I EU danas o Kosovu
26. jul 2010. | 08:10 | Izvor: Tanjug Brisel -- Šefovi diplomatija zemalja članica EU danas će u Briselu razgovarati o situaciji na Kosovu posle savetodavnog mišljenja MSP-a o legalnosti nezavisnosti Kosova.


Biće to prvi redovni sastanak Saveta ministara pod predsedavanjem Belgije, koja je šestomesečno predsedavanje preuzela 1. jula.
Šefovi diplomatija zemalja EU će razgovarati o budućim koracima po pitanju Kosmeta i istaći da savetodavno mišljenje MSP otvara novu fazu u kojoj bi se trebalo koncentrisati na budućnost.
Na sastanku će biti istaknuta spremnost EU da pomogne u dijalogu između Beograda i Prištine koji bi se odnosio na unapređenje saradnje, napredak u evropskim integracijama i poboljšanje života ljudi koji žive u pokrajini.
Očekuje se da će ministri ponoviti potpunu posvećenost Unije evropskoj perspektivi za države zapadnog Balkana u skladu sa agendom iz Soluna.
Takođe, očekuje se da će ministri razmotriti i situaciju u Bosni i Hercegovini pred izbore u oktobru.
Ministri spoljnih poslova 27 zemalja razmatraće takođe pitanja bliskoistočnog mirovnog procesa, kao i situaciju u Iranu i Sudanu.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton informisaće Savet ministara o nedavnom putu na Bliski istok, a posebno o poseti Gazi.
Biće nastavljena i diskusija o nuklearnom programu Irana i merama koje EU treba da usvoji u skladu sa Rezolucijom 1929 Saveta bezbednosti UN kojom se nameće četvrti krug sankcija ovoj državi.
Ministri će, takođe, razgovarati o odnosima sa Sudanom, posle opštih izbora u ovoj zemlji i pred referendum o samoopredeljenju južnog dela ove afričke države koji treba da bude održan u januaru 2011.
Pored ovih tema, ministri će razgovarati i o strateškom partnerstvu EU sa Indijom i Brazilom, o Kirgiziji, Kubi i Gruziji.

Преко скупштине до јединства

Како „Политика” сазнаје, у влади не очекују да ће за предлог декларације о мишљењу МСП-a и решавању питања КиМ гласати сви посланици


