Најзначајнији случај у историји


ЛОНДОН - Стручњак за југоисточну Европу на Лондонском економском факултету Џемс Кер Линдзи оцењује да је питање легалности једнострано проглашене независности Косова најзначајнији случај који се икада појавио пред Међународним судом правде.
„Иако сви инсистирају на томе да је мишљење суда само саветодавно, ја мислим да је реч о нечему много важнијем и значајнијем. Оцена МСП о Косову могла би да одреди начин на који третирамо сепаратистичке групе у годинама и деценијама које долазе”, рекао је Кер Линдзи за Би-Би-Си.
Водећи британски стручњак за међународно и хуманитарно право Филип Сендс такође мисли да се ради о суштинском питању, оцењујући да је велики број оних који ће врло пажљиво читати мишљење Међународног суда правде о Косову.
„Велики је број земаља које су у сличној ситуацији: Канада има Квебек, Шпанија има Баскију и Каталонију, Британија Шкотску, Грузија Абхазију и Јужну Осетију, Кина има Тибет итд. Због тога одлука суда има потенцијално огроман значај, јер је реч о питању које има наглашено политичку димензију”, казао је он.
„Могуће је да ће суд пронаћи елегантан начин да избегне одговор или да се огради, односно да каже да је питање Косова толико посебно да не поставља преседан ни за кога другог. Заправо мислим да ће, каква год да оцена буде, суд на неки начин указати на посебност Косова”, додао је Сендс.
Кер Линдзи, међутим, не искључује могућност да одлука суда буде прилично недвосмислена: „Заиста мислим да би суд могао да нас изненади и да изрекне јаснију оцену од очекиване.„
Уколико то буде случај, и суд пресуди у корист Косова, то би могло довести до новог таласа признавања Косова, казао је Кер Линдзи који, међутим, да „све и да МСП пресуди у корист Косова, Косово као независна држава још дуго неће ући ни у УН ни у друге међународне организације и самим тим његов статус остаће нерешен”.
„Ако, пак, суд пресуди у корист Србије, или чак ако одлука не буде врло јасна у корист Косова, мислим да ће се наставити постојећа ситуација, у којој је Косово у неком безваздушном простору. Заправо у сваком од три сценарија видим наставак разговора Београда и Приштине у нади да ће се нека врста решења наћи и да ће се сви извући из непријатности у којој се тренутно налазе”, закључио је Кер Линдзи.
Фонет
објављено: 22/07/2010

Ја стварно не знам који би то разговор могао да има било какву корист? Ми да признамо Косово нећемо, они да признају Србију као своју државу неће, војску доле не можемо да имамо како год окренеш, можда ето евентуално издејтвујемо нека мини Сан Марина око наших енклава доле и то нам је неки максумум максимума.

Odgovara našim političarima, jer vreme prolazi, oni snage za neka prava rešenja nemaju. Znači pregovaraće u nedogled , dok se sve ne zaboravi.Na kraju će priznati Kosovo , a da to više niko neće ni primetiti. Vreme, razvodnjava stvari im radi za Šipce.

Okupacija,koja ce se kad tad okoncati,na ovaj ili onaj nacin.

Šipci će izvršiti masovno samoubistvo?

Tačijevi emisari u Tadićevom kabinetu

Hašim Tači je u Vašingtonu već saznao mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o Kosovu koje danas treba da bude izrečeno, dok Srbija ne samo da to ne zna, već i nema strategiju kojom bi nastupila posle ovog međunarodnog odgovora. To u intervjuu za "Vesti" otkriva poslanik Demokratske stranke Srbije Željko Tomić koji je sa skupštinske govornice ustvrdio da je Tači u Predsedništvo Srbije poslao dva čoveka na pregovore o podeli Kosmeta.

Tomić je Vladu Srbije javno zapitao da li je to tačno i da li je Tačijevim izaslanicima u ime Ministarstva inostranih poslova, razgovarao Damjan Krnjević.

Znate li još nešto o Tačijevom boravku u SAD?

- Znam da je u Vašingtonu uveliko čitao mišljenje Međunarodnog suda koji će biti izrečeno danas i da mu je tom prilikom preneta i taktika, dok Srbija svojim kanalima nije uspela ništa da sazna. Jedino što se zna je da je međunarodna zajednica državnim predstavnicima rekla da paze kako će se ponašati posle odluke u Hagu.

