Marinac

Žanr: drama, akcija, ratni, komedija
Trajanje: 123 min.
Premisa: Welcome to the suck!




Glavne uloge:   

Džejk Džilenhol (Jake Gyllenhaal), Džejmi Foks (Jamie Foxx), Piter Sarsgard (Peter Sarsgaard), Džejms Morison (James Morrison), Skot Makdonald (Scott MacDonald)
Scenario:   

Vilijam Brojls Junior (William Broyles Jr.), Entoni Svoford (Anthony Swofford) - roman
Režija:   Sem Mendes (Sam Mendes)    

SINOPSIS

Ovo je priča Entonija Svoforda, nekadašnjeg marinca, o njegovim iskustvima u pustinjama Saudijske Arabije i ratovanju u Kuvajtu. Saborci Svof i Marins prolaze pustinjom Srednjeg istoka s teškom opremom na leđima i snajperskim puškama, bez zaklona od neumoljive vrućine i iračkih vojnika. Bore se u zemlji koja im nije jasna, protiv neprijatelja koje ne vide...

O FILMU

Ovu ratnu dramu režirao je oskarovac Sem Mendes (Sam Mendes), u čije prethodne filmove se ubrajaju "Američka lepota" ("American Beauty") i "Put bez povratka" ("Road to Perdition"). Film je zasnovan na bestseler romanu bivšeg marinca Entonija Svoforda iz 2003. godine koji je detaljno opisao situaciju u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu neposredno pre početka ratnih dejstava i Zalivskog rata u operaciji "Pustinjska oluja". Glavna uloga poverena je Džejku Džilenholu (Jake Gyllenhaal), a u ostalim ulogama su Džejmi Foks (Jamie Foxx) i Piter Sarsgard (Peter Sarsgaard).

O REŽISERU

Sem Mendes (reditelj)
Diplomirao je 1987. na Univerzitetu u Kembridžu. Režirao je brojne pozorišne predstave s kojima je učestvovao na mnogim pozorišnim festivalima. Godine 1992. postaje umetnički direktor ponovo otvorenog pozorišta Donmar Warehouse u Londonu i za mjuzikl "Kabare" dobija četiri nagrade Toni. Svoj prvi dugometražni igrani film - "Američka lepota" ("American Beauty"), koji je osvojio pet Oskara, uključujući i nagrade za najbolji film i najboljeg režisera, snimio je 1999. Usledio je film "Put bez povratka" ("Road to Perdition"), u kome su glavne uloge igrali Tom Henks i Pol Njumen. Posle "Marinca", snimaće "Charlie Wilson's War" i "Sweeney Todd". Oženjen je glumicom Kejt Vinslet.

O GLUMCIMA

Džejk Džilenhol (Entoni Svoford)
Jedan je od najtalentovanijih glumaca današnjice. Najozbiljniji je pretendent na Oskara za ulogu u filmu "Planina Broukbek" ove godine u kategoriji najbolja sporedna muška uloga. Rođen je 1980. godine u Los Anđelesu. Džejk je mlađi brat glumice Megi Džilenhol. Dugogodišnji je dečko glumice Kirsten Danst (Kirsten Dunst).

Filmografija: "City Slickers" (1991), "Homegrown" (1998), "October Sky" (1999), "Donnie Darko" (2001), "Lovely & Amazing" (2001), "The Good Girl" (2002), "Moonlight Mile" (2002), "Dan posle sutra" ("The Day After Tomorrow", 2004), "Planina Broukbek" ("Brokeback Mountain", 2005), "Dokaz" ("Proof", 2005), a u pripremi je "Zodiac" (2006).

Džejmi Foks (Sajks)
Počeo je karijeru kao komičar početkom devedesetih u seriji "In Living Colours" s Dejmonom Vajansom i Džimom Kerijem, a 1996. lansirao je sopstvenu seriju "Šou Džejmija Foksa". Na velikom ekranu Foks je osvojio i publiku i kritiku ulogom u drami o američkom fudbalu "Bilo koje nedelje" ("Any Given Sunday") Olivera Stouna 1999, s Alom Paćinom i Kameron Dijaz. Zatim je igrao s Vilom Smitom u biografskom filmu o Muhamedu Aliju - "Ali" iz 2001. Tada je i prvi put sarađivao s rediteljem Majklom Manom. Sledeći put zaigrao je u njegovom hitu "Kolateral" ("Collateral") pored Toma Kruza. Usledila je uloga legendarnog nedavno preminulog muzičara Reja Čarlsa u ostvarenju "Rej" Tejlora Hekforda, koja mu je donela nagradu "Oskar". Potom je igrao u filmovima "Stealth" i "Marinac", a u najavi su filmovi "Miami Vice", "Dreamgirls" i "Damage Control".

Piter Sarsgard (Troj)
Pored filma "Ključ tajni", igra i u "Planu letenja" ("Flightplan") s Džodi Foster, a poznat je i po ulogama u filmovima: "The Dying Gaul", "Kinsey", "Garden State", "Another Day in Paradise", "Dead Man Walking", "The Widowmaker", "The Salton Sea", "The Man in the Iron Mask" (1998), "Boys Don't Cry" (1999).

