Međuljudski odnosi su najvažnija lekcija za ljudska bića. Ako shvatamo šta je život, onda sve razumemo kao učenje. Sve vreme, Zemlja pokušava da nas nauči samo to da postoji razlika između funkcionisanja iz ega (t.j. osećanja da smo odvojeni) i osećaja jedinstva. Međuljudski odnosi su poslednja lekcija kojom moramo da ovladamo pre diplomiranja.

Kako se Era Riba približava kraju, primećujemo da su međudski odnosi ekstremno važni. Pogledajte samo koliko je knjiga napisano na tu temu u poslednje vreme. To je zbog toga što moramo da, pre nego što nastupi Era Vodolije, prestanemo da naše međudske odnose činimo teškim i bolnim.
ImageKomunikacija i priznavanje jednakosti polova su početne lekcije u Eri Vodolije. Ako želimo da budemo tu kada počne veliki šou, univerzum mora da se uveri da smo svi ta pitanja rešili. Šta treba da uradimo da ga ubedimo da smo uspeli u tome?
U kosmičkom smislu jedini odnos koji postoji je "sve je jedinstveno". Učenje kako da se oslobodimo verovanja u odvojenost manifestuje se u obliku različitih lekcija. Botaničar može godinama da proučava biljne ćelije i da na kraju zaključi ne samo da su one žive, već da jesu život.
Tako dotiče transformisano stanje kosmičke svesnosti. Neki astronom može celog života da proučava fizički univerzum dok ne dođe do neoborivog zaključka: svi delovi univerzuma su uređeni, međusobno povezani, živi, i svi su napravljeni od iste materije.
Ta materija je inteligentna. To je Stvoritelj. Astronauti gledaju iz svemira na Majku Zemlju i ne vide je kao posebne države, sa granicama i vladama, već kao Geu, živo biće, neraskidivo povezano sa srcima i sa dušama. Čime god da se neko bavi, njegova najvaznija lekcija je to da je jedno sa svetom i univerzumom.

Svi odnosi su podjednako božanstveni i puni izazova. Oni nude odgovore za sve što treba da znamo, pod uslovom da smo spremni da prihvatimo ono čemu treba da nas nauče. Odgovor na svako pitanje koje imamo leži u tome da shvatimo da smo jedno sa svim što postoji. Odnosi, zbog toga, postaju najveći učitelji jedinstva na planeti. I, kako kaže "Kurs", kada se kanališemo sa učenjem, "svaki odnos postaje lekcija iz ljubavi".
Postizanje jedinstva u njegovom najistinitijem smislu je van onoga što možemo da postignemo na fizičkom planu. Ono što je nas, kao istrazivače, privuklo ovoj dimenziji je pre svega njena očigledna posebnost, različitost od ostatka realnosti.
Razumevanje jedinstva jedino možemo u potpunosti da dostignemo kada diplomiramo i pređemo u sledeći školski sistem. Retko evoluiramo do tačke kada možemo da kažemo: "Svi ljudi na Zemlji su ja", ali možemo da shvatimo intelektualni koncept da je jedinstvo moguće i da počnemo da osećamo da je to istina.

Takođe, buđenje je veoma ličan proces. Svako sledi svoje sopstveno blaženstvo koje vodi ka ponovnom sjedinjenju sa Jednim. Nema nikoga ko bi mogao da se duhovno poveže sa Isusom, jer on je odabrao svoj licni način da postigne jedinstvo sa Jednim, u ime čitavog čovečanstva. I to je ponovo paradoks jer kada nastavljamo da sami za sebe radimo svoj unutrašnji posao, postajemo jedno sa svima na planeti. Osetićemo jaku vezu sa svima kakvu nismo ranije osećali.

Lična odgovornost

Nasa funkcija nije da popravimo svoje međuljudske odnose, već da ih transformišemo. Mi radimo isključivo na sebi, ne na drugoj osobi. Kada smo spremni da igru sa odnosima igramo po novim pravilima, transformišacemo se. Novo pravilo broj jedan je: "Ono što se desilo juče je nevažno". Ako insistiramo na tome da možemo da predvidimo kako će se neko ponašati na osnovu toga kako se ponašao u prošlosti, insistiramo na tome da ne možemo da promenimo ni sopstvenu realnost. Razlog zašto ljudi moraju da umru i da se ponovo rode je to sto odbijaju da promene način na koji vide druge ljude. Kada gledamo u svog partnera, ne gledamo drugu osobu.
Gledamo sebe u ogledalu. Kada promenimo svoju svest, promenićemo i odnose. Ne postoje žrtve, ne postoje mučitelji, postoje samo ogledala.
Kada odbijemo da ponavljamo stare šablone, kada odbijemo da napadamo ili se branimo, kada radije budemo srećni nego u pravu, drugi ljudi se promene. Naši odnosi se transformišu. Ako smo iskreno shvatili ove principe, samo- kreacije, nećemo morati da donosimo odluke bazirane na egu u vezi sa tim da li da neki odnos nastavljamo ili da ga prekinemo. Sve će se sredti samo po sebi. Odnos će se ili transformisati ili nestati. Univerzum nas, uvek kada naučimo sve sto je trebalo, nepogrešivo vodi do sledećeg iskustva.
Neki ljudi se, u stvari, plaše da pokušaju da iscele svoje najvažnije veze sa ljudima jer ako budu isceljene, neće imati više opravdanja da prekinu te veze. Potrebno im je da na nekoga svale krivicu za prekid veze.
U suštini, pre inkarnacije, sa mnogim individuama sklapamo dogovore kako bismo razrešili karmičke probleme, ili kako bismo naučili više o svom samoostvarenju. Možda imamo jak intuitivni osećaj da nas dugoročni partner nije osoba sa kojom smo sklopili ugovor. Ali, ne treba da pravdamo lošu vezu, već treba da krenemo ka novom zadatku.

Naš imperativ je da iscelimo svaki odnos. Setite se iluzije, mi ne isceljujemo drugu osobu. Ne isceljujemo odnos. Isceljujemo sebe! Ako napustimo život, a nismo iscelili sve odnose, najverovatnije ćemo se vratiti i biti u vezi sa istim tim ljudima. Uh. Isceljujem druge i svoje odnose ne zato što oni to zaslužuju, nego zato što ja to zaslužujem.
Nekada nije moguće isceliti odnos licem u lice. Nema nikakve razlike da li isceljujemo odnos sa osobom koja je mrtva ili živi na drugom kraju sveta. Nije uvek jedino rešenje porazgovarati sa nekim.

Vi ionako radite isceljenje zbog sebe, ne zbog drugih. Odnosi se veoma efikasno mogu isceliti kada meditirate. Mentalno se obratite drugoj osobi. Zatražite oproštaj. Ponudite razumevanje. Zapamtite da je sva ljutnja, koju ste danima gajili, bila samo molba za ljubav.

Joschua