A, šta znate o tajnim pregovorima o podeli Kosmeta koji su se, kako ste rekli, održali u Beogradu?

- Ne bih da govorim više o tome, jer čekam odgovor. Poenta je da se vode tajni pregovori raznih vrsta. Svedoci smo da se odluke donose iza zatvorenih vrata, bez učešća parlamenta, a ne znamo ni ko vodi politiku o Kosovu i Metohiji, predsednik Tadić, premijer Cvetković ili šef diplomatije Jeremić. Porazno je da poslanici ne znaju šta radi izvršna vlast i da dve godine nije održana ni skupštinska sednica posvećena Kosovu i Metohiji. To je velika bruka.

Zatražili ste sednicu parlamenta o Kosmetu. Očekujete li da će biti zakazana?

- Samo mogu da se nadam. Nismo dobili odgovor šta će vlast uraditi, ni uoči današnje sednice suda u Hagu, a ne znamo ni državnu strategiju ni platformu. Setimo se kada su u Beču vođeni pregovori tokom mandata Vojislava Koštunice, on je posle svake runde izlazio pred javnost i poslanike. To je ozbiljan i državotvorni odnos prema narodu, državi i skupštini. Koliki je značaj ovog pitanja pokazuje broj akreditovanih predstavnika svetskih medija u Hagu, zainteresovanih za mišljenje suda. Šta reći ako su i novinari informisaniji o tim zbivanjima od srpskih poslanika.

Kakav odgovor iz Haga očekujete danas?

- Ne bih da prejudiciram, ali sam ubeđen da bi predlog DSS-a o podnošenju tužbe protiv država koje su priznale Kosovo imao veći efekat. Urodila bi plodom i njom bi mogli da mašemo, kao argumentom i u UN i drugim relevantnim međunarodnim institucijama. Ovo što je uradila aktuelna vlast dovelo je do sudara politike i prava, pa politički jači silom može da ucenjuje i pritiska Srbiju i dovodi je u nezavidan položaj. Naročito, jer se o podršci saveznika po pitanju Kosmeta nije razmišljalo.

Da li tu prvenstveno mislite na Rusiju kao srpskog saveznika?

- Ja sam sa govornice pitao šta je sa ruskom podrškom i šta znače reči premijera Vladimira Putina, da ako Srbi ne mogu da se izbore i bore za Kosovo, kako očekuju da to uradi Rusija?
 
Srbija bez vizije

Koliko nam otežava situaciju to što se neke evropske države koje su priznale Kosovo, zalažu za novu rezoluciju UN?

- Evropski parlament je pozvao sve države da priznaju Kosovo. Taj pritisak je veliki i jak, a u takvoj situaciji nama treba što više saveznika i konsenzus u srpskom narodu. Vladajući DS je ranije sa DSS-om imao konsenzus o pitanju Kosmeta, ali su sada kada predvode vlast, izgleda pomislili da sve mogu sami da urade, što je u startu pogrešno. Ništa se ne može bez dogovora i jedinstvenog stava svih s kojim bi se izašlo pred narod i međunarodnu javnost. Ovako imamo da su jake države za nezavisnost Kosova, a Srbija bez adekvatnog odgovora.

vesti-online.com

Ljudi koji odlučuju

Ko su sudije Međunarodnog suda pravde
^{Vreme, 22. jul 2010. | Ivana Milanović Hrašovec}
Zavisno od toga kako će odluka Međunarodnog suda pravde (MSP) biti dočekana, kao "rđava" ili "dobra", i same sudije postaće u javnosti ili pravedni mislioci ili puki stubovi nečijeg političkog i državnog sistema.

