Marko Vidojković ~ Praznim se pevajući pank :: Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

MOJE DRUGO JA : Marko Vidojković, kultni beogradski pisac

Praznim se pevajući pank

Ta muzika me ispunjava i do danas mi je ostala primarna, mada sam, s godinama, malo proširio vidike, pa sam počeo da slušam i treš-metal, spid-metal i grandž. Čak i malo neke elektronike

Marko Vidojković, dobitnik Vitalove nagrade za 2006. godinu za roman "Sve Crvenkape su iste" poziv za gostovanje u rubrici "Moje drugo ja" prihvatio je bez mnogo ubeđivanja. Problem je međutim, nastao tek kada je među njegovim brojnim interesovanjima trebalo izabrati jedno i o njemu povesti razgovor. A i ne bi bilo teško, kad je podjednako uspešan na svim poljima. Pored statusa kultnog pisca beogradske mlađe generacije, koji je stekao svojim četvrtim romanom "Kandže", Marko je i novinar i izvršni urednik časopisa Plejboj, a hardkor-pank bend "On the run", u kom peva od 1995. godine, nedavno je izdao svoj prvi album i održao veliki koncert u SKC-u. U međuvremenu je uspeo čak i da završi "prvi stepen visokog obrazovanja" i time stekne stručni naziv pravnik, ali priznaje da mu je to jedan od delova života koji baš i nema puno veze sa njegovom ličnošću.

- Prava sam upisao više po inerciji. Imao sam nepunih 19 godina i nisam imao pojma čime ću se baviti u životu, a pošto sam završio srednju Pravno-birotehničku, onda mi je to bilo nekako logično - priča Vidojković.
Nijednu od svojih životnih preokupacija ipak ne doživljava kao hobi. Kaže, hobi u sebi ima tu neobaveznu crtu, a on sve čega se u životu dohvati, radi ozbiljno. Jedino po čemu bi bavljenje muzikom i pisanjem možda podveo pod hobi je to što su to stvari koje nikada nije radio zbog para.

- Sad, kad je književnost u pitanju, neki novac još i može da uleti, ali kad je pank u pitanju - nikada. A, ja sam počeo ozbiljno da pišem tek 1998. godine. Pre nisam pisao ništa više od nekih zajebancija na časovima u srednjoj školi. I, kao i u muzici, oduvek sam pisao priče i knjige koje su me oslobađale. Mnogi mi kažu da pišem brzo, mada nije to ništa čudno, da te onako prosere. Pa, i Fokner je za prvih pet godina napisao šest romana. Nisam ja ni znao da je to u meni, pa kad sa 23 godine to otkriješ, onda ti je jako zanimljivo i naravno da ide. Eto, sad se već proredilo - pauza između "Pikavaca na plaži" i "Kandži" je bila dve i po godine, tako da je taj prvi gas prestao... - vraća se pisac u razgovoru na svoje muzičke početke.

Odgajan je u tipičnoj hipi porodici, pa se na gitarski zvuk navikao od malih nogu. Ipak, čim je sa 13 godina počeo sam da odlučuje šta će slušati, muzički ukus mu je skrenuo ka hardkoru i panku.
- Ta muzika me ispunjava i do danas mi je ostala primarna, mada sam, s godinama malo proširio vidike, pa sam počeo da slušam i treš-metal, spid-metal i grandž. Čak i malo neke elektronike - kaže Marko.

Muzikom je ozbiljno počeo da se bavi još 1990. godine kad je, kao srednjoškolac, otišao na prvu probu. U početku je svirao gitaru i pevao, a sad mu gitara služi samo da pravi pesme. Sa četvoricom drugova iz osnovne škole tada je počeo da svira u "Modrom oku". Iz ljubavi prema melodičnom hardkoru i grupama poput "Bad Religion" i "NoFDž", ista četvorka je 1995. godine napravila "On the run". Bend za sobom ima mnogo uspešnih nastupa, a kao najznačajniju svirku Vidojković ističe onu iz 1996. godine, kad su nastupali kao predgrupa sastavu "Blitz Babiez". Sastav benda je od nastanka ostao uglavnom isti, a menjali su člana samo na mestu druge gitare. I, tako je bilo sve dok 2003. godine u bend nije stigao Aref.


BIO SAM RADIKAL

Vidojković je počeo da piše jer je verovao da njegova generacija može da menja svet, a to isto veruje i danas.
- Sa 20 godina smo uspeli da porazimo Miloševića na njegovom terenu, ali ja iskreno mislim da ta generacija još može da menja stvari. Ali, ne tako što će sad da obuku kravate i odela i da se uvlače u dupe političarima, nego tako što će da rade nešto što vole i umeju - priča Marko.
Iako ima politički stav, nema političke ambicije i tvrdi da nikada neće biti član neke stranke. Kaže, jedna greška mu je bila dovoljna da shvati da je politika prljav posao.
- Opšte je poznato da sam ja bio u radikalima jedan kratak period, dok je Šešelj bio u zatvoru. Tad sam užasno mrzeo Miloševića, a Šešelj je bio na robiji ta tri meseca, pa sam mislio kao, kad ovaj izađe, sad ćemo da uhvatimo motke i utamanimo Miloševića. Naravno, posle se ispostavilo da je on najveći Miloševićev pajtaš, a ja sam sa politikom završio-priča Marko.




- On je pre toga svirao u mnogo hardkor bendova i navikao je na neki drugi sistem rada, pa nas je nekako sve iscimao da najzad uradimo tih 18 pesama za album. Aref je inače montažer, pa je sva tri naša spota sam izmontirao i snimio. Mi se pre toga, nekako, nismo ni trudili oko albuma, jer smo znali da moramo da uložimo svoje pare, jer niko neće da ulaže u pank bend koji peva na engleskom. Sad je već drugačije, jer pank nikome od nas nije osnovna delatnost. Gitarista Nikola je hirurg, Aref je montažer, Janko elektroinženjer, Ilija geograf, a ja pisac-novinar... I, nekako se tom muzikom i dalje bavimo potpuno isto kao na početku. Jedino što sad imamo dovoljno godina da možemo, tu i tamo, da se negde pojavimo. Ali, bez neke preterane želje za slavom, jer, graditi karijeru na panku u Srbiji je suludo. To je, u krajnjoj liniji, obrnuto suštini panka. Onako, ako je moguće da se što jeftinije prodaju ti diskovi i da se prave besplatni koncerti, super, jer, kod nas tek treba da se pravi scena. Na koncerte za koje su karte po 200 dinara dođe 100 ljudi, a kad je besplatno, dođe ih 500. Znači, publika postoji, ali kad im još tražiš i pare, onda će pre da sede kući i da slušaju nešto što su skinuli sa Interneta - priča Vidojković.

A, fora je, odaje pevač benda "On the run", da živiš od nečega drugog, a da se umetnošću baviš iz uživanja i da se na taj način prazniš od negativne energije.

- Ali, nikada sa idejom da ćeš od toga ijedan dinar da zaradiš. Naročito ako sviraš u pank bendu. Mada, ja ni u tim stvarima, koje kao radim da bih bio materijalno situiran, uopšte nisam spreman na kompromise. Sad živim od novinarstva, a to je profesija u kojoj kompromisi nisu dozvoljeni. A, pri uređivanju Plejboja jedini kompromis koji treba da napraviš jeste da se uklopiš u standarde lista, koji su veoma široki i liberalni - zaključuje Vidojković.
A. Klarić-Žak

Izvor: Glas Javnosti

Obavestenje: Poruka je preseljena od strane moderatora Anea (Vreme: 25. Feb 2007, 13:30:59)