Suviše je on pametan da bi verovao u boga. 

Svetski matematičari dodelili su Fildsovu nagradu za dostignuća u matematici ruskom naučniku iz Sankt Peterburga Grigoriju Perelmanu, uprkos tome što nije svoj naučni rad u kojem dokazuje Poenkareovu hipotezu objavio u naučnom časopisu, što je odbio da primi nagradu i pojavi se na kongresu u Madridu, a i u junu je napunio 40 godina. Najvišu nagradu u oblasti matematike, ravnu Nobelovoj za druge nauke, španski kralj Huan Karlos uručio je u Madridu još jednom Rusu Andreju Okunkovu, koji trenutno radi u SAD, kao i Vendelin Verner iz Francuske i Terensu Taou iz Australije. Perelmanu je nagrada dodeljena za doprinos u izučavanje geometriije, a njegove kolege smatraju da je ruskom naučniku pošlo za rukom da dokaže Poenkareovu hipotezu, što od 1904. nijedan naučnik nije uspeo.

Perelman je počeo da se bavi rešavanjem Poenkareove pretpostavke još 1992. godine, a rezultate nije, kako bi trebalo, objavio ni u jednom naučnom časopisu. Poenkareova hipoteza ili konjektura, teško je objašiva običnim, nematematičkim rečima i pojmovima, ali rečeno pojednostavljeno - ona je centralna u topologiji, grani matematike koja se bavi proučavanjem nepromenjivih kvaliteta geometrijskih tela prilikom njihovog "izobličavanja" (rastezanja, izvrtanja ili gnječenja, bez obzira na veličinu ili oblik). Poenkare je pretpostavio da je svaka kompaktna prosto povezana trodimenzionalna topološka mnogostrukost homeomorfna (topološki jednaka) trodimenzionalnoj sferi tj. zatvorenoj kugli, što se u matematici i fizici smatra centralnim pitanjem pokušaja shvatanja oblika Svemira. Pojednostavljeno, u opisivanju Poenkareove hipoteze potrebno je zamisliti "očuvanje svojstava svega okruglog, zapreminskog, što nema rupu"- Sunca ili pomorandže, što je za matematiku svejedno. Takvo telo bez rupe, zatezanjem gumenom opnom biva "sabijeno" do jedne tačke, dok bi se telo sa rupom, na primer đevrek, u tom slučaju slomio, a guma pukla. Od početka veka matematičari su potvrđivali hipotezu u odnosu na druge dimenzije, 1982. rešen je problem za četvorodimenzionalne prostore, ali ni jedan od načina nije bio pogodan za "trodimenzionalne mnogostrukosti", što je, izgleda, sada pošlo za rukom ruskom naučniku. Perelman je uspeo da dokaže Poenkareovu hipotezu sa kojom su se čitavo stoleće borili najveći umovi 20. veka.

Na posebnoj konferenciji za novinare u Madridu, saopšteno je da se Perelman odrekao nagrade još pre nekoliko meseci, kada je obavešten da će biti nominovan. On je i do sada odbijao ponude za napredovanje u karijeri na Matematičkom institutu Steklov Ruske akademije nauka, koju je nedavno bez obrazloženja napustio, a 1996. godine nije se pojavio na ceremoniji uručivanja nagrade Evropskog kongresa matematičara. Takođe je odbio da primi nagradu od milion dolara američkog univerziteta Klej u Masačusetsu za rešenje jednog od sedam nerešenih matematičkih "milenijumskih problema".

Nagrada koja nosi ime kanadskog naučnika Džona Čarsla Fildsa (1863-1932) predstavlja najvišu nagradu Svetskog saveza matermatičara, dodeljuje se jednom u četiri godine od 1936. godine naučnicima mlađim od 40 godina, a Perelman je nedavno, u junu, napunio 40. Od tada ju je dobilo 44 naučnika a osim nagrade dodeljuje se i 15.000 kanadskih dolara. Fildsovu nagradu do sada su već dobijali ruski naučnici Sergej Novikov, Grigorij Margulis, Vladimir Dinfeld, Efim Zelmanov, Maksim Koncevič i Vladimir Vojevodski.

Perelman je rođen 13. juna 1966. godine i odrastao je u tadašnjem Lenjingradu. Na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Budimpešti 1982. je pobedio, skupivši maksimalan broj poena, a zatim je na Steklovu radio do kraja 80-tih godina, posle čega je boravio na univerzitetima u SAD do sredine 90-ih godina. Kada se vratio u Rusiju, punih osam godina nije se pojavljivao u javnosti i ništa nije objavljivao, pa su samo malobrojni znali čime se bavi. U novembru 2002. nečekivano se na serveru "arXiv" pojavila preliminarna verzija Perelmanovog naučnog članka, u kojem je bio sadržan i dokaz hipoteze francuskog naučnika Poenkarea, jednog od preteča Ajnštajnove "teorije relativiteta", sa kojom su se od 1904. godine borili najveći umovi sveta. Svoj rad je pre nešto više od tri godine, objavio na Internetu i od tada niko nije uspeo da porekne njegove navode. Perelmanov rad ima 39 stranica, a njegove kolege matematičari su o njemu već napisale na stotine članaka, neki pokušavajući da ospore njegov dokaz. Ruski naučnik je, inače, odabrao put usamljenika i "čudaka", daleko od javnosti, nezainteresovan za materijana dobra.

Dosad se već odrekao nagrade od milion dolara američko-kembričkog univerziteta Klej u Masačusetsu za rešenje jednog od sedam matematičkih "milenijumskih problema", a još 1996. je odbio da primi Fildsovu nagradu za mlade evropske matematičare. Prema rečima kolega iz Matematičkog instituta Steklov Ruske akademije nauka, Perelman se počeo baviti rešavanjem Poenkareove pretpostavke još 1992. godine. Rodio se 13. juna 1966. godine i odrastao u tadašnjem Lenjingradu. Na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Budimpešti 1982. je pobedio, skupivši maksimalan broj poena. Zatim je neko vreme radio na Matematičkom institutu Steklov Ruske akademije nauka, a krajem 1980-tih otišao je u SAD gde je bio do sredine 1990-ih godina. Kada se vratio u Rusiju, punih osam godina nije se pojavljivao u javnosti i ništa nije objavljivao, samo su malobrojni znali čime se bavi.

Naučnici kažu da ono što je Perelman uradio može da se nazove epohalnim čudom, jer rezultati njegovog rada daju novu šansu za istraživanje kosmosa. Slikovito rečeno, da je Magelanu bilo pre 600 godina poznato ono što je dokazao Perelman, znao bi da je Zemlja okrugla. Niko ne zna čime se Perelman trenutno bavi, on je nedavno napustio posao u institutu bez posebnog obrazloženja. Jedan od njegovih bivših šefova kaže za Perelmana da je potpuno posvećen nauci i da za njega "novac ne predstavlja ništa". Ruski naucncik kategorički odbija komunikacije sa javnošću, štampom i uopšte sa ljudima, ali je savršeno dobro upućen u sve što se dešava, kaže njegov kolega. U Sankt Peterburg je dolazio potpredsednik Svetskog matematičkog društva i tražio od Perelmana da, shodno pravilniku za Fildsovu nagradu, napiše članak o svom otkriću , što je on odbio rekavši da je - "sve jasno".

А шта ако је уз то довољно паметан и довољно луд? И вера у Бога није нужно повезана са интелигенцијом.

Poenkare je pretpostavio da je svaka kompaktna prosto povezana trodimenzionalna topološka mnogostrukost homeomorfna (topološki jednaka) trodimenzionalnoj sferi tj. zatvorenoj kugli...