Formalno, sudije u Hagu potpuno su nezavisne od politike države iz koje dolaze, a i suštinski, sudeći prema dosadašnjim tvrdnjama eksperata i prema odlukama suda, veliku većinu čine nezavisne sudije. Čak je poznato da je, na primer, američki sudija Tomas Burgental glasao protiv Amerike u dva predmeta u kojima je Amerika bila tužena strana. U izvesnom smislu, moglo bi se reći da što je zemlja autoritarnija (despotskija) za očekivati je da je i sudija zavisniji od njenog mišljenja. No, sudije MSP-a, uslovno rečeno, podležu i jednoj drugačijoj podeli. Kao u svakom dobrom stereotipu, može se reći da postoje dva njihova profila. Jedan profil čine oni koji su radili u ministarstvima spoljnih poslova, unutar njih bili šefovi pravnih službi ili ambasadori svojih zemalja u Savetu bezbednosti, i to su tzv. karijerne diplomate i karijerni pravnici. Drugi profil čine profesori. Nemački sudija Bruno Sima važi, na primer, za jednog od najvećih profesora međunarodnog prava, kao i američki sudija Tomas Burgental, ili engleski Kristofer Grinvud. Sudija Muhamed Benjuna iz Maroka takođe je profesor, kao i sudija Trindade iz Brazila. Sve u svemu, bar trećinu sudija sadašnjeg sastava čine profesori, a ostalo su karijerne diplomate. No, iako u manjini, profesori sudu daju naročitu intelektualnu težinu, pa su i uticajniji. Razlike u odlučivanju između ova dva profila eventualno mogu proisteći iz samog shvatanja pozicije na kojoj se nalaze. Profesori tako mogu težiti da šire, fundamentalnije objasne problematiku predmeta nego što se to od suda uopšte zahteva i nastojati da svojom odlukom uspostave nekakav princip za budućnost, dok diplomate mogu pre svega biti vođene idejom brzog i praktičnog razrešenja problema, pa kao konzervativniji mogu biti skloni užem tumačenju problema.



KAKO JE PITANO: Zašto bi ovo za nas moglo biti važno? Zbog toga što je pitanje o Kosovu na koje sud treba da dâ svoj odgovor, po nekim stručnim mišljenjima, tako kako je formulisano, preusko, pa je upitno koliko će odgovor suda obuhvatiti probleme koji nisu sadržani u pitanju a koji su nama i te kako važni. Dakle, problem koji u našem slučaju prethodi svemu jeste tumačenje pitanja koje je Generalna skupština UN-a, na predlog Srbije, uputila sudu. To pitanje glasi: da li je jednostrana deklaracija nezavisnosti proglašena od strane privremenih institucija Kosova u skladu sa međunarodnim pravom? Protiv takvog pitanja reagovalo je Kosovo (kao i Amerika i Velika Britanija), ocenjujući ga apsurdnim i preuskim, jer se njime savetodavna funkcija suda potpuno obezvređuje. Prema njihovom mišljenju, Generalna skupština je na taj način tražila od Suda da se izjasni o izjavi (deklaraciji) usvojenoj od nedržavnog aktera (Kosova), a međunarodno pravo ne reguliše izjave nedržavnih aktera, i kao takvo ne zabranjuje secesiju već je prema njoj neutralno. Dakle, međunarodno pravo niti daje pobunjenicima unutar države pravo da se od nje otcepe, niti im to zabranjuje. Međunarodni sud pravde bavi se zapravo sporovima između država i, prosto rečeno, nije na njemu da donosi odluku o parčetu papira, pa zvalo se ono i deklaracija nezavisnosti, i to unutar jedne suverene zemlje. Međutim, srpska strana (uz pomoć Španije, Kipra, Argentine) smatra da pitanje nije apsurdno i preusko, i da podrazumeva pitanje zakonitosti secesije dela suverene teritorije Srbije. Kad bi baš hteli striktno da odgovore na postavljeno pitanje, sudije MSP-a mogle bi čak da izaberu da samo usko odgovore da li međunarodno pravo uopšte zabranjuje secesiju. Prema mišljenjima pravnih stručnjaka, veća je verovatnoća da će sudije umereno da tumače to pitanje, a to znači u smislu: da li je secesija Kosova u skladu s međunarodnim pravom, što opet ne odgovara na pitanje da li je Kosovo imalo pravo na otcepljenje. MSP ima za cilj da precizno odgovori na pitanje koje mu je dato, onako kako je formulisano, pri čemu u ovakvim slučajevima do izražaja mogu doći razlike između sudija: kako oni vide svoju ulogu i kako će interpretirati odgovor na pitanje.