На данашњој ванредној седници Скупштине Србије посланици ће се на предлог владе изјашњавати о мишљењу Међународног суда правде и наставку активности Србије на дипломатском плану, чиме се жели постићи што је могуће веће јединство поводом даљих корака у вези с Косовом и Метохијом.
Како „Политика“ сазнаје од извора у влади, тај документ се углавном позива на закључке са седнице владе у петак, којој је присуствовао и председник Борис Тадић, на којој је констатовано да Међународни суд правде није одговорио на суштинско питање о легалности једнострано проглашене независности Косова, као и да није легализовао етнички мотивисану сецесију јужне српске покрајине. Подсетимо, влада је у петак усвојила извештај правног тимаСрбије и донела одлуку да скупштини на усвајање предложи одговарајући акт којим би било постигнуто „јединство свих политичких актера по питању територијалног интегритета државе”.
У владином предлогу документа који ће данас разматрати скупштина истиче се да је неопходно путем преговора доћи до трајног решења „које ће омогућити историјско помирење српског и албанског народа“.
Посланици ће пред собом имати текст у коме се наводи да саветодавно мишљење суда отежава напоре Србије да остваре циљеве државне политике према КиМ, али да ће Србија у септембру Генералној скупштини УН поднети резолуцију, чије би усвајање отворило пут да се кроз преговоре дође до решења.
У документу се такође позива на национално јединство и најављује коришћење свих расположивих дипломатских и политичких средстава за очување суверенитета и територијалног интегритета Србије.
Такође, у тексту се подсећа да су одлуком Народне скупштине, а на основу Устава Републике Србије, све одлуке привремених органа Косова и Метохије након једнострано проглашене независности покрајине проглашене ништавим и неприхватљивим за Републику Србију, укључујући ту и саму декларацију о независности Косова и Метохије.
„Народна скупштина изражава опредељење за остваривање државног и политичког јединства по питању очувања КиМ и потврђује да Република Србија никада неће, ни експлицитно ни имплицитно, признати једнострано проглашену независност КиМ”, наводи се у тексту који ће данас бити пред посланицима.
Како „Политика” сазнаје, у влади не очекују да ће за предлог одлуке гласати сви посланици. Шефица посланичке групе „За европску Србију” Нада Колунџија изразила је очекивање да ће сви посланици Скупштине Србије разумети колико је важно да се постигне што шира сагласност око владиног предлога.
„Очекујем да ова тема неће бити предмет политизације и да ће се сви с пуном свешћу о томе да је питање КиМ заиста сложено и тешко сагласити око тога да борбу треба наставити, ма колико она у неким тренуцима била неизгледна”, рекла је она, наводећи да ће резолуција бити усвојена, али да остаје питање са колико гласова.
Посланици Српске напредне странке најавили су јуче да ће учествовати у данашњој расправи, али ће изјашњавање зависити од става руководства СНС-а. Како је јуче на конференцији за новинаре рекао члан ГО СНС Марко Ђурић, СНС је запрепашћен понашањем власти коју сматра одговорном после саопштавања негативног мишљења МСП.
„Власт је у Србију у претходном периоду по питању Космета деловала самостално, било је мало консултација са опозиционим политичким странкама и са грађанима Србије, па одговорност треба да буде на онима који су је преузели на себе да без консултација с релевантним политичким чиниоцима усмеравају политику”, каже Ђурић.
Шефицапосланичке групе Г17 плус Сузана Грубјешић изјавила је јуче да ће та странка дати подршку Влади Србије у тражењу нових решења пред Генералном скупштином УН.
„После мишљења Међународног суда правде није време за ликовање, правдање или тражење криваца, већ за одговорну политичку расправу” рекла је Грубјешић Танјугу.
ДСС је после хитног сазивања седницеСкупштине Србије оценио да је то „лицемеран покушај да исправи катастрофално начињена грешка”. „Потпуно је бесмислено да, након негативног мишљења МСП, Србија подноси УН резолуцију супротну мишљењу које је изнео њен суд, а на захтев самих српских власти. То може да доведе до новог пораза и несагледивих последица”, оценио је јуче председник ДСС-аВојислав Коштуница.
Шеф посланичке групе Српске радикалне странке Драган Тодоровић најавио је јуче да ће СРС одлуку о подршци резолуцији донети на посланичком клубу, пошто посланици буду имали увид у целокупан текст тог документа. Тодоровић је замерио што парламентарним странкама није пружена могућност да заједнички дођу до компромисног решења резолуције, која би имала пуну подршку грађана. Ипак, СРС „неће учинити ништа што би на било који начин довело Србију у положај да буде оптужена да опструира могућност да се нађе решење”, поручио је Тодоровић, додавши да се до решења статуса Косова и Метохије може доћи једино у преговорима са Албанцима. Међутим, Тодоровић је изразио бојазан да док је год, како је рекао, овакве подршке САД Албанцима на Космету, од преговора неће бити ништа.
Како је јуче саопштено из Либерално-демократске партије, ова странка је спремна да помогне Влади Србије око решавања питања КиМ, али јој више неће пружати бланко подршку за наступ у Генералној скупштини УН. ЛДП сматра да је декларација о активностима владе на решавању питања Косова и Метохије само наставак погрешне политике која је толико пута поражена.
„Начин на који је сазвана седница парламента, без претходних консултација, и начин на који је утврђен текст декларације показује да Влада Србије није спремна да учи на сопственим грешкама, али оно што је горе од тога, показује неспособност да се мења”, наводи се у саопштењу ЛДП.

Б. М. – М. А.

Amerikanci traže smenu Jeremića
N. M. Jovanović - M.Maleš | 26. 07. 2010. - 00:07h |

