Mašine programirane da "crknu": Dali bi 100 € više

ponedeljak, 12.06.2017. | 12:47
Foto: Thinkstock
Odbor za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta je izglasao izveštaj o produženju trajanja uređaja.

Usvojeni su i svi predlozi hrvatske evroparlamentarke Biljane Borzan koja je tražila zabranu programiranog kvarenja, veću dostupnost rezervnih delova na tržištu, kao i uvođenje oznake minimalnog trajanja uređaja.

Ranija studija, koja je napravljena u saradnji sa evropskim potrošačkim centrima, pokazala je da su mašine za pranje veša programirane na određeni broj obrtaja, televizori na nekoliko hiljada radnih sati, a štampači na ispisivanje određenog broja stranica.

“Građani mi se žale da im uređaj crkne odmah po isteku garancije. To ne može biti slučajno i mora se zabraniti. Usvojen je i moj predlog o dostupnosti i razumnoj ceni rezervnih delova u slučaju manjih kvarova na uređajima. Na primer, kad pukne ležaj na mašini, morate zameniti celi bubanj jer nema manjih rezervnih delova. Nekada su rezervni delovi toliko skupi da se uopšte ne isplati popravljati“, kazala je Biljana Borzan navodeći da je taj sektor u velikim problemima jer se recimo samo u Nemačkoj u jednoj godini broj radnji za popravku smanjio za 13 odsto.

Evropsko socijalno i privredno veće objavilo je studiju o uticaju trajanja proizvoda na prodaju. Predlog je sada usvojio i Evropski parlament.

“Dokazali su da bi uvođenje minimalne oznake trajanja proizvoda dovelo do povećanja prodaje označenih proizvoda za 55 odsto. Samo bi štampačima prodaja porasla za 70 odsto. Takođe, pokazalo se da su potrošači voljni da plate više za trajnost proizvoda, na primer kako bi i mašina za veš trajala dve godine duže spremni su da izdvoje 100 evra više“, objašnjava Borzanova.

Mnoge evropske države su već razvile nacionalna zakonodavstva za problem kvarljivosti uređaja. Tako je u Francuskoj zakonom zabranjeno programirano kvarenje. U Austriji postoji oznaka koja se dodeljuje za električne uređaje koji duže traju i lakše se popravljaju, a u Švedskoj se daju poreske olakšice potrošačima koji uređaje nose na popravku.

“Mislim da je ovo problem koji je potrebno regulisati i na nacionalnom i na evropskom nivou. Istraživanja su pokazala da ponovna upotreba ili popravka puno bolja čak i od recikliranja proizvoda jer stvaraju preko 10.000 novih radnih mesta i imaju bolji uticaj na okolinu“, kaže Borzanova.



Izvor: B92

To je bila javna tajna 20 godina...

nema freke zato kod nas netraju ni kolko garancija,a uvek je kvar koji nespada pod garanciju jer se nestrucno rukovalo recimo teo sam da prebacim program na tv-u,a on crko ili si prao ves u ves masini,a ne rucno i tako

Планирана обсолентност. Колико пара, толико музике.

 

Код малих штампача се ретко шта квари али га треба редовно сервисирати и користити оригиналне тонере. Е сад, друга је прича што оригинални тонер кошта колико и сам штампач Фото бубањ се мора мењати јер се он троши. Код мене у фирми има гомила ХП 1102 и раде без проблема 7 - 8 година.
Сећам се кад је купљен велики фотокопир Минолта 363 да му је рок трајања био милион копија или 10 година рада по 100.000 копија годишње. Четири и по године касније и даље ради савршено с тим што је урадио 1,5 милиона копија Али, већ рекох, редовно одржавање и сервисирање, оригинални тонери и тако то

Evo imam neke Minolte koje guraju vec nekoliko miliona
Redovan servis i menjanje mehanike koja se haba...

Shtampachi se definishu na maksimalni mesechni obim... kod malih to je oko 1000 -5000 strana...
Posle toga rikne elektronika i trazi servis...

Ovi veliki shtampachi... jbg definisani mesechno na pola miliona..

U to sam se jednom sama uverila, elektricna cediljka za citruse je trajala
6 meseci, koliko i garancija.

buducnost nije u posedovanju...

vec u iznajmljivanju..

to ce biti novi model za razvoj...

pisali smo o tome davno...

posedovanje ce prosto biti glupo...

Ne mozes da kupis tv za 150 evra i ocekujes da traje 20 godina.