Međunarodni sud pravde saopštava mišljenje o Kosovu

Počinje okršaj interpretacija, odluka na jesen u UN
AUTOR: EKIPA DANASA
Hag, Beograd - Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio je juče popodne mišljenje prema kojem čin kosovskog samoproglašenja nezavisnosti nije kršenje međunarodnih pravnih normi, ali je odbio da se izjasni o tome da li kosovski Albanci imaju pravo na secesiju, to jest na samoopredeljenje.
U prvim reakcijama, vlasti u Prištini proglasile su "veliku pobedu", dok je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić upozorio da politička borba još nije završena, odnosno da će se odluke donositi tek na zasedanju Generalne skupštine UN, planiranom za početak jeseni.
Kako sam MSP naglašava, "savetodavna mišljenja Suda nemaju obavezujući karakter. Na međunarodnim institucijama i organima koji su zatražili to mišljenje ostaje da odluče, svojim sredstvima, o tome kako će se dalje postupati sa tim mišljenjem".
Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova nisu prekršene norme međunarodnog prava, saopštio je u glavnoj sudnici Palate mira u Hagu predsednik MSP, japanski sudija Hisaši Ovada.
- Sud je zaključio da usvajanjem deklaracije o nezavisnosti od 17. februara 2008. nije narušeno opšte međunarodno pravo, ni Rezolucija 1244 SB UN, niti Ustavni okvir (na Kosovu). Shodno tome, usvajanje te deklaracije nije prekršilo nijedno primenjivo pravilo međunarodnog prava - rekao je predsednik MSP Hisaši Ovada, saopštavajući savetodavno mišljenje Suda, i naveo da je ovakva odluka doneta glasovima 10 sudija, dok su četiri sudije bile protiv.
To mišljenje MSP je zasnovano na oceni da autori deklaracije nisu bile "privremene institucije samouprave na Kosovu", već grupa koje je sebe definisala kao "demokratski izabrane lidere naroda Kosova". Autori deklaracije i sama deklaracija, stoga su, po mišljenju Suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog Rezolucijom 1244, koja se izričito nije bavila konačnim statusom Kosova.
MSP je utvrdio i da međunarodno pravo u načelu ne zabranjuje jednostrane deklaracije o nezavisnosti, ne ulazeći u pitanje da li takve deklaracije zatim proizvode državnost.
Na ovaj način, Sud u Hagu je je odgovorio na pitanje koje mu je, na inicijativu Srbije, postavila Generalna skupština UN: "Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu s međunarodnim pravom?".
- Međunarodni sud pravde je odlučio da se samo u tehničkom smislu izjasni o deklaraciji o nezavisnosti kosovskih Albanaca i praktično time izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju - da li su kosovski Albanci imali pravo na pokušaj secesije od Srbije - istakao je Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, u izjavi novinarima nakon izlaganja sudije Ovade.
Jeremić je poručio da će Srbija nastaviti s principijelnom politikom i mirnom političkom borbom za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Sudsko mišljenje će, prema njegovim rečima, uskoro biti prosleđeno Generalnoj skupštini UN, koja će dati politički zaključak o tom problemu.
- Sledeći korak u ovom procesu je rasprava u GS UN, koja će se održati u septembru u Njujorku, i ja sam uveren da će prilikom izjašnjavanja biti potvrđena ispravnost politike Srbije, koja se neće menjati. To je miroljubiva politika koja se zasniva na principima međunarodnog prava, a danas u sudnici nismo čuli da li je neko imao pravo na otcepljenje. Takva debata je politička debata i ona će očigledno tek da se vodi u Generalnoj skupštini - istakao je Jeremić.
Odluku Međunarodnog suda pravde prištinske vlasti ocenjuju kao "veliku pobedu Kosova". Zamenik premijera Hajredin Kuči ocenio je da je Sud doneo "pravičnu odluku" koja je potvrdila ispravnost proglašenja nezavisnosti.
- Odluka predstavlja novo poglavlje pobede pravde Kosova i njenih građana - rekao je Kuči novinarima u zgradi Vlade Kosova, gde je, kako javljaju agencije, u atmosferi ushićenja i radosti, ali i olakšanja, organizovano praćenje TV prenosa sednice u Hagu.
Profesor na Londonskoj školi ekonomije (LSE) Džejms Ker Lindzi izjavio je za BBC da je ovo jedinstven slučaj u istoriji Suda u Hagu.
- Iako svi insistiraju na tome da je mišljenje Suda samo savetodavno, ja mislim da je reč o nečemu mnogo važnijem i značajnijem. Ocena MSP o Kosovu mogla bi da odredi način na koji tretiramo separatističke grupe u godinama i decenijama koje dolaze", rekao je on.
