ПО ВСЕМ КАНОНАМ ПОЛИТИЧЕСКОЙ КАМАСУТРЫ! ЮЛИЯ ВИТЯЗЕВА

Процесс пошёл!

Первый шаг: Признание Россией всех документов, выданных на территории ЛДНР.

Признание Россией всех документов, выданных на территории ЛДНР
Безусловно, если бы параллельно была введена въездная виза для жителей Украины — наждак вышел бы ещё более болезненным. Впрочем, не всё сразу. У кастрюль наверняка и так бомбит. Но в СМИ и в соцсетях пока тихо. То ли обдумывают, то ли света нет)
Особо доставила формулировка «установить временно, на период до политического урегулирования ситуации в отдельных районах Донецкой и Луганской областей Украины на основании Минских соглашений».

В общем, пока Меркель и Пенс грозят пальчиком и читают нотации, ВВП взял, и нагнул Петюню. По всем канонам политической камасутры!)

Разумеется, жителям ЛДНР это весьма облегчит решение их многочисленных социальных проблем!
С чем я всех нас и поздравляю)))

Согласитесь, что это не только правильный шаг, но ещё и какой красивый! Особенно, если вспомнить вчерашний бенефис Порошенко в Мюнхене и сегодняшнюю годовщину Майдана.
Но! Что самое приятное! Именно сегодня граждане России вышли на митинги в поддержку жителей ЛДНР. И Путин услышал) И поддержал)
Так сказать, выполнил волю народа)

P.S.

Вспоминалась недавняя цитата Порошенко:
Украинская оккупация Донбасса временна…

Похоже, его прогноз начинает сбываться)))


 

https://www.youtube.com/watch?v=xxfOffqIet4

 



U pravu si, zeznuo sam se. Đorđe Arsenijević Emanuel je imao spomenik samo u Vršcu u SFRJ. Verovatno i u svetu. O njemu film može da snimi.

ne znam ko je to...ali moguce...

svaka srpska porodica ima svog heroja...

Đorđe Arsenijević Emanuel


Ђорђе Арсенијевић Емануел

  Ganjao je Napoleona do pariza i tamo mu izvukao uši

  Biografija za film a niko ne zna ko je. Čak ni u Vršcu.

Божиею поспешествующею милостию Николай Вторый, император и самодержец Всероссийский, Московский, Киевский, Владимирский, Новгородский; царь Казанский, царь Астраханский, царь Польский, царь Сибирский, царь Херсонеса Таврического, царь Грузинский; государь Псковский и великий князь Смоленский, Литовский, Волынский, Подольский и Финляндский; князь Эстляндский, Лифляндский, Курляндский и Семигальский, Самогитский, Белостокский, Корельский, Тверский, Югорский, Пермский, Вятский, Болгарский и иных; государь и великий князь Новагорода низовския земли, Черниговский, Рязанский, Полотский, Ростовский, Ярославский, Белозерский, Удорский, Обдорский, Кондийский, Витебский, Мстиславский и всея северныя страны повелитель; и государь Иверския, Карталинския и Кабардинския земли и области Арменския; Черкасских и Горских князей и иных наследный государь и обладатель, государь Туркестанский; наследник Норвежский, герцог Шлезвиг-Голштейнский, Стормарнский, Дитмарсенский и Ольденбургский и прочая, и прочая, и прочая»

Враћање совјетског „летећег тенка“ у живот


„Иљушин 2“ био је оклопљени, јуришни бомбардер осмишљен да уништава тенкове са изузетно мале висине. Сада, механичари у Аризони дају све од себе да један редак примерак тог „летећег тенка“ поново врате на небо, где му је и место.

Када су нацисти стигли до Лењинграда у лето 1941. године, уместо да жртвују хиљаде војника у борби за град, одлучили су да блокирају све прилазе. Тако је град и његових три милиона становника остало одсечено од света 900 дана.

