Beograd neće da menja rezoluciju zbog Brisela
Marija Maleš | 19. 08. 2010. - 00:02h |

Tekst srpske rezolucije o Kosovu o kome će sredinom septembra raspravljati Generalna skupština UN neće biti izmenjen ni za jednu jedinu reč, saznaje „Blic” iz vrha vladajuće koalicije. Tako je odlučeno, kaže naš izvor, na najvišem nivou uprkos upozorenjima iz Brisela, ali i sve očiglednijih podela u vladajućoj koaliciji oko rezolucije.
Dušan Bataković i Boris Tadić

Zemlje „Kvinte” upozorile su diplomatskim putem Beograd da će srpska rezolucija o Kosovu ukoliko ne bude izmenjena, usporiti integracije Srbije u EU. Takve vesti izazvale su nesuglasice i u vladajućoj koaliciji. Naš izvor kaže da su na jednoj strani SPO, G17 plus, ali i intimno i deo DS. Ta grupacija zagovara iznalaženje kompromisa i „ublažavanje” rezolucije. Na drugoj strani su zvanični DS i SPS koji ostaju dosledni da nema promena u rezoluciji. Međutim, naš sagovornik kome je bliska ideja kompromisa, tvrdi da je demokratama pošlo za rukom da stišaju nesuglasice tako što je dozvoljena formula „slažemo se da se ne slažemo” i da nikome neće biti zamereno iznošenje stava. Tim potezom gotovo da je sprečen mogući raskol u koaliciji.


- Oni računaju na moguća dva ishoda. Prvi je da Generalna skupština usvoji rezoluciju, što je malo verovatno, pa da to proglase svojom pobedom. Drugi, koji je više verovatan, jeste da članice GS UN odbiju rezoluciju, nakon čega će poručiti narodu da su učinili sve što su mogli - kaže naš sagovornik.
U diplomatskim krugovima u Briselu kažu da, nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde, nestaje strpljenje i razumevanje za srpsku politiku prema Kosovu. U Kontakt grupi navode da Srbija proteklih godina nije dobila nikakve bodove zbog Kosova u zemljama EU, već da je izgubila podršku za ubrzavanje približavanja Uniji.
Potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Srbije Božidar Đelić kaže da je mali broj veoma uticajnih zemalja članica EU odlučio da izvrši pritisak na Srbiju neposredno pred raspravu u Generalnoj skupštini UN u vezi sa statusom Kosova i srpskom rezolucijom o južnoj pokrajini. On je izjavio da je „instrument pritiska srpska kandidatura za članstvo u EU za koju je, pre prosleđivanja Savetu ministara, potreban konsenzus svih zemalja članica”.
- Od momenta usvajanja Lisabonskog sporazuma, u decembru prošle godine, korak prosleđivanja kandidature, i to ne samo za Srbiju, postalo je političko pitanje. Od tada znamo da to neće biti samo tehnički korak, već da će da iziskuje i politički konsenzus. Novo je da, nažalost, jedan mali broj uticajnih zemalja želi da našu kandidaturu za članstvo u EU veže za pitanje rešavanja statusa Kosova - objašnjava Đelić.


Đelić očekuje da će oni koji misle da vrše pritisak na našu zemlju brzo uvideti da ta politika ne daje rezultate. Sa druge strane, naveo je on, kao demokratska zemlja imamo pravo da branimo naš teritorijalni integritet i nema razloga da budemo jedina zemlja članica UN na čijem se slučaju pokušava opravdati jednostrana secesija. On je rekao da očekuje da ćemo kroz koju nedelju ili mesec „dobiti mnogo veće razumevanje, pa i onih koji pokušavaju da vrše pritisak”. Kako je istakao, Srbija ima jasnu politiku da je konsenzus Beograda i Prištine najdirektniji mogući način da se ponovo uspostavi evropsko jedinstvo oko pitanja Kosova, „tako što će se Nemačka složiti sa Španijom, Francuska sa Grčkom, Velika Britanija sa Slovačkom”.
Član Foruma za međunarodne odnose Jovan Ilić, međutim, upozorio je juče da bi Srbija mogla da plati visoku cenu ako do Generalne skupštine UN ne preduzme korake koji bi bar delimično zadovoljili EU u pogledu teksta rezolucije o Kosovu. Iz Brisela, kako je istakao, stižu veoma ozbiljna upozorenja da će u slučaju da ovakva rezolucija Srbije prođe u UN to ne samo usporiti nego i odložiti razmatranje srpske kandidature za članstvo u EU.