Posle odluke Međunarodnog suda pravde iz Vašingtona je vlastima u Beogradu poručeno da je pravio vreme da se krene napred i postigne se dogovor, ali da to nije moguće dok celu priču oko Kosova vodi ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, saznaje “Blic” u dobro obaveštenim diplomatskim izvorima.
Jeremićeva pozicija nije dobra na političkoj sceni Srbije jer ga opozicione stranke optužuju da je insistirao da se ide u Hag i izgubio. Međutim i u okviru DS ne može da računa na podršku jer jedna struja demokrata koja je bila protiv njegovog izbora za premijer hašku presudu vidi i kao presudu Jeremiću, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da bi usko trebalo da budu održani stranački izbori za upražnjena potpredsednička mesta.
- SAD I EU sada traže da Srbija ne isnitira na rezoluciji u Un ili bar ne na tekstu u kojem bi se insistiralo na razgovorima o statusu. Ukoliko Srbija ipak odluči da podnese svoju reziolcuiju, SAD ili Albanija bi podnele rezoluciju ali ne ističu šta bi u tom tekstu pisalo – kaže naš sagovornik.
- Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović zakazala je za danas održavanje vanredne sednice na kojoj će se raspravljati o Predlogu odluke o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti privremenih institucija Kosova i Metohije, kao i o nastavku aktivnosti Srbije u odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Sednica je na zahtev Vlade Srbije zakazana po hitnom postupku, a Dejanovićeva kaže da očekuje da u sednici uzmu učešće predsednik Srbije Boris Tadić i član pravnog tima Srbije Dušan Bataković. Predsednica parlamenta je za samo sat ranije zakazala sastanak sa šefovima poslaničkih grupa kako bi se dogovorili o jedinstvenom stavu jer je, kako kaže, to pitanje od izuzetne važnosti za zemlju. Upitana da li postoji mogućnost da neke opozicione stranke podrže Vladin plan, Dejanovićeva za „Blic“ kaže:
]- Činimo sve da pokušamo da dođemo do stava koji će dati političko jedinstvo u Srbiji po pitanju Kosova i Metohije.
Ona kaže da će se danas raspravljati o sedam tačaka predloga odluke kojim se daje zadatak Vladi da uloži napore da nova rezolucija bude u korist međunarodnog prava i integriteta i suvereniteta ove zemlje, odnosno da se u skladu sa našim Ustavom zalaže za sva pitanje Kosova i Metohije. Đukić - Dejanović kaže da je pitanje za Vladu zašto ranije nije konsultovala parlament oko poteza koje je vukla kada je reč o Kosovu.
- Mislim da je Vlada vrlo intenzivno radila na ovom problemu i da je sada jako važno da nastavi sa takvim radom od održavanja Generalne skupštine UN. Jer, činjenice da će Generalna skupština UN čiju mi povelju i te kako poštujemo imati presudan stav oko ovog pitanja. Mi ne možemo uticati na druge zemlje kako će se one ponašati, ali naš čvrst stav o suverenitetu i integritetu zemlje je izuzetno značajan. Vlada je tu vrlo striktna. Učinila je sve – zaključuje predsednica parlamenta.
U Predlogu odluke koja će se naći pred poslanicima parlamenta navodi se da Međunarodni sud pravde, prilikom izricanja savetodavnog mišljenja o proglašenju nezavisnosti Kosova, nije legalizovao etnički motivisan pokušaj otcepljenja Kosova, ali ni odgovorio na suštinsko pitanje legalnosti prava na secesiju kosovskih Albanaca. Ovim tekstom parlament potvrđuje dosadašnju politiku očuvanja suvereniteta i integriteta Srbije i nalaže vladi korišćenje „svih diplomatskih i političkih sredstava koja stoje na raspolaganju suverenim državama, članicama UN“.
Narodna skupština će potvrditi stav da Srbija nikada neće, ni eksplicitno ni implicitno, priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Parlament, prema tekstu, podržava Vladu u podnošenju rezolucije u Generalnoj skupštini UN, čije bi usvajanje otvorilo put da se kroz pregovore dođe do kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju i ovlašćuje je „da preduzme sve diplomatske napore u pravcu usvajanja te rezolucije“.
 
EU nudi razgovore Beogradu i Prištini

Šefovi diplomatija Evropske unije će danas u Briselu razmeniti mišljenja o tome šta tačno znači savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu i ponuditi "dobre usluge" Prištini i Beogradu za dijalog okrenut budućnosti. Franko Fratini, šef diplomatije Italije, koja je priznala nezavisnost Prištine, naglasio je da "put koji sledi jeste put Evrope" i da "kako to kaže i sam Sud, Srbi i kosovski Albanci sad treba da obnove pregovore". "Nadam se", istakao je Fratini, "da će već u ponedeljak biti data podrška ulasku u članstvo (EU) Srbije, što su dosad kočila oklevanja Nemačke i Holandije". Belgijsko predsedništvo EU je, međutim, stavilo do znanja Beogradu da će "više od mišljenja biti važno kako će postupati Srbija" posle stava Suda. Evropski zvaničnici u Briselu su predočili da se u EU novonastala situacija vidi kao "nova prilika za nove korake" i da je "u interesu obe strane da se ide na dijalog u funkciji evropske perspektive". "

intervju... Vuk Drašković, predsednik SPO

Vuk Drašković za Press: Kosovo će postati članica UN!