Током тог периода, око 800.000 људи је умрло од глади, болести и немачких бомби и артиљеријских граната. Коначно, 27. јануара 1944. године, совјетске снаге пробиле су немачке линије, отварајући коридор ка разрушеном граду и напаћеним становницима.

Сламање нацистичког отпора из ваздуха предводили су совјетски „штурмовици“. Следећег дана, када су Немци потискивани, један од летећих јуришника је погођен, а посада је принудно слетела у језеро јужно од града.

Ту је остао још 50 година.

Сада је прешао пола света и налази се у рестаурационим просторијама Ваздушног и свемирског музеја у Тусону у Аризони.

„Откривен је у језеру 90-их година прошлог века. Купио га је један Американац, али је преминуо. Породица нам га је тада донирала“, почео је причу о авиону Џејмс Стем, директор музејског одељења за рестаурацију.

Око 36.000 „штурмовика“, познатих као „летећи тенк“, изашло је из производних погона. Што се тиче војних летелица, ниједна није произведена у више примерака.

Право је чудо што их нема више, посебно узимајући у обзир чињеницу да је био најважнији совјетски авион Другог светског рата. Толико важан да је Стаљин 1941. године упутио писмо фабрикама наглашавајући његову важност: „Нашој Црвеној армији потребан је 'иљушин 2' као ваздух који удише, као хлеб који једе.“

Упркос томе што је „штурмовик“ у Аризони провео пола века трунући на дну језера, основа му је изузетно добро очувана. Највише због необичне структуре.

„То је јединствен дизајн. Део око пилотске кабине и мотора је дебела челична плоча, није од алуминијума. Заправо, више подсећа на бојлер него на авион“, објашњава Стем док анализира труп у хангару.

Оклоп је пружао заштиту пилоту током ниских и спорих налета тик изнад фронта. „Штурмовици“ су у неким тренуцима морали да лете 20 метара изнад земље да би митраљезима, топовима, бомбама или ракетама гађали мете.

„Шансе да будете повређени или погинете биле су веома велике. Буквално свако је могао да пуца у вас. Од обичне пешадије, противваздушних оруђа до тешких тенковских топова“, истиче Стем.

Иако је већи део трупа био оклопљен, штитећи мотор са 12 цилиндара и пилота, реп и крила били су направљени од дрвета, највише због уштеде на материјалу и да би сама летелица била лакша и могла да носи више бомби.

Први „штурмовици“ сишли су са производних трака 1939. године и, са 11 метара дужине, били осмишљени као једноседи. У првим ратним операцијама откривено је да су изузетно рањиви на нападе ловаца отпозади.

„Онда су га модификовали. Исекли су рупу у задњем делу трупа, ставили платнено седиште и митраљез за репног митраљесца“, каже Тим Робинсон, уредник Ероспејс магазина британског Краљевског аеронаутичког друштва.

Као што се може претпоставити, бити репни митраљезац на „штурмовику“, са танким дрвеним плочама да вас заштите од граната, метака и шрапнела, није био баш популаран позив.

„Трпели су велике губитке. Око 12.000 их је оборено. То је један од разлога малог броја преосталих летелица“, наводи Стем.

И поред свега тога, Стаљин је био у праву. Авион се више него доказао на бојишту. Летећи у формацији, „штурмовици“ су били кључни у подршци копненим снагама, уништавајући и најоклопљеније тенкове и возила. Коришћени су и за бомбардовање аеродрома и нападање бродова.

„Ово је био један од авиона који је помогао да се победу у рату“, истиче Стем.

Међутим, када се рат завршио, већина их је исечена и расходована, због доласка ере млазних авиона. Последњи „штурмовик“ коришћен је у Корејском рату. Данас на свету само један лети. Ваљда ће му се ускоро придружити још један.



  Znam da su Ruje da bi zavarale švabe blizu repa aviona montirale cev koja je ličila na cev mitraljeza. Nisu mogli da smeste strelca ili mitraljez koji bi štitio rep koji je bio slaba tačka.

sutra mu je rodjendan....