- Zbog toga je i bio onaj Đelićev komentar da mi nećemo konfrontaciju sa EU, ali opet uz nužni dodatak, ne znam šta će to njemu, da nećemo ni po koju cenu priznati nezavisnost Kosova - rekao je Ilić. On je dodao je da su prištinske vlasti prethodnih dana prateći delovanje srpske diplomatije zaključile da im stvari ne idu naruku. Ilić kaže da bi eventualno usvajanje rezolucije delovalo obeshrabrujuće na nova priznanja Kosova i pored ozbiljnog angažovanja pojedinih zemalja.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić u Njujorka je u sedištu UN dve nedelje lobirao za srpsku rezoluciju o Kosovu. Jeremić je imao bilateralni sastanak sa predstavnicima 50 zemalja, sa kojima se, kako saznajemo, sastao i kosovski predsednik Fatmir Sejdiju. Jovan Ilić smatra da se rezultati diplomatske aktivnosti Srbije poslednjih nedelja najbolje vide po tome što nije bilo novih priznanja Kosova nakon mišljenja koje je dao MSP.

 

Istraga protiv haškog tužilaštva
19. avgust 2010. | 10:06 | Izvor: FoNet
 
Foto: FoNet Arhiva
London -- Zbog tvrdnji da su se siledžijski odnosili prema svedocima haško tužilaštvo je pod istragom pišu britanski mediji.

Gardijan navodi da će u okviru te istrage biti saslušana i bivša glavna tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte.

Britanski dnevnik piše da će Karla del Ponte biti saslušana povodom tvrdnji da je dopuštala da se svedocima preti ili da se potkupljuju kao i za protivzakonito pribavljanje dokaza.

Sudije tribunala su u sredu naložile pokretanje nezavisne istrage o postupcima Karle del Ponte kao i još dvoje uglednih i aktivnih tužilaca Hildegard Urc-Reclaf i Danijela Saksona posle žalbi svedoka da su bili uznemiravani, potplaćivani i zlostavljani, kao i da su dokazi koje su pribavili bili protivzakonito menjani.

Gardijan konstatuje da se prvi put u 17-godišnjoj istoriji tribunala u Hagu vrhunski tužioci suočavaju sa mogućim nepoštovanjem odluka suda.

List navodi da se otpužbe na račun Karle del Ponte tiču radne prakse njenog tima istražitelja tokom tekućeg suđenja za ratne zločine srpskom političaru Vojislavu Šešelju.

Londonski list predočava da su u saopštenju sudije na suđenju Šešelju navedene pritužbe nekih od svedoka koji tvrde da su istražitelji koji su radili za tužilaštvo Tribunala na njih vršili pritisak ili ih zastrašivali.

Tužilaštvo je, navodno, nezakonito pribavljalo izjave svedoka služeći se pretnjama, zastrašivanjem i odnosno ili potkupljivanjem svedoka.

Jednom svedoku iz Srbije je tako nuđeno dobro plaćeno radno mesto u Sjedinjenim Državama ako da iskaz povoljan za tužilaštvo tribunala, piše dalje Gardijan.

U izjavama svedoka, na koje se Gardijan poziva, navode se i uskraćivanje sna tokom razgovora, ucene odnosno nuđenje života negde drugde u zamenu za svedočenje kojem su se tužioci nadali, pretnje da će optužnica biti podginuta protiv svedoka ukoliko odbije da svedoči, pa čak i ilegalne isplate novca svedocima.

Londonski list piše da će nezavisni istražni sudija, najverovatnije Francuz, izveštaj o osnovanosti iznetih tvrdnji podneti za otprilike pola godine.

Tužilaštvo tribunala je, u međuvremenu, odbacilo sve optužbe i najavilo da će u potpunosti sarađivati sa nezavisnom istragom.

Pa dobro, hajde da to prevedmo po naski i da ne zaobilazimo ko kisa oko Kragujevca.
Bice obustavljene donacije, dakle neces moci da prosis.
To i jeste bolje na neki nacin, ali pitanje je kako ces Srbina ubediti da posadi struk, nezavisno koji ce ishod biti oko Kosova? To ce biti malo teze.Kako objasniti Srbinu da treba da radi? Ako posadi struk, obrace mu rod partija.
Ako ga ne posadi, nece imati pape. Sve se vrti oko ekonomije, ali nema ekonomije kad ne radis.
Kosovski problem bez obzira na rezoluciju, treba da resavamo mi, a nase resenje je Zemlja koju smo prodali je nasa, a Shiptari nam ne trebaju. Mozda ce neko to i prihvatiti.Sta znas?

