Frid: Odluka Srbije da li želi u EU

 Funkcioner Stejt dipartmenta Denijel Frid izjavio da Srbija ne sme da se izoluje, ako želi integraciju u Evropsku uniju.

"Na Srbiji je da odluči sta želi. Može da se samoizoluje i ostane usamljena, što neće vratiti Kosovo i neće je približiti Evropu. Sa druge strane, Srbija može da se opredeli da se priključi Evropi, a jedini način da Srbija i Kosovo budu u jednoj političkoj kući, jeste da ta kuća bude zajednička evropska kuća", rekao je pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.

U razgovoru za Glas Amerike, američki diplomata međutim, nije želeo direktno da kaže da bi Srbija trebalo da prizna Kosovo.

"U jednom trenutku, da bi se pridružila EU, to pitanje mora da bude rešeno", rekao je on.

Frid je naveo da bi vlasti u Beogradu morale da se distanciraju od kako je kazao "tvrdolinijaša, kriminalaca i onih koji bi želeli da podstaknu nasilje na Kosovu".

"Srbija ne bi trebalo da ima bilo kakvu vezu sa tim ljudima. Ne sme podržati nasilje i radikalne elemente, koji žele nasilje i nerede", kazao je on.

Američki diplomata je rekao da bi SAD pozdravile povratak srpskog ambasadora u Vašington, jer žele da "sa Srbijom imaju najbolje moguće odnose".

"Nama je veoma žao što je naša ambasada u Beogradu bila napadnuta, ali razumemo da aktuelna vlada Srbije neće dozvoliti da se tako nešto ponovi. Nismo tražili da srpski ambasador ode i naravno da bismo pozdravili njegov povratak", rekao je on.

Komentarišući izjavu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da će Moskva podržati inicijativu Srbije da se međunarodni sud pravde izjasni o legalitetu kosovske nezavisnosti, Frid je rekao da takva inicijativa nije u interesu Srbije.

"Ta inicijativa konfrontira Srbiju sa dve trećine EU i mislim da to nije u interesu Srbije. Mislim da to nije korisno. Srbija mora da nađe put prema budućnosti, a ne da se drži proslošti. Nadam se da će Srbija iskoristiti svaku šansu da se pridrži Evropi i da se neće zatvoriti u kavez koji je sama napravila", kazao je on.


---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Да ли Тадић има храбрости да уради оно што би председник сваке нормалне државе урадио првог дана након оцепљења дела територије ?
Испитати легитимност нове нато државе косово пред међународним судом правде.
Америчка и европска реакција нам говори да ми можемо да докажемо да је правда на нашој страни, али говоре нам и да могу да купе српску власт и тако заташкају ову неправду и злочин према српском народу и СПЦ.

ne znam sta cekaju?

Плаше се, сигурније је да слушају шта им нареде западни господари, него да се држе закона и правде.
Колико њих би завршило у Хагу, српским затворима, без власти и пребијене паре или би били ућуткани као Ђинђић.

Djindjic bi to uradio bez pola sekunde razmisljanja

Sajmon Tizdol

Da li je Evropa spremna za Srbiju?

Jogunasto dete sa Balkana sada ima stabilno i miroljubivo demokratsko uređenje, kao i jače institucije. A da li će to Brisel priznati?

Čini se da je Srbija odjednom postala ono što Amerikanci nazivaju „normalnom zemljom“. Posle više od petnaest godina unutrašnjih sukoba, sukoba sa susedima i većim delom Evrope, u Beogradu je prošle nedelje na vlast došla demokratski izabrana prozapadna vlada koja je obećala da će sve sporove rešavati mirnim putem.

Ovakav razvoj događaja zavređuje više pažnje nego što mu je dosad posvećeno. Raspad Jugoslavije, uspon Slobodana Miloševića, sukob u Bosni, užasni ratni zločini i rat za Kosovo iz korena su promenili način na koji Evropa vidi sebe samu. Ovi strašni događaji su ubrzali proširivanje EU i nagovestili predstojeći, još veći sukob hrišćanskog i muslimanskog sveta.

Srpske vlade su dolazile i odlazile neverovatnom brzinom otkako je pao Milošević, često uz mafijaške obračune i ubistva. Međutim, najnovija koalicija od deset stranaka koju predvodi bivši ministar finansija umereni Mirko Cvetković, a nadgleda je predsednik Boris Tadić je, kako se čini, zadobila široku podršku za dugo očekivani reformski program.