ODNOS GLASOVA: Odluku o Kosovu donelo je svih 15 sudija MSP-a, mada će taj podatak biti sasvim pouzdan tek 22. jula kada se bude znao odnos glasova. Za sada, dva dana ranije, nije poznato da se ijedan sudija izuzeo iz predmeta. Doduše, američki sudija Burgental i kineski Ši Đujong, nedavno su podneli ostavke na rad u MSP-u, no to nije moglo uticati na njihovo učešće u donošenju odluke. Jedna od odredaba statuta MSP-a kaže da sudije čak i kad daju ostavke imaju obavezu da završe predmet koji je već započet, a obojica sudija su prisustvovali prvom ročištu o Kosovu, kako se može videti na veb strani ovog suda. Njihovo povlačenje dakako nema veze sa delikatnošću srpsko-kosovskog problema, kako bi se moglo pretpostaviti, već sa njihovim poodmaklim godinama.

Kada je reč o izboru sudija u MSP, važno je podsetiti da postoji neformalan dogovor među državama da zemlje koje imaju stalno mesto u Savetu bezbednosti, Amerika, Rusija, Engleska, Francuska i Kina, uvek imaju i svog sudiju u Međunarodnom sudu pravde. Za te sudije, pored obaveznih uslova koji podrazumevaju da su to ljudi najviše stručnosti, karakternih i moralnih vrednosti, dovoljno je da budu predloženi od njihove vlastite države što im automatski obezbeđuje ulaz u MSP. Za sve druge, proces konačnog izbora je duži i uglavnom se svodi na lobiranje i skupljanje što većeg broja zemalja koje bi glasale za tog kandidata. Izuzetak iz ovog pravila bi mogao biti sudija Abdulkavi Jusuf iz Somalije koji, najverovatnije, nije postao sudija MSP-a zato što ga je njegova država izlobirala, već zahvaljujući svom uticaju i radu na mnogim pozicijama u Unesku. Od zanimljivosti koji prate sudije MSP-a, najčešće se pominje i to što je predsednik suda Hisaši Ovada iz Japana, inače ugledni diplomata, otac popularne krunske princeze Japana, Masako Ovade, koja je udata za budućeg cara Japana. Ili, za On Šokat Al-Kasonea, jordanskog sudiju, usko povezanog i sa diplomatijom i sa jordanskim dvorom, na internetu se može naći takođe zanimljiv podatak da se pored sudskih aktivnosti u Hagu bavi i proizvodnjom maslinovog ulja "Majdal". Sigurno, jedna od najtežih životnih priča vezuje se uz već pomenutog američkog sudiju Burgentala koji je u ranom detinjstvu doživeo sve užase rata i neljudskosti. Rođen je u Slovačkoj, u nemačko-jevrejskoj porodici, najranije detinjstvo proveo je u getu u Poljskoj, da bi kasnije bio odveden u logor Aušvic. Preživeo je i tzv. marš smrti, prebačen u drugi logor, gde ga je s ostalim zarobljenicima oslobodila Crvena armija. Najzad, kad je bio oslobođen, nije znao ni da čita ni da piše. Sa svojih 18 godina emigrirao je u Ameriku, završio studije prava, doktorirao na Harvardu i postao jedan od najuglednijih profesora međunarodnog prava. Između ostalog, bio je sudija Interameričkog suda za ljudska prava, a kasnije izabran za sudiju MSP-a. Zbog svojih drugih pozicija i eventualnog sukoba interesa, sudija Burgental se izuzeo iz MSP-a u slučaju bosanskog genocida. Da podsetimo, Međunarodni sud za pravdu u ovom skoro istom sastavu, 2007. proglasio je masakr u Srebrenici genocidom, ali i ocenio da nema dovoljno dokaza da je genocid počinjen na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine. Aktuelni slučaj Kosova možda je do sada i najveći izazov u radu ovog suda. Zato će biti važno i to koliko su sudije u ovom predmetu podeljene, da li će odluka biti doneta jedva, sa 8:7 glasova, ili će razmera glasova mnogo više osnažiti autoritet odluke.

ne treba se uopšte uzbuđivati 95% je da će proglasiti legalnu nezavisnost....

Naravno da hoće, Rusima nikako ne odgovara da se odreknu Krima i klanca Kadori

ovaj stari smorio na TV-u