Intervju: Zdravko Ponoš, pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralu
Nećemo sukob sa EU, ali ne povlačimo rezoluciju

Različito viđenje problema Kosova nije urušilo saradnju sa Nemačkom u drugim oblastima
„Cilj posete nemačkog ministar spoljnih poslova Gida Vestervelea Beogradu nije samo razgovor o nacrtu rezolucije o Kosovu koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini. Naravno, jedna od tema razgovora biće i nacrt rezolucije, ali naši odnosi sa Nemačkom su mnogo širi. Poseta ministra Vestervelea dolazi u pravom trenutku i prilika je za razgovor koji bi vodio kompromisnom rešenju koje je prihvatljivo i Srbiji i Evropskoj uniji. Srbija je spremna za takav razgovor i kompromise, ali postoje i crvene linije preko kojih Srbija ne može ide, a da ne ugrozi svoje vitalne nacionalne interese. Za takav konstruktivan pristup, koji vodi održivom rešenju kosovskog problema, Srbija ima razumevanja među većinom članica UN, ali i među članicama EU”, kaže u razgovoru za „Politiku” Zdravko Ponoš, pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralu.
U javnosti se spekulisalo da je osnovni razlog dolaska nemačkog ministra pritisak na Beograd?
Vestervele dolazi u posetu regionu, a osim u Beogradu, boraviće i u Zagrebu, Sarajevu i Prištini. Cilj je da se region ohrabri na putu ka Evropskoj uniji. Naravno, teme razgovora u Beogradu će biti specifične u odnosu na ostale i doticaće se i različitih pogleda na rešenja pitanja Kosova. Na bilateralnom planu, Nemačka je naš prvi spoljnotrgovinski partner, kako u okviru EU, tako i sveukupno. Takav partner zaslužuje da mu se razjasni naša politička pozicija u vezi sa Kosovom i mi ćemo to uraditi –konstruktivno i argumentovano. Srbija ne želi da se situacija zamrzne i ostane kakva jeste, mi želimo da se taj problem rešava. Činjenica da veliki broj država nije priznao Kosovo govori u prilog našoj poziciji da taj problem nije rešen. Ovo bi bilo prvi put od Drugog svetskog rata da je neka secesionistička teritorija proglasila državnost i postigla nezavisnost bez saglasnosti matične države.
Nemačka je među onima koji najviše pritiskaju Srbiju u vezi sa Kosovom?
To je najveća tačka neslaganja između dve države, ali to za sada nije urušilo našu saradnju u ostalim oblastima. Jedna i druga vlada koriste mogućnosti za bilateralnu saradnju i u svim ostalim oblastima. Nemačka i dalje podržava integraciju Srbije u EU, s tim što se u Nemačkoj, za razliku od nekih drugih država, pitanje kandidature tretira kao političko.
Nemačka važi i za zemlju koja se najviše protivi daljem proširenju EU?
Nemačka se ne protivi daljem proširivanju, pogotovo ne na zapadni Balkan. Ona ima drugačiji pogled u odnosu na neke druge države EU oko metodologije, odnosno kako to treba da se ostvari. Ona zagovara politiku korak po korak, ali podržava da ovaj deo Evrope treba da postane deo EU. Mi se slažemo oko vizije i ciljeva, ali imamo različite poglede oko metodologije. Ovo se pre svega odnosi na pitanje Kosova – kako ovaj problem rešiti, a imajući u vidu evropsku budućnost celog regiona.
Srbija ne odustaje od svoje rezolucije i pored tih pritisaka?
Srbija neće povući rezoluciju. Mi smo spremni da svakom sagovorniku koji je spreman da sasluša naše argumente to i omogućimo, odnosno da obrazložimo našu poziciju i uverimo u ispravnost našeg stava. Jedan od argumenata koji zaslužuje pažnju je da neko ne može jednostranim donošenjem deklaracije kao papira da postigne nezavisnost. To je neprihvatljivo. Neophodno je da Generalna skupština UN usvoji političku kvalifikaciju savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Nije nama cilj da ulazimo u sukobe sa EU čiji član nameravamo da postanemo, ali imamo različite poglede na ovu stvar koja je nama od vitalnog značaja.

