Oko milion i 350 hiljada ljudi u Srbiji je bez dana škole, ili sa nekoliko razreda osnovne. Više od 900 miliona ljudi u svetu je nepismeno.

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine sa ciljem da se istakne važnost čitanja. U Srbiji je 1,35 miliona ljudi bez osnovne škole.



Prema podacima Uneska i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, od ukupnog broja nepismenih u svetu dve trećine su žene a 113 miliona deca.

Oko 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde ženska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje.

U razvijenim zemljama, najveći broj stanovnika ima srednju školsku spremu - od 47 odsto u SAD, do 61 odsto u Austriji.

Obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva, i danas je u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema, jer globalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno preovlađujući je broj radnih mesta koji traže dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.

U Srbiji je među obrazovanim stanovništvom najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana.

PISA istraživanje (najveća međunarodna provera postignuća učenika) pokazalo je da naši učenici postižu rezultate ispod proseka, jer imaju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje.

Do polovine prošlog veka, koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.

Od 1964. godine razvija se novi pristup odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS), pismenost se definiše kao: prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr.).

Istraživanje Projekta IALS-a obuhvatilo je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanadu, Nemačku, Holandiju, Švedsku i Švajcarsku. Pokazalo se da je među Švajcarcima 35 odsto pismenih, a slede ih Amerikanci sa 20 odsto.

Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog školovanja, na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.

Takozvana nova pismenost odnosno informatičko opismenjavanje i eksplozija novih formi komunikacija, stupili su na scenu krajem 20. i početkom 21. veka. Tu prednjači razvoj "Mas self komunikejšna", odnosno Masovne individualne komunikacije, u koju, tehnički gledano, spadaju Internet, ali i svet komunikacije mobilnim telefonima.


Izvor: RTS