Mark Špic (en:Mark Andrew Spitz) (rođen 10. februara 1950. u Modestu, Kalifornija, SAD, od oca Američkog Jevreja i majke Portorikanke) je slavni američki plivački Olimpijac, deveterostruki Olimpijski pobednik i plivač koji je 23 puta postavljao svetske rekorde u sprinterskim disciplinama slobodnim i delfinovim stilom. On takođe drži rekord u broju zlatnih medalja osvojenih na jednim Olimpijskim igrama – sedam, a osvojio ih je na Olimpijskim igrama u Minhenu, 1972. godine.
 
Mark Špic osvaja prvu zlatnu medalju na OI u Minhenu, 1972., na 200 m delfin, 2:00,70 sec

Poslednju, sedmu, zlatnu medalju (u štafeti 4 × 100 m mešovito) osvojio je 4. rujna 1972., dan prie upada palestinskih terorista u Olimpijsko selo u Minhenu i početka najveće olimpijske tragedije.

Svoj veliki talent ovaj je plivački fenomen pokazao još puno ranije, te se spremao da već na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju, 1968 godine zablista punim sjajem, osvoji pregršt zlatnih medalja i nadmaši svog sunarodnikaka i uzora, takođe plivačkog velikana Don Sholandera koji je, na Igrama u Tokiju četiri godine ranije, osvojio četiri zlatne medalje. Planirao je osvojiti pet zlatnih medalja, ali nije uspeo. Osvojio je "samo" dva zlata, i to u štafetama 4 × 100 m slobodno i 4 × 200 m slobodno. Tome je dodao srebro na 100 m delfin i broncu na 100 m slobodno, dok je u finalu trke na 200 m delfin totalno podbacio, stigavši na cilj poslednji – osmi.

Vrlo razočaran neuspehom Špic nije posustao, zarekao se na osvetu, i – uspeo je.

1972. godine, na Igrama u Minhenu, Mark Spitz je postigao podvig koji predstavlja najveće dostignuće koje je na jednim Olimpijskim igrama ostvario neki sportista. Osvojio je sedam zlatnih olimpijskih medalja, podvig koji, ni prie, ni posle njega, nikome nije uspeo. Ka tome je u svakoj finalnoj trci zlatnoj medalji pridodao i svetski rekord. Sedam zlatnih medalja – sedam svetskih rekorda, podvig je koji, može se mirne duše prognozirati (obzirom na strahovitu konkurenciju u današnjem plivanju i specijalizovanost vrhunskih plivača), niko nikada neće ponoviti.
 
Plivač koji je postavio domete koje, verovatno, niko više neće uspeti dostići!

Još tokom trajanja plivačkih natecanja na Igrama u Minhenu, Mark Špitz je nagovestio da će poslednja finalna trka biti i njegova poslednja trka u karijeri. Tako je i bilo. Povukao se iz plivanja sa 22 i po godine! Vrlo rano, prerano, ali ipak – na vrhuncu slave otišao je u olimpijsku istoriju i svrstao se među olimpijske besmrtnike.

Tim više čudi njegov pokušaj-harlekinstvo da se kvalifikuje za američki plivački tim za Olimpijske igre u Barseloni, 1992. godine. Imao je tada 42 godine! Naravno, nije uspeo, osim što je ponovo skrenuo na sebe pažnju i podsetio na svoje legendarne uspehe, pa je činjenica da je tek ovim "nestašlukom", sada konačno i zauviek, prestala najsjajnija plivačka i, uopšte, jedna od najvećih sportskih i olimpijskih karijera u istoriji.

Mark Špic danas živi u Kaliforniji, sa suprugom Suzi i sinom.
 
OI u Minhenu, 1972. - sedam zlatnih medalja

Karijera:
1968. - OI, 2 zlatne medalje (štafete 4 × 100 m slobodno i 4 × 200 m slobodno), 1 srebrna medalja (100 m delfin) i 1 brončana medalja (100 m slobodno)
1972. - OI, 7 zlatnih medalja (100 m slobodno, 200 m slobodno, 100 m delfin, 200 m delfin; i štafete: 4 × 100 m slobodno, 4 × 200 m slobodno i 4 × 100 m mešovito)
(Mark Špic nema nijedan naslov svetskog prvaka, jer je prvo svetsko prvenstvo u plivanju održano 1973. godine, u Beogradu, SFRJ, nakon završetka njegove blistave karijere).


Lični rekordi:
100 m slobodno: 51,22 sec (1972., tada svetski rekord)
200 m slobodno: 1:52,78 sec ( 1972., tada svetski rekord)
100 m delfin: 54,27 sec ( 1972., tada svjetski rekord)
200 m delfin: 2:00,70 sec (1972., tada svetski rekord)

Štafete:
4 × 100 m slobodno: 3:26,42 sec (1972., tada svetski rekord)
4 × 200 m slobodno: 7:35,78 sec (1972., tada svetski rekord)
4 × 100 m mešovito: 3:48,16 sec (1972., tada svetski rekord)

Izvor: Wikipedia