Očuvanje suvereniteta nad Kosovom je ustavna mantra koja nema nikakve veze sa stvarnošću. Posle mišljenja MSP-a, Kosovo će postati članica UN

Predsednik SPO-a Vuk Drašković kaže da Srbija mora da poštuje mišljenje MSP-a o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti, koje je sama tražila, i da promeni državnu strategiju o Kosovu tako što će je prilagoditi realnim ciljevima. Drašković u intervju za Press objašnjava da Srbija rešenje za kosovske Srbe mora da pronađe u saradnji sa Evropskom unijom i dodaje da će posle ovakve odluke Suda, Kosovo postati članica UN.
- Srbija je tražila mišljenje i formulisala pitanje za Međunarodni sud pravde. Dobijeno mišljenje Srbija mora da uvažava, jer je traženjem odluke sama ukazala puno poverenje tom sudu.

Šta država sada treba na radi po pitanju Kosova?

- Da državnu strategiju podredi realnim ciljevima i da zajedno sa Evropskom unijom traži najbolja rešenja za naš narod i crkve na Kosovu, da ne bismo ponovili Miloševićevu grešku kada je odbio plan Z-4 za Srbe u Hrvatskoj.

A kako vi vidite dalju sudbinu Kosova?

- Posle odluke Međunarodnog suda pravde, Kosovo će postati članica UN, jer će većina država prihvatiti stvarnost i mišljenje MSP-a.

Da ste bili na čelu diplomatije i u poslednje tri godine kada se vodila ova velika bitka za Kosovo, koji bi bili vaši potezi, odnosno, šta najviše zamerate ministru Vuku Jeremiću?

- Ja ne bih zastupao pogrešnu državnu kosovsku politiku, nego bih tražio promenu politike i njeno upodobljavanje realnosti i interesima našeg naroda na Kosovu (šta mislite da li je Vuk u opoziciji, ili na vlasti?). Tražio bih rešenja u dijalogu sa EU, širom međunarodnom zajednicom i vlastima u Prištini. Ne moramo priznati Kosovo, kao što ni Kina ne priznaje Tajvan, ali moramo sarađivati. Sukobi Srbije sa svetom doveli su nas na političku i biološku marginu i ta se politika ne sme nastavljati. Ministru Jeremiću ništa ne zameram. On na najbolji način zastupa lošu kosovsku državnu strategiju.

Na osnovu vaše poslednje izjave da treba uvažiti mišljenje MSP-a, ali i nekih ranijih izjava, stiče se utisak da ste promenili strategiju, pa od nacionalno orijentisane stranke stigli do toga da se stavovi SPO-a više podudaraju sa stavovima LDP.

- Niste u pravu. Ovo što govorim i zašta se zalažem je najveći srpski patriotizam. Neću da zastupam politiku koja vodi stalnom slabljenju srpskog naroda i države da bih pridobio glasače. Neću da varam i lažem narod, iako znam da je laž roba koja se najlakše prodaje. Ovo je vreme za politiku Miloša Obrenovića.
Neću da lažem narod zbog glasova... Vuk Drašković

Pred bombardovanje ste izjavili da bi vaš život bio besmislen kada bi Kosovo bilo van Srbije! Kako danas gledate na to?

- Ja i danas tako mislim. Ali, nije Kosovo jedini srpski gubitak. Gde je smisao moje uzaludne borbe za promene u Srbiji koje se nisu desile, gde je smisao žrtava koje su pale za te ciljeve?

Da li bi Srbija nakon iznošenja mišljenja MSP-a trebalo da prihvati ponudu EU da zajedno napišemo rezoluciju koja će biti podneta Generalnoj skupštini UN?


Nije vreme za izbore, DS strateški partner SPO-a!

