogucnost javljanja dozivotnog poremecaja.

Evo jedna zanimljivost, megalomani obozavaju da su okruzeni ulizicama. Prosto im nije bitno, iako ponekad proniknu, sto su drugi neiskreni i koristoljubivi, oni konsantno pumpaju svoj ego paznjom tih ljudi, a za uzvrat im cine usluge.
Propast ovakvih ljudi, kaze teorija, je upravo zbog velikog broja ulizica kojima su okruzeni. Na kraju zavrse skrahni, sami, ego ostane zedan moci i slave, pa se u tom kontekstu uz ovaj poremecaj i spominje samoubistvo.

Megalomanija

Megalomanija je nezgodna mana, odvraća čovjeka od mnogih užitaka. Gledam ogromne kuće po periferiji,  trospratne, četvorospratne, zjape godinama nedovršene.

Čovjek koji nije megaloman, napravio bi za tu lovu malu kuću, lijepo uredjenu, sa bašticom i čitavog bi života uživao, diveći se svom uspijehu, potkresujući živu ogradu i zalivajući baštu, dok bi žena birala zavjese koje se slažu sa fasadom i cvijećem u bašti. 

Megaloman će za to vrijeme u depresiji poluzavršenog  i neuredjenog ambijenta  maštati o dvorcu. Odnosi sa ukućanima i komšijama biće isti kao i ta gradjevina – rogobatni i nedorečeni.

Megaloman ne gleda košarku i fudbal čista srca, uživajući u sportu, on zamišlja da je selektor i brine o sastavu i rasporedu igrača.  Gledanje utakmice medju megalomanima mnogo je naporno, svi podrazumijevaju bezuslovnu pobjedu, ne uživajući u samom stilu igre, kao da je to nevažno.
O uživanju u igri protivničkog tima da i ne govorim.
 
Megaloman ne njeguje odnose sa svojim najbližim  neposrednim okruženjem,  njegove misli su uprte daleko , u državne i svetske probleme,  o dnosi sa bližnjima im se podrazumijevaju kao neko nužno zlo.
 
Megaloman podrazumijeva da mu samo po sebi nešto u životu pripada, on ne shvata da je na lotou već jednom izvučen samom činjenicom što je  rodjen.

Čovjek svjestan te činjenice zna da mu sleduje samo ono što postigne pregovorima.

I mala beba pregovara. Ponudi prestanak maltretiranja neprijatnom zvučnom frekvencijom svog plača čim dobije sisu. Vrlo djelotvorno.
Pregovarajte. To je jedini način da nešto dobijete.

Srž uspješnih pregovora je da  znate šta tražite, ali isto tako i šta imate da ponudite za uzvrat.

Megaloman podsvjesno uvijek odbija uspješan kraj pregovora, , jer tako može da živi u iluziji kako vrijedi  puno više od ponudjenog.

Megaloman ništa ne popravlja. Ako je nečim nezadovoljan, nastoji da ga uništi, u namjeri da napravi novo. Medjutim, pošto nikada ništa ne uspijeva da završi od sve važnijih i novijih ideja i planova koji naviru, bavi se samo prvom fazom svog nauma – uništavanjem.

RASMC

megalomane vidjamo na tv-u svaki dan....drugacije se zovu holivudske i rep zvezde...