Šta je mobing?

Mobing je teoretski i praktično emocionalni teror grupe nad jedinkom. Ovakav vid nasilja najčešće se sreće u profesionalnom okruženju i svakoj drugoj situaciji u kojoj postoji osećaj pripadnosti grupi - čopornost - političkoj, interesnoj, kastinskoj, široj socijalnoj, i po pravilu se reperkutuje na sve aspekte ovako ugrožene jedinke.

U situacijama kada je osoba žrtva mobinga, ona tada gubi svaki javni integirtet i ličnu stabilnost i postaje objekat silovanja gomile koja potom silovanje obavlja i ne razmišljajući o poreklu jasno osećajućeg animoziteta prema svojoj žrtvi, izražavajući svoju animozitetnu i pokretljivu aktivnost prema svakom obliku socijalnog ispoljavanja svoje žrtve.

Kako nastaje

Da bi bilo mobinga, mora biti grupe i osećaja pripadnosti grupi. Mobing se retko dešava u brojno malim socijalnim grupacijama, a čine ga pripadnici svih većih grupa bez obzira na obrazovni, profesionalno-stručni ili bilo koji drugi profil.

Mobing započinje jedan pripadnik grupe, po pravilu onaj koji ima najviše prethodno potvrđenog integriteta - u okviru zamišljene ili potrebne grupe koja postoji ili je u formiranju - koji će mu garantovati zavodljivost početne ideje a u situaciji u kojoj se taj pripadnik grupe oseća iz nekog svog ličnog razloga ugrožen od strane svoje buduće žrtve. Tako ničim objektivno definisana žrtva - ugrožena jedinka - postaje dželat svojoj izabranoj i kasnije javno ili tajno giljotiniranoj žrtvi.

Faktor vreme

Mobing je neophodno održavati u životu u pravilnim vremenskim intervalima, da bi on imao željenog razornog efekta na žrtvu: ili se pojavljuje veoma frekventno (više izvora kroz sve raspoložive posrednike u kratkom vremenu) prihvata, ponavlja i koristi jednu te istu konstrukciju koja doprinosi sve gorem statusu žrtve ili u dužem vremenskom periodu (konstantno podgrevanje jedne te iste ideje) onoliko dugom koliko je potrebno da žrtva više ne pokazuje nikakve znake volje za opstankom.

Za mobing je takođe dovoljna i potrebna samo jedna jedinka koja će istrajati u razaranju svoje žrtve, čak i onda kada grupa posustane ili se zabavi drugim stvarima. Ona će tada, takođe u pravilnim vremenskim intervarilma a svakako u pravilnosti određenoj potrebitoj situaciji, nastaviti svoju produkciju terora nad žrtvom. Čak i ako samo jedan dželat nastavi svoju aktivnost, opresija nad žrtvom nastavlja da deluje, pa i tada kada to grupi više nije atraktivno.

Žrtve

Ako biste pomislili da žrtva mobinga morabiti neki jadničak koji trpi gnev gomile, ljuto se varate: žrtve mobinga su po pravilu veoma snažne, intelignetne, visoko obrazovane i neobično privlačne osobe koje svojim osobinama prete da ugroze grupu, odnosno, manje vredne pretendente na vođe grupe.

Paradoksalno, ali žrtva mobinga je po svemu kvalitetniji genetski materijal od svojih dželata, i to je ono što je čini prvo potencijalnom a onda i stvarnom žrtvom terora.
Izvor : http://www.mooshema.com/2007/04/24/mobing-kako-grupa-razara-jedinku/

PUN I PRAZAN STO

     U Splitu je nedavno organizovana regionalna rasprava o mobingu, gde su se okupili brojni medicinski, ali i pravni i pravosudni stručnjaci, kao i direktori, iz više zemalja, uključujući i našu. Mobing, zapravo, postoji oduvek, ali svuda naglo narasta a (na)dolazi i u prostore bivše SFRJ (u Zagrebu jedno preduzeće već ima ambulantu za pomoć žrtvama mobinga).

     I da odmah razjasnimo - ne treba brkati sitna spletkarenja i uobičajene tračeve sa mobingom. Mobing je prava agresija, koja se odvija u etapama i isplanirano, na sličan način kao što se planira ratna strategija. Vrlo su brojni načini psiho-terora, i pomenimo samo neke, uz osnovnu podelu na takozvani vertikalni (nadređeni prema podređenim radnicima) i horizontalni mobing, koji je češći (radnik prema radniku iste ili slične kategorije):

     nadređeni ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se prekida u razgovoru; odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom; žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično; napada se lična reputacija, uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismevanje, vređanje, psovanje…

     …stalne kritike i prigovori, preterana kontrola, stalna kažnjavanja i niska ocena rada; žrtvi, naviknutoj da radi, ne daju se radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za rad, na primer, telefon, kompjuter (sindrom "praznog stola"), zadaju joj se zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema, cilj je naterati žrtvu da pogreši); zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom "punog stola"), stalno menjanje radnih zadataka; žrtva se prisiljava obavljati zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopuštaju se godišnji odmori i slobodni dani, preti se fizičkim napadima, seksualno i moralno se zlostavlja…

     U mnogim firmama Amerike i Evrope zapošljavaju se i profesionalni moberi, to se ubrzano širi i na tranzicione zemlje, a "profesionalnih baraba" ima sve više i u srpskim preduzećima. Eto, i za to se može imati plata. Naravno, u Srbiji se o tome nerado govori, još manje nešto preduzima. Na jednoj od retkih tribina (kod nas) na temu mobinga, održanoj u Nišu, čule su se grozne priče samih žrtava, lekara, rođaka šikaniranih radnika… Najčešće žrtve su ljudi koji misle svojom glavom, koji se ne uklapaju u "šeme" šefova, ali i poslušnih kolega.
Izvor : http://www.novisindikattelekom.org.yu/vesti.php?vs=month

Nesto vise o mobingu na :

Viktimizacija na radnom mestu - http://www.vds.org.yu/File/Tem0604.pdf
Udruzenje gradjana STOP MOBING - http://www.gsmnezavisnost.org.yu/images/UDRUZENJE_STOP_MOBING.pdf
E-magazin - Mobbing - Psihicko ugnjetavanje na poslu - http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=171
Mobbing Srbija - http://www.mobbingsrbija.com/stajetomobbing.htm

"Svet je opasno mesto, ne zbog onih koji čine zlo, već zbog onih koji gledaju i ne preduzimaju ništa", rekao je jednom Albert Ajnštajn

Ocenite situaciju na vasem poslu sto se tice ovog kriterijuma!
Koliko ste spremni da ostanete bez posla (dobrovljno odete sa radnog mesta) ukoliko je atmosfera na poslu izmedju kolega napeta i zategnuta ili imate "neresivih" problema sa nadredjenim , a isti taj posao zadovoljava sve kriterijume sem navedenog. Imate li osecaj teskobe dok radite to sto radite , idete li na posao sa "knedlom u grlu" ili ste vise bezbrizni, kakvo je raspolozenje kada krenete kuci....