J. Cerovina
objavljeno: 24.08.2010.

"Mirna voda brijeg roni"
Od ovakvih i slicnih rezolucija nema vajde.

Vašington sprema kontrarezoluciju
E. B. | 24. 08. 2010. - 00:02h

Amerika je pripremila svoju rezoluciju povodom mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu u kojoj je ključno da se traže pregovori između Beograda i Prištine i zaključuje nepromenljivost statusa Kosova. Vašington još nije odlučio da li da svoju rezoluciju preda direktno ili preko prijateljske zemlje, na primer Albanije, otkriva za „Blic“ Obrad Kesić, ugledni vašingtonski analitičar, najnovije odluke američke administracije.
Kesić, inače stariji partner u „TSM Global Consultants“, kaže da pred Generalnu skupštinu UN posvećenu, pored ostalog, i pitanju Kosova, ne treba očekivati promenu dosadašnjeg stava SAD jer je u toku promena administracije. Vašington će, kaže on, čvrsto nastaviti da insistira na tome da Beograd promeni svoju rezoluciju i iz nje izbaci ne samo sporni uvod, u kome se konstatuje da je neprihvatljiva jednostrano proglašena nezavisnost, već i rečenicu kojom se traže pregovori o „svim otvorenim pitanjima“.
- SAD će još pokušati da ubede Srbiju da promeni rezoluciju, a u slučaju da se to ne dogodi, pripremili su svoju varijantu. Najverovatnije da će svoj predlog predati preko prijateljske zemlje jer tako mogu da obezbede veći broj glasova „za“ jer ima zemalja koje automatski glasaju protiv svega što predloži Amerika - kaže Kesić za „Blic“.
Izvor „Blica“ iz vrha vlasti odbacio je juče svaku mogućnost drastične promene rezolucije jer bi to „za nas značilo odustajanje od naših vitalnih interesa“.
 - U ovom trenutku nema razgovora o promeni rezolucije jer i iz Brisela, iz zemalja koje su priznale Kosovo i iz SAD traže da odustanemo od naše rezolucije i ne nude nikakav kompromis. Praktično, zauzvrat ne nude ništa, čak ni datum prihvatanja kandidature za članstvo u EU. Idemo na Generalnu skupštinu sa ovakvom rezolucijom i smatramo da čak ni u slučaju da ona bude odbačena, to nije nešto što nam donosi lošu varijantu - kaže za „Blic“ izvor iz vrha srpske vlasti.
U kabinetu predsednika Tadića i u Vladi Srbije, kako „Blic“ nezvanično saznaje, računaju da srpski predlog ima šansu da bude usvojen, uz intenzivnu diplomatsku aktivnost kakva se vodi od kako je Sud u Hagu presudio da kosovska deklaracija nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Računaju na nejedinstvo u EU, zbog čeka bi svih 27 članica Unije prilikom glasanju u GS UN mogle ostati uzdržane. To znači da bi, od 69 zemalja koje su priznale Kosovo, samo 47 moglo glasati protiv srpske rezolucije. Srbija samo iz Afrike može da računa na više od 40 glasova „za“, a uz glasove Rusije, Kine, Brazila, Indije i priličnog broja zemalja Azije, Srbija ima šansi da „pobedi“. Jer rezolucija se usvaja većinom glasova prisutnih.
I mada vlasti u Beogradu smatraju da bi usvajanje rezolucije ojačalo poziciju Srbije pred neminovne pregovore sa Prištinom, poznavaoci političkih prilika u EU ne dele to mišljenje. Vladimir Todorić, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže za „Blic“ da bi i u slučaju pobede Srbija, u stvari, izgubila jer bi time dobila samo da se EU i SAD-u suprotstave zemlje trećeg sveta, „što bi joj se obilo o glavu“.