DS ima specijalne sporazume sa DHSS i SPS, a u najavi je da će im se pridružiti i partija Rasima Ljajića. Da li SPO planira sličan sporazum sa demokratama?

- Nemamo sporazum, ali je DS strateški partner SPO.

Da li je Srbija zrela za vanredne izbore?

- Vanredni izbori ne bi doneli ništa bolje, jer nema bolje alternative postojećoj koaliciji.

Kako to? Vlast nema rešenje, a ne treba ići ni na izbore?

- Kažem vam, vanredni izbori bi u ovom trenutku bili čisto gubljenje vremena. Ništa novo i bolje ne bismo dobili...

- Da. Tu ne sme biti dileme. Ako već nećemo da učimo od svoje istorije, učimo od Albanaca. Sve su postigli u saradnji sa EU i SAD, a mi izgubili mnogo u stalnom sukobu sa njima. Moramo promeniti Miloševićevu politiku, iako je njegova stranka danas u Vladi.

I SPO je deo vlasti. Šta zamerate Vladi Srbije?

- Što istrajava u vođenju pogrešne kosovske politike, što je odustala od atlantskih integracija i što ne uklanja sve prepreke evropskim integracijama.

Dva velika cilja ove vlade bili su upravo ulazak u EU i očuvanje Kosova. Poznato je dokle smo stigli po oba pitanja. Kako komentarišete te neuspehe?

- Vlada nije ostvarila te ciljeve, jer su oni nerealni. Očuvanje suvereniteta nad Kosovom je ustavna mantra koja nema nikakve veze sa stvarnošću. Ta autistična politika je naša najveća prepreka evropskim integracijama Srbije.

S. VOJINOVIĆ

Intervju ko precednik cega???

Ти ништа ниси научио из '99. ?

Ko su sudije
Međunarodnog suda pravde
ivana milanović hrašovec

Bar trećinu sudija sadašnjeg sastava čine profesori, a ostalo su karijerne diplomate. No, iako u manjini, profesori sudu daju naročitu intelektualnu težinu, pa su i uticajniji. Profesori tako mogu težiti da šire, fundamentalnije objasne problematiku predmeta nego što se to od suda uopšte zahteva i nastojati da svojom odlukom uspostave nekakav princip za budućnost, dok diplomate mogu pre svega biti vođene idejom brzog i praktičnog razrešenja problema, pa kao konzervativniji mogu biti skloni užem tumačenju problema

Zavisno od toga kako će odluka Međunarodnog suda pravde (MSP) biti dočekana, kao "rđava" ili "dobra", i same sudije postaće u javnosti ili pravedni mislioci ili puki stubovi nečijeg političkog i državnog sistema.
Formalno, sudije u Hagu potpuno su nezavisne od politike države iz koje dolaze, a i suštinski, sudeći prema dosadašnjim tvrdnjama eksperata i prema odlukama suda, veliku većinu čine nezavisne sudije. Čak je poznato da je, na primer, američki sudija Tomas Burgental glasao protiv Amerike u dva predmeta u kojima je Amerika bila tužena strana. U izvesnom smislu, moglo bi se reći da što je zemlja autoritarnija (despotskija) za očekivati je da je i sudija zavisniji od njenog mišljenja. No, sudije MSP-a, uslovno rečeno, podležu i jednoj drugačijoj podeli. Kao u svakom dobrom stereotipu, može se reći da postoje dva njihova profila. Jedan profil čine oni koji su radili u ministarstvima spoljnih poslova, unutar njih bili šefovi pravnih službi ili ambasadori svojih zemalja u Savetu bezbednosti, i to su tzv. karijerne diplomate i karijerni pravnici. Drugi profil čine profesori. Nemački sudija Bruno Sima važi, na primer, za jednog od najvećih profesora međunarodnog prava, kao i američki sudija Tomas Burgental, ili engleski Kristofer Grinvud. Sudija Muhamed Benjuna iz Maroka takođe je profesor, kao i sudija Trindade iz Brazila. Sve u svemu, bar trećinu sudija sadašnjeg sastava čine profesori, a ostalo su karijerne diplomate. No, iako u manjini, profesori sudu daju naročitu intelektualnu težinu, pa su i uticajniji. Razlike u odlučivanju između ova dva profila eventualno mogu proisteći iz samog shvatanja pozicije na kojoj se nalaze. Profesori tako mogu težiti da šire, fundamentalnije objasne problematiku predmeta nego što se to od suda uopšte zahteva i nastojati da svojom odlukom uspostave nekakav princip za budućnost, dok diplomate mogu pre svega biti vođene idejom brzog i praktičnog razrešenja problema, pa kao konzervativniji mogu biti skloni užem tumačenju problema.