Cvetkovićevi ciljevi su da Srbija zvanično dobije status kandidata za prijem u EU kroz godinu dana i da postane njena punopravna članica kroz otprilike pet godina, ponovno uspostavljanje veza sa SAD, bliža integracija sa NATO paktom, reforma vojske, policije i pravosuđa, nova politika privatizacije i po pitanju konkurencije i da se na svaki način poveća broj radnih mesta i podstakne privreda koja zaostaje za privredama susednih balkanskih država.

„Pridruživanje Evropskoj Uniji će omogućiti Srbiji da postane punopravan član evropske porodice naroda iz koje je Srbija dugo bila isključena usled izvesnih nesrećnih istorijskih okolnosti“, rekao je Cvetković parlamentu.

Ipak, dok je Srbija posle dugog i napornog puta spremna za Evropu, neizvesno je da li je Evropa spremna za Srbiju. Oli Ren, komesar za proširivanje EU, dugo je pred srpskom javnošću mahao primamljivim plodovima članstva u EU kako bi pružio podršku reformistima. Ova taktika je upalila. Međutim, tri ključne prepreke sada mogu sprečiti Brisel da ispuni obećanja.

Prva je konfuzija u samoj EU koja je stvorena pošto su prošlog meseca irski glasači odbili Lisabonski sporazum o ustavnim reformama. Većina evropskih lidera veruje da proširena EU neće moći da efikasno funkcioniše u budućnosti osim ako se Lisabonski sporazum ne sprovede u delo.

Katinka Bariš iz Centra za evropske reforme rekla je da je francuski predsednik Nikola Sarkozi, uz podršku nemačke kancelarke Angele Merkel, stavio tačku na širenje EU u budućnosti, dok bi Irci, a naročito kolebljivi Poljaci i Česi, trebalo da razmisle. Zbog toga bi Srbija mogla da ko zna koliko sedi i čeka skrštenih ruku.

Beograd mora i da zadovolji tužilaštvo u Hagu, koje se svim silama trudi da uhapsi poznate optuženike za ratne zločine, kao što je Ratko Mladić, srpski general koji je osumnjičen da je predvodio srebrenički masakr iz 1995. Zvaničnici kažu da očekuju nove pritiske da se uhapse Mladić, Radovan Karadžić i Goran Hadžić. „Ova hapšenja su nužnost, jedini način da se zaštite osnovne ljudske vrednosti... Naša zemlja jedino tako može postati ravnopravan član međunarodne zajednice“, rekla je Snežana Malović, nova ministarka pravde.

Međutim, nedavne odluke Haškog tribunala, kojima se oslobađaju Naser Orić, bosanski musliman optužen za saučesništvo u ubistvima Srba iz 1990. godine i bivši lider OVK Ramuš Haradinaj, razbesnelo je javnost, kako je izjavio jedan srpski zvaničnik. „Teško je dobiti podršku za potragu za osumnjičenima kad narod smatra da je Tribunal antisrpski.“

Treća prepreka reintegraciji Srbije u Evropu je možda i najteža – u pitanju je uporno insistiranje Beograda da „nikada“ neće priznati deklaraciju o nezavisnosti Kosova donetu u februaru i prećutno insistiranje EU da Srbija to mora učiniti ukoliko želi da se pridruži.

Čak i relativno prosvećeni Cvetković glatko odbija jednostrano odvajanje Kosova za koju većina Srba (i Rusija) veruju da su je protivzakonito smislile EU i SAD. „Održavaćemo kosovsko pitanje svim političkim, zakonskim i diplomatskim sredstvima koja su nam na raspolaganju, ali nećemo pribegavati sili niti ekonomskoj blokadi“, kako je izjavio ovaj zvaničnik.

Sledeći potez Beograda biće zahtev Generalnoj skupštini UN da u septembru donese rezoluciju u kojoj će se tražiti od Međunarodnog suda pravde da razmotri da li je Deklaracija nezavisnosti Kosova bila nezakonita. Srbija ima velike simpatije po tom pitanju, kako je rečeno, uz primedbu da su samo četrdeset tri od sto devedeset dve države priznale Kosovo. Većina afričkih i latinoameričkih država, Kina, Rusija i sedam članica EU gledaju na to kao na opasan presedan.

Beogradski lideri nalaze utehu u tome da odricanje od Kosova nije eksplicitan uslov za napredak ka članstvu u EU. Barišova je, međutim, nagovestila da oni tako zavaravaju sami sebe. EU je 2004. primila u svoje članstvo podeljeni i zavađeni Kipar i bila je rešena da ne ponovi istu grešku, kako je izjavila. „Nema načina da Srbija bude primljena ukoliko pogranični sporovi nisu rešeni i ukoliko nema održivog rešenja.“

(The GUARDIAN, 15 July 2008 )