- Ishod u Generalnoj skupštini neće promeniti ništa jer je glavno pitanje šta će doći iza toga. Ne treba očekivati da će na Srbiju biti smanjen pritisak da počne pregovore sa Prištinom. U slučaju da rezolucija bude odbačena, Srbija će sa gubitničke pozicije sesti za pregovore. Bilo bi bolje da sada promeni rezoluciju i u pregovore uđe u ulozi strane koja ima inicijativu - kaže Todorić.
Nikola Jovanović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija“ i dobar poznavalac politike EU, takođe potvrđuje za „Blic“ da je najvažnije pitanje upravo pregovori koji će uslediti sa Prištinom i to ko će biti pokrovitelj tih pregovora - samo EU, odnosno većinom zemlje koje su priznale Kosovo ili EU i UN, gde imamo moćne zaštitnike u vidu Kine i Rusije.
- Političke i pravne mogućnosti za manevar veoma su skučene pre glasanja u GS UN. Važno je usmeriti se na to šta će biti nakon glasanja i kako će teći pregovori između Srbije i Kosova i u tom smislu je veoma važno da nađemo zajednički jezik sa ključnim zemljama EU. Zato je važno da predstojeća poseta nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervelea protekne dobro jer Nemačka je ključna zemlje EU i zainteresovana da ima ključnu ulogu na Balkanu. Iako se najavljuje da će Vestervele tražiti od Srbije da povuče rezoluciju u zamenu za brže pristupanje Srbije EU, neće biti strašno ako do dogovora ne dođe, pod uslovom da se otvore mnoge druge zajedničke teme koje imamo sa Nemačkom - kaže Jovanović za „Blic“.
Prva poseta nemačkog šefa diplomatije od 2000. godine, kada je bio Joška Fišer, stavlja se u kontekst pojačanih pritisaka na Srbiju da odustane od rezolucije. Međutim, ona je i više od toga, s obzirom na to da je u pitanju balkanska turneja šefa nemačke diplomatije.
Pomoćnik ministra spoljnih poslova Zdravko Ponoš kaže da ne očekuje ucene od Vestervelea, već podseća da Nemačku i Srbiju vezuje i niz drugih pitanja. Na spisku sagovornika šefa nemačke diplomatije nalazi se i lider naprednjaka Tomislav Nikolić, kao i lideri LDP i G17 plus. Iz Berlina je zvanično najavljeno da će Vestervele posetiti Balkan da bi promovisao mirno rešenje za Kosovo i reforme koje traži EU.
- Ministar će tokom puta naglasiti važnost bezbednosti i stabilnosti na zapadnom Balkanu za celu Evropu u kontekstu evropske perspektive koju vlada Nemačke vidi za celi region - rekao je juče Andreas Peške, portparol Vestervelea.
 Pored zvaničnih sastanaka, Vestervele će se u Beogradu sastati sa mladim diplomcima sa kojima će razgovarati o izgledima Srbije, a u Prištini će se obratiti parlamentu i naglasiti podršku Nemačke za „nezavisni i demokratski razvoj Kosova“.
Promene u SAD nepovoljne po Beograd
Američka administracija pretrpela je prošle nedelje važne kadrovske promene, a za nas je najznačajnije da na mesto prvog čoveka zaduženog za Balkan dolazi Tina Kajdanov, poznata po svojim antisrpskim stavovima, inače prvi američki ambasador u Prištini i žena za koju se smatra da je svojom agilnošću veoma doprinela donošenju kosovske deklaracije o nezavisnosti.
- Kajdanova je još iz devedesetih, kada je bila Holbrukov saradnik, poznata po tome da iza svakog problema vidi „srpski nacionalizam“ ili „srpsku propagandu“. Njen izbor za DAS-a (zamenika pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju) nije dobar za Srbiju jer ona nikada nije skrivala ni simpatije ni, što je još važnije, antipatije prema državama - komentariše za „Blic“ Obrad Kesić i podseća da je tokom rata u BiH Kajdanova u svom kabinetu držala veliku šahovnicu na zidu.