KAKO JE PITANO: Zašto bi ovo za nas moglo biti važno? Zbog toga što je pitanje o Kosovu na koje sud treba da dâ svoj odgovor, po nekim stručnim mišljenjima, tako kako je formulisano, preusko, pa je upitno koliko će odgovor suda obuhvatiti probleme koji nisu sadržani u pitanju a koji su nama i te kako važni. Dakle, problem koji u našem slučaju prethodi svemu jeste tumačenje pitanja koje je Generalna skupština UN-a, na predlog Srbije, uputila sudu. To pitanje glasi: da li je jednostrana deklaracija nezavisnosti proglašena od strane privremenih institucija Kosova u skladu sa međunarodnim pravom? Protiv takvog pitanja reagovalo je Kosovo (kao i Amerika i Velika Britanija), ocenjujući ga apsurdnim i preuskim, jer se njime savetodavna funkcija suda potpuno obezvređuje. Prema njihovom mišljenju, Generalna skupština je na taj način tražila od Suda da se izjasni o izjavi (deklaraciji) usvojenoj od nedržavnog aktera (Kosova), a međunarodno pravo ne reguliše izjave nedržavnih aktera, i kao takvo ne zabranjuje secesiju već je prema njoj neutralno. Dakle, međunarodno pravo niti daje pobunjenicima unutar države pravo da se od nje otcepe, niti im to zabranjuje. Međunarodni sud pravde bavi se zapravo sporovima između država i, prosto rečeno, nije na njemu da donosi odluku o parčetu papira, pa zvalo se ono i deklaracija nezavisnosti, i to unutar jedne suverene zemlje. Međutim, srpska strana (uz pomoć Španije, Kipra, Argentine) smatra da pitanje nije apsurdno i preusko, i da podrazumeva pitanje zakonitosti secesije dela suverene teritorije Srbije. Kad bi baš hteli striktno da odgovore na postavljeno pitanje, sudije MSP-a mogle bi čak da izaberu da samo usko odgovore da li međunarodno pravo uopšte zabranjuje secesiju. Prema mišljenjima pravnih stručnjaka, veća je verovatnoća da će sudije umereno da tumače to pitanje, a to znači u smislu: da li je secesija Kosova u skladu s međunarodnim pravom, što opet ne odgovara na pitanje da li je Kosovo imalo pravo na otcepljenje. MSP ima za cilj da precizno odgovori na pitanje koje mu je dato, onako kako je formulisano, pri čemu u ovakvim slučajevima do izražaja mogu doći razlike između sudija: kako oni vide svoju ulogu i kako će interpretirati odgovor na pitanje.

ODNOS GLASOVA: Odluku o Kosovu donelo je svih 15 sudija MSP-a, mada će taj podatak biti sasvim pouzdan tek 22. jula kada se bude znao odnos glasova. Za sada, dva dana ranije, nije poznato da se ijedan sudija izuzeo iz predmeta. Doduše, američki sudija Burgental i kineski Ši Đujong, nedavno su podneli ostavke na rad u MSP-u, no to nije moglo uticati na njihovo učešće u donošenju odluke. Jedna od odredaba statuta MSP-a kaže da sudije čak i kad daju ostavke imaju obavezu da završe predmet koji je već započet, a obojica sudija su prisustvovali prvom ročištu o Kosovu, kako se može videti na veb strani ovog suda. Njihovo povlačenje dakako nema veze sa delikatnošću srpsko-kosovskog problema, kako bi se moglo pretpostaviti, već sa njihovim poodmaklim godinama.
Sudije MSP-a


