Masturbacija :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Masturbacija

Knjige medicine do 18. veka uopšte ne spominju masturbaciju. Švajcarski fizičar Tissot je 1758. godine publikovao teoriju da je masturbacija osnovni uzrok mentalnih bolesti – ogroman greh koji treba izbegavati kao kugu. Uprkos protivljenju njegovih kolega, ovo mišljenje je postalo standardno i moglo se naći u medicinskim knjigama publikovanih do početka 20. veka.

Dr. Sylvester Graham je 1834. godine napisao da gubitak semena tokom seksa ozbiljno narušava zdravlje muškaraca (veoma popularna ideja u to vreme), pa je preporučio da seks ne bi trebalo upražnjavati više nego 12 puta godišnje. Masturbacija je bila posebno štetna. Da bi se smanjila seksualna želja, Graham je preporučivao slabu hranu. Rezultat je bio Graham kreker!.

Ova veza između seksa i hrane pojavila se ponovo 1884. godine kada je Dr. John Harvey Kellogg izmislio cornflakes. Kellogg koji je bio pravi ekscentrik za zdravlje piše: «Upotreba reproduktivnih funkcija je najviši fizički akt kojeg je muškarac sposoban; ako ga pogrešno koristi to je sigurno najveći atak na prirodu koji on može da učini.»

Mnogi doktori su smatrali da masturbacija dovodi do ludila i izaziva velike crne podočnjake. Strah i krivica je usađivana kod mladića od ranih godina. Između 1856. i 1919. godine U.S. Patent Office je patentirao 49 anti-masturbacijskih sprava; 35 za konje i 14 za ljude. Sprava za ljude, napravljena za dečake imala je delove koji bi ako dođe do erekcije tokom noći ispuštala elektro impulse koji bi izazivali šokove. Neki od tih uređaja su stvarno korišćeni ali niko ne zna kakav uticaj su imali na dečake. Masturbacija kod devojčica je bila još šokantnija i sramotnija.

Medicinari danas tvrde da je masturbacija neškodljiva, čak normalan i prirodna forma za opuštanje. Psihologija smatra da masturbacija nije štetna ali mnoge knjige psihologije priznaju da osećaj krivice i sramote pogađa milione naročito tokom adolescencije. Uzrok osećaja krivice je uglavnom religija ili moralne norme vezane za seks.

Liberalniji sveštenici smatraju masturbaciju kao simptom duhovne nezrelosti i da taj problem treba rešavati uz samilost i oprost i fokusirati se na duhovno sazrevanje.

Pedagozi koji rade sa adolescentima shvataju da masturbacija može postati navika koja se teško ostavlja, navika koja postaje sve veća ako se zabranjuje, kritikuje ili osuđuje. Načini koji se koriste da se prestane sa masturbacijom uvek propadnu čak ne pomaže ni tuširanje hladnom vodom. Masturbacija može postati opsesija koja stvara beskrajnu krivicu i samosažaljenje kod mladih koji svojim trudom ne mogu s njom da prestanu. Neki mladi ljudi mogu da se osećaju kao da čine neoprostiv greh.

Mnogi oženjeni muškarci začuđujuće mnogo masturbiraju iako tvrde da imaju srećan brak i normalan seksualni život sa svojom partnerkom ili partnerom.

Masturbacija je povezana sa seksualnim fantazijama i pornografijom. Mnogi koji masturbiraju priznaju da koriste pornografiju, fotografije ili seksualne priče da bi povećali svoje zadovoljstvo.

Doktor William Kraft u svojoj knjizi «Whole and Holy Sexuality» kaže: «Masturbacija je uobičajeni način gratifikacije genitalija. Do 21. godine većina muškaraca je masturbiralo. Žene manje masturbiraju; ali procenat ženske i muške masturbacije se u poslednje vreme izjednačava. Mnogo više ljudi oseća malo ili nimalo krivice zbog masturbacije. To nije bio uvek slučaj»

U stara vremena (ne tako stara), mnogi ljudi su učeni da je masturbacija jedan od najvećih grehova. Sugerirano je da je masturbacija uzrok mentalne i fizičke bolesti, čak i da se masturbacija leči hirurškim putem. Masturbacija je probudila mnogo više krivice nego neiskrenost ili nepravednost. Masturbacija je garantovala sigurnu kartu za pakao. Seksualnost je smatrana za neprijatelja a ne kao dar za psihički razvitak.

Zbog nelagodnosti vezanih za seksualnost pristup seksualnim osećanjima bio je ili ih ignorisati ili potiskivati. Masturbacija može biti opasna ako je ona proizvod potisnute neintegrisane seksualnosti. Masturbacija tada postaje jedini način zadovoljavanja svojih seksualnih potreba koja proizvodi tenziju i krivicu i opet vodi u masturbaciju.

Doktori smatraju mastrubaciju izvorom zadovoljstva koja smanjuje tenzije, način kojim se spoznaje sopstveno telo, potencijal koje ono ima i zdrava praksa. Zadovoljavanje svojih potreba, insistiranjem da je moje telo samo moje i imanje dobrih osećanja je prednost masturbacije. Svesno odricanje od masturbacije zbog lažnog morala smatra se mazohističkim i staromodnim.

Mladići i devojke obično masturbiraju kada su napaljeni ili kada im je dosadno. Masturbacije je posebno zanimljiva zato što je dostupna, lak je način za smirivanje, ispituje genitalije, fantazije bez mešanja odgovornosti i ranjivosti i ne moramo da brinemo o drugim ljudima ili socijalnim konsekvencama. Masturbacija je uvek u domenu SAFE SEX-a, nema straha od odbijanja, sramote ili neuspeha, daje iluziju otvorenosti i perfekcije.

Umesto da stupe u seksualne veze sa drugom osobom individua može da stvori lažan svet gde su seksualni partneri savršeni i gde je sve moguće. To je loša strana masturbacije.

Masturbacija je loša ako postane jedini način zadovoljavanja seksualnih potreba i to jedini način zato što druge načine ne želite. Zato ako baš morate da masturbirate bolje da to radi tuđa ruka.