Zdravko Ponos...da nije on brat zene Agima Cekua? (Dragica)...?

Јуче јавише да не спремају ништа...
А и јуче је ухапшен неки функционер Албанске владе у Њујорку због убиства, рекетирања, киднаповања...

Нема контрарезолуције САД спрема амандмане
Америка са европским савезницима настоји да обезбеди подршку за промену српске резолуције
САД не размишљају о подношењу контрарезолуције о Косову у Генералној скупштини УН, али са савезницима из Европске уније интензивно раде на томе да постигну сагласност око амандмана којима би српска резолуција била суштинска промењена, сазнаје „Политика” у дипломатским изворима у Београду и дипломатским круговима Србије у Њујорку. „Није тачно да САД припремају контрарезолуцију”, речено је за „Политику” у амбасади САД у Београду.
У српској дипломатској мисији у Њујорку за „Политику” је речено да настојања да се постигне договор о амандману на српску резолуцију нису уродила плодом јер ни међу свим чланицама ЕУ не постоји јединствен став о косовској независности. САД су сада, како каже наш извор, лопту пребациле у двориште Брисела како би се из „престонице” ЕУ у директном контакту утицало на владе земаља које не подржавају косовску независност да се приклоне амандманима које су припремили савезници Приштине.
Амандмани које западне силе покушавају да прогурају у УН, како сазнајемо, усмерени су на мењање израза у другом члану српске резолуције који позива на дијалог о „свим отвореним питањима”. Заговорницима независности није по вољи ни последњи параграф из преамбуле српског предлога резолуције који каже да „једнострана сецесија не може бити начин за решавање територијалних питања”. Такође, не одговара им ни да Косово буде тачка следећег 66. заседања Генералне скупштине. Њихов циљ је да се прекине веза „косовског случаја” са Генералном скупштином, оцењује тај извор. Србија је, међутим, животно заинтересована за одржавање Косова на дневном реду Генералној скупштини.
Читава акција главних спонзора независности Косова, каже извор „Политике” у Њујорку, усмерена је на то да се прогласи да је та ствар завршена.
Када је реч о укључивању Савета безбедности, наш саговорник подсећа да ово тело после усвајања Резолуције 1244 није усвојило ниједну нову резолуцију зато што су ставови у СБ који функционише на принципу вета оштро подељени међу пет сталних чланица. Србији то одговара, јер нема сагласности да се усвоји нова резолуција, али управо због те подељености Београд не може ни да рачуна на некакву нову акцију која би била Србији у прилог. Србија се обраћа ГС јер је једино тамо могуће нешто постићи пошто нема вета.
Према најави министра спољних послова Косова Скендера Хисенија, Приштина нема намеру да ГС подноси предлоге своје резолуције. „ Институције републике Косово сматрају да нема потребе за било каквом резолуцијом. Ми и наши заштитници се ангажујемо да српска резолуција доживи неуспех у УН”, рекао је Хисени. Почетком септембра, како је најављено из Приштине, у Њујорк путују премијер Хашим Тачи и Скендер Хисени. Њихов циљ је да на маргинама заседања Генералне скупштине лобирају за признање Косова, али и против предлога резолуције Србије.

---------------------------------------

Нколo: Расправа о Косову планирана за 9. септембар

Према статуту УН за усвајање неке резолуције потребно је да за њу гласа проста већина без обзира на то колико се земаља уздржи од гласања. Како је за Бету рекао Жан Виктор Нколо, портпарол председавајућег Генералне скупштине УН, расправа о предлогу резолуције о Косову „за сада је планирана за 9. септембар, али то може да се промени”. На дневном реду Генералне скупштине УН је већи број тема па постоји могућност да о предлогу резолуције о Косову буде расправљано нешто касније, али свакако до 14. септембра када се завршава 65. заседање тог тела УН. За сада, каже Нколо, није стигао „ниједан други нацрт резолуције на ту тему”.

 Ј. Церовина

објављено: 25.08.2010.

Хисени: Офанзива против српске резолуције

ПРИШТИНА – Косовски министар спољних послова Скендер Хисени изјавио је да је сарадњом са пет утицајних западних земаља, Косово обезбедило подршку гласања „на десетине” земаља против пројекта резолуције Србије на сазедању Генералне скупштине Уједињених нација следећег месеца.
Хисени је на јучерашњој седници косовске владе, како су пренели локални медији, казао да све завршне акције против гласања за српски нацрт резолуције на Генералној Скупштини косовске институције воде у координацији са земљама „Квинта” (САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија).
Такво деловање је према речима Хисенија донело и „прве плодове”, што ће, како је пренео, „Србији донети пораз у још једној бици за Косово”.
Мада није желео да даје појединости о акцијама које је поменуо, назвавши то „минималном дипломатском дискрецијом”, Хисени је рекао да је много земаља обећало да ће гласати против овог нацрта резолуције.
„Координисано деловање могу да тврдим са потпуном сигурношћу је почело да даје прве плодове. Имамо обећања на десетине земаља чланица УН да ће се супротставити српском нацрту резолуције”, рекао је Хисени.

„Такође ће се супротставити и српској иницијативи за критику МСП-а, јер је српски нацрт резолуције, који је поднела на усвајање, недопустива критика највишег правосудног органа на свету, највишег правосудног органа у оквиру Уједињених нација”, казао је Хисени.

Танјуг
објављено: 26/08/2010