Hisaši Ovada, Japan, predsednik suda
Peter Tomka, Slovačka, potpredsednik
Abdul Koroma, Sijera Leone
On Šokat Al-
Kasone, Jordan
Tomas Burgental, SAD
Bruno Sima, Nemačka
Roni Abraham, Francuska
Kenet Kit, Novi Zeland
Bernardo Sepulveda Amor, Meksiko
Muhamed Benjuna, Maroko
Leonid Skotnjikov, Rusija
Antonio Augusto Kankado Trindade, Brazil
Abdulkavi Jusuf, Somalija
Kristofer Grinvud, Velika Britanija
Ši Đujong, Kina

Kada je reč o izboru sudija u MSP, važno je podsetiti da postoji neformalan dogovor među državama da zemlje koje imaju stalno mesto u Savetu bezbednosti, Amerika, Rusija, Engleska, Francuska i Kina, uvek imaju i svog sudiju u Međunarodnom sudu pravde. Za te sudije, pored obaveznih uslova koji podrazumevaju da su to ljudi najviše stručnosti, karakternih i moralnih vrednosti, dovoljno je da budu predloženi od njihove vlastite države što im automatski obezbeđuje ulaz u MSP. Za sve druge, proces konačnog izbora je duži i uglavnom se svodi na lobiranje i skupljanje što većeg broja zemalja koje bi glasale za tog kandidata. Izuzetak iz ovog pravila bi mogao biti sudija Abdulkavi Jusuf iz Somalije koji, najverovatnije, nije postao sudija MSP-a zato što ga je njegova država izlobirala, već zahvaljujući svom uticaju i radu na mnogim pozicijama u Unesku. Od zanimljivosti koji prate sudije MSP-a, najčešće se pominje i to što je predsednik suda Hisaši Ovada iz Japana, inače ugledni diplomata, otac popularne krunske princeze Japana, Masako Ovade, koja je udata za budućeg cara Japana. Ili, za On Šokat Al-Kasonea, jordanskog sudiju, usko povezanog i sa diplomatijom i sa jordanskim dvorom, na internetu se može naći takođe zanimljiv podatak da se pored sudskih aktivnosti u Hagu bavi i proizvodnjom maslinovog ulja "Majdal". Sigurno, jedna od najtežih životnih priča vezuje se uz već pomenutog američkog sudiju Burgentala koji je u ranom detinjstvu doživeo sve užase rata i neljudskosti. Rođen je u Slovačkoj, u nemačko-jevrejskoj porodici, najranije detinjstvo proveo je u getu u Poljskoj, da bi kasnije bio odveden u logor Aušvic. Preživeo je i tzv. marš smrti, prebačen u drugi logor, gde ga je s ostalim zarobljenicima oslobodila Crvena armija. Najzad, kad je bio oslobođen, nije znao ni da čita ni da piše. Sa svojih 18 godina emigrirao je u Ameriku, završio studije prava, doktorirao na Harvardu i postao jedan od najuglednijih profesora međunarodnog prava. Između ostalog, bio je sudija Interameričkog suda za ljudska prava, a kasnije izabran za sudiju MSP-a. Zbog svojih drugih pozicija i eventualnog sukoba interesa, sudija Burgental se izuzeo iz MSP-a u slučaju bosanskog genocida. Da podsetimo, Međunarodni sud za pravdu u ovom skoro istom sastavu, 2007. proglasio je masakr u Srebrenici genocidom, ali i ocenio da nema dovoljno dokaza da je genocid počinjen na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine. Aktuelni slučaj Kosova možda je do sada i najveći izazov u radu ovog suda. Zato će biti važno i to koliko su sudije u ovom predmetu podeljene, da li će odluka biti doneta jedva, sa 8:7 glasova, ili će razmera glasova mnogo više osnažiti autoritet odluke.

Кад се само сетим предизборног плаката Вука Драшковића из 1990 '' И овај Камен земље Србије ''. На крају ће Вук са Даном бранити српство из свог стана на Лабудовом муду.

Ko ti je kriv nisi ga dobro shvatio. On je mislio na samo jedan kamen. Tako da je na putu da ispuni to obećanje, da će cela Srbija stati na jedan kamen.

Е мој ти... Да није можда ДОС рушио Милошевића! Када смо певали Боже Правде на Тргу Републике, сви ви сте нам се смејали и причали "е курац ће доћи дан када ће се та химна певати"! Нас похапсили, везали за радијаторе и пендрецима тукли док не паднемо у несвест. А ви сте ладили јаја... И на крају, јебени Коштуница дошао на власт...