Jedan od vodećih britanskih stručnjaka za međunarodno pravo Filip Sends takođe je uveren da je veliki broj onih u svetu koji će vrlo pažljivo čitati mišljenje MSP.
- Veliki je broj zemalja koje su u sličnoj situaciji. Kanada ima Kvebek, Španija ima Baskiju i Kataloniju, Britanija - Škotsku, Gruzija - Abhaziju i Južnu Osetiju, Kina ima Tibet... Zbog toga, odluka Suda ima potencijalno ogroman značaj, jer je reč o pitanju koje ima naglašeno političku dimenziju - upozorio je Sends.
Tokom usmene rasprave koja je u Hagu trajala od 1 do 11. decembra 2009, 14 država je, uz vlasti u Prištini, ocenilo da je legalna ta deklaracija, usvojena u februaru 2008, dok je 12 zemalja, pored Srbije, tvrdilo da je deklaracijom prekršeno međunarodno pravo. Delegacija jedne zemlje, Burundija, nije izričito odgovorila na pitanje.

Među sudijama većina karijernih diplomata
Bar trećinu sudija sadašnjeg sastava Međunarodnog suda pravde čine profesori, a ostalo su karijerne diplomate. Profesori tako mogu težiti da šire, fundamentalnije objasne problematiku predmeta nego što se to od suda uopšte zahteva i nastojati da svojom odlukom uspostave nekakav princip za budućnost. S druge strane, diplomate mogu pre svega biti vođene idejom brzog i praktičnog razrešenja problema, pa kao konzervativniji mogu biti skloni užem tumačenju problema, objavio je beogradski nedeljnik Vreme
Najveće interesovanje u istoriji Suda
Glavna sudnica MSP, u kojoj je čitano savetodavno mišljenje, bila je ispunjena gotovo do poslednjeg mesta. Među zainteresovanim slušaocima bili su i predstavnici svih pet stalnih članica SB, kao i Generalne skupštine UN. Prema rečima sekretara suda Andreja Poskakukhina, ovo je najveće interesovanje koje se pamti u istoriji tog organa UN. Bilo je akreditovano 96 novinara, kamermana i fotografa vodećih svetskih medija, kao i još 60 predstavnika raznih organizacija.
Pao sajt MSP
O interesovanju za "slučaj Kosovo" svedoči i jučerašnji "pad" veb sajta Suda u Hagu. Zbog preopterećenja, na sajt MSP nije se moglo pristupiti od 15 sati, kada je počelo izricanje mišljenja o Kosovu.
REAKCIJE
SVETSKI MEDIJI objavili su pod oznakom "hitno" mišljenje Međunarodnog suda pravde da jednostrana deklaracija nezavisnosti Kosova nije povredila međunarodno pravo. Vest su kao hitnu objavili, između ostalih, britanski BBC i američki CNN i novinske agencije AP, Rojters i Frans pres i Sinhua.
GENERALNI SEKRETAR NATO Anders Fog Rasmusen saopštio je da savetodavno mišljenje Suda u Hagu nema nikakvog uticaja na delovanje i mandat Kfora na Kosovu. Rasmusen je, u kratkom saopštenju, naveo i da je "primio na znanje" ocenu Suda.
STEJT DEPARTMENT je pozdravio odluku MSP i pozvao evropske zemlje da budu jedinstvene i podrže tu odluku. "Međunarodni sud pravde čvrsto ističe da je deklaracija nezavisnosti Kosova legalna, što je presuda koju mi podržavamo", rekao je portparol Stejt departmenta Filip Krouli.
PREDSEDNIK SNS Tomislav Nikolić ocenio je da je odluka MSP "jako teška" i "sudbonosno loša" po Srbiju. Nikolić je rekao novinarima da je ta odluka doneta pod izgovorom da su tumačeni samo neki akti, a da MSP nije uopšte raspravljao o pravu na otcepljenje od suverene države. "Sada treba da razmislimo šta ćemo dalje", istakao je on.
PREDSEDNIK LDP Čedomir Jovanović istakao je da odluka MSP "obavezuje nas na promene". "Sada moramo imati snage da građanima Srbije pošaljemo poruku o Srbiji... koja će odlučnije nego ikada krenuti u susret evropskim integracijama i demokratizaciji društva. Srbija mora biti sposobna da na novim vrednostima i boljim idejama izgradi sebe, tako da će biti moguće realno poverovati u drugačije veze Kosova i Srbije", saopštio je Jovanović.
LIDER SPO Vuk Drašković saopštio je da savetodavno mišljenje MSP Srbija "mora da primi sa uvažavanjem" i da "svoju državnu strategiju podredi realnim ciljevima".