Masakr u Bagdadu
na Kurban-bajram
Etničke podele dovedene do usijanja, a napadi na šiitske pobunjenike sve su učestaliji kako se približavaju parlamentarni izbori

Najmanje 14 osoba je poginulo a 40 je ranjeno u jučerašnjoj eksploziji automobila-bombe ispred šiitske džamije El Taf u jugozapadnom delu Bagdada tokom proslave Kurban-bajrama.

To je drugi napad iračkih pobunjenika na šiitsku džamiju u Bagdadu u poslednja tri dana i nekako se suviše slučajno dogodio baš posle najnovijeg oglašavanja zloglasnog teroriste Abu Musaba al Zarkavija, koji je osudio šiite zbog toga što se bore rame uz rame sa američkim trupama u Iraku. Time je doveo do usijanja etničke podele u toj zemlji koja beleži učestale napade pobunjenika na šiite pred parlamentarne izbore u Iraku, zakazane za 30. januar.

Ajatolah - "satana"

Šitski lideri podržavaju predstojeće parlamentarne izbore, dok predstavnici manjinske sunitske zajednice, koja je u vreme režima Sadama Huseina imala povlašćen položaj, smatraju da bi izbore trebalo odložiti zbog pogoršanja bezbednosne situacije. I ne samo zbog toga: očekuje se da će šiitiski lideri pobediti.

Računica je prilično jednostavna. Pobunjenici pokušavaju da isprovociraju šiite da im uzvrate istom merom, što bi izazvalo građanski rat na verskoj osnovi i onemogućilo bilo kakvo upravljanje Irakom. Vahabizmom zadojeni sunitski ekstremisti koje, kako se veruje, predvodi Zarkavi, duboko mrze šiite. Nije to od juče, ali međunarodna zajednica je prave dimenzije te mržnje počela da naslućuje od pada Sadamovog režima.

U poruci svojim sledbenicima, Zarkavi ne samo što je osudio šiite zbog saradnje sa američkim trupama nego je i najvišeg šiitskog verskog lidera, ajatolaha Ali Sistanija, nazvao satanom. Nešto su manje fanatični pobunjenici koji su ostatak Sadamovog režima. Oni gledaju kako se njihova tradicionalna i, donedavno, neprikosnovena dominacija na iračkoj političkoj sceni topi.

Izbori će samo zapečatiti taj proces, pa im je u interesu da ih osujete. Nasilje i nedostatak kontrole u najvećim sunitskim oblastima, kao i pretnje napadima na glasačka mesta, izazivaju zabrinutost da većina sunita širom zemlje neće ni moći da glasa na izborima krajem ovog meseca. Očekuje se veoma mala izlaznost u četiri pokrajine u kojima živi skoro četvrtina Iračana, mahom sunita, koji čine oko 20 odsto stanovništva.

U tim pokrajinama su najveći gradovi Iraka - Bagdad, Mosul, Faludža i Tikrit. Suniti će najverovatnije bojkotovati izbore, a to će im kasnije napraviti još veći problem: neće imati dovoljno predstavnika u skupštini.

Šiitski lideri, sa svoje strane, pozivaju svoje sledbenike da ne reaguju na nasilje. Mudro, jer im to obezbeđuje sjajnu prođu na izborima i daje mogućnost da za desetak dana prvi put zavladaju iračkom političkom scenom i zauzmu najvažnije pozicije na vlasti, što je do juče bilo nezamislivo. Iračani će glasati prema verskoj pripadnosti - šiiti za šiitske kandidate i stranke, suniti za svoje stranke, a Kurdi za svoje.

Partije šiita - koje su podnele zajedničku listu Ujedinjeni irački savez - imaju najveće šanse da uđu u skupštinu, jer čine 60 odsto stanovništva Iraka. Osim toga, šiitske oblasti u centralnom i južnom Iraku, bez obzira na nedavne napade na Nadžaf i Karbalu, relativno su mirne, što gotovo da garantuje nesmetani tok izbora. Jedina smetnja mogu da budu pobunjenički napadi.

Bezbednost glavni problem

Irački zvaničnici i komanda američkih snaga u Iraku znaju da će u vreme izbora bezbednost biti glavni problem. Zato je broj vojnika povećan sa 135.000 na 150.000, s tim što će iračke snage bezbednosti biti zadužene za obezbeđivanje glasačkih mesta. Irak će tri dana pred, za vreme i posle izbora zatvoriti sve granične prelaze, da bi se sprečili napadi automobilima bombama, najavljeno je i da će samo vozila sa specijalnim dozvolama moći da se kreću širom zemlje. Osim toga, lokacija glasačkih mesta biće držana u tajnosti do poslednjeg trenutka.
Vesna Popović