Oficijelni sajt:
Jarhead (2005)

Premijera: FEST 06
U bioskopima: 2. marta 2006. godine

Deluje kao neki bolji film...
Trebalo bi da po ovome bude blizu Matrix-u...

(-nisam mogao da nadjem drugi film sa kojim bi poredio ovaj-)

vise na policijsku akademiju ako je to onaj jarheads..

"Jarhead" (Marinac) nema apsolutno nikakve veze sa filmom "Matrix". Ovo je ratni film u kome nema rata, nema pucacine, krvi,... Gledao sam ga na Fest-u i preporucijem ga. U stvari "Marinac" je drama o napaljenom americkom vojniku koji odlazi na ratiste da se bori za Ameriku protiv Iracana, a ustvari na ratistu se ne desava nista, tokom celog filma svi oni cekaju fajt ali ga ne dobijaju... Posto nema borbe oni se smaraju, izmisljaju razne zanimacije u pustinji, non stop drkaju, ciste puske, mole se da ih neko napadne a nista se ne desava. Onda krecu da razmisljaju o uzaludnosti njihovog prisustva na ratistu i tako... Naravno necu da pisem sta se desava na kraju, ali dobra fora u filmu je sto kraja nema...
             

Gledo kao glavni glumac se prijavi u marince malo vezba u pustinji sa gas maskom na glavi na plus 50 i na kraju
jedva da je video ista od borbe .Poenta ovog malo dosadnog filma je da marinci vise nisu potrebni i da tehnologija
sve moze da izvrsi bolje od pesadije.

             Slazem se sa ovim zadnjim osim sto je meni film bio zanimljiv. Tipican antiratni film.

i meni je film bio cool! dopao mi se ...
@Liberix:
slazhem se, antiratni film...
i jake je super glumio u filmu!!

            Meni je zesca scena kad im pustaju u bioskopu film "Apokalipsa danas" da bi im digli moral, a oni se primaju najgore. U stvari je dobra fora rezisera jer je "Apokalipsa danas" najveci antiratni film, a marinci se tripuju kako razbijaju Vijetnamce.

O filmu "Marinac"

"Kao i većina velikih marinaca, i ja sam mrzeo jedinicu. Mrzeo sam to što sam marinac zato sam više od svega na svetu želeo da budem pametan, slavan, seksi, da imam previše seksa, da budem pijan, pojeban, visok, sam, slavan, pametan, poznat, shvaćen, voljen, da mi sve bude oprošteno, da imam previše seksa, da budem pijan, visok, pametan i seksi – a više od svega toga, ja sam bio marinac. Ćelavac."
Entoni Svoford, Ćelavac

U leto 1990. godine Entoni Svoford, 20-godišnji upisnik treće generacije, poslat je u pustinju Saudijske Arabije da bi se borio u prvom ratu u Zalivu. Godine 2003. njegovi memoari iz tog perioda i s tog mesta postaju bestseler – knjiga "Marinac". Svoford ju je napisao s tolikom važnošću, neposrednošću, iskrenošću i humorom, kako to može samo neko ko je lično proživeo takvo iskustvo – mlad vojnik obučen za borbu, a onda suočen s frustrirajućom stvarnošću u kojoj mora da čeka da rat uopšte počne. Svofordova knjiga provela je devet nedelja na listi najbolje prodavanih po "Njujork tajmsu". U nekim publikacijama hvaljena je kao "već neka vrsta klasika i osvežavajuća; memoari iz rata u Persijskom zalivu, knjiga koja spada među najbolje knjige o vojsci ikada napisane; sumanuto putovanje poznato milionima mladih ljudi, ali ipak jako retko tako dobro predstavljeno."

"Kada sam prvi put pročitao knjigu, reagovao sam na činjenicu da je rat posmatran kroz prizmu veoma specifične osobe, one koja pokušava da se nosi sa svime i da otkrije ko je ona u stvari. Bio sam fasciniran mešavinom mačizma, komedije, nadrealizma i pomalo uvrnutog sagledavanja stvari", priseća se svojih utisaka Sem Mendes (Sam Mendes), režiser filma "Marinac" ("Jarhead"). "Bila je to knjiga kao nijedna druga, o ratu kakav nijedan nije bio, pa bi ovo mogao biti ratni film kao nijedan do sada."

"Svaki marinac ima drugačije iskustvo; svaki vod ima drugačije iskustvo; svaki bataljon ima drugačije iskustvo – čak i iz istog rata. Želeo sam da snimim film baš o ovom fascinantnom čoveku i o tome kako su ga menjala i izgrađivala iskustva kroz koja je prolazio u tom ratu. Ono što pamtimo o ratu u Zalivu jesu čisti snimci malecnih bombi koje bezgrešno pogađaju gradove koji su kao igračke, otuđeni od bilo kakvog osećaja za ljudski život. Meni je zanimljivo da sada uđemo u njega kroz osobu na zemlji, jer upravo to nije nam bilo dozvoljeno u ovom ratu. Tonijevo iskustvo u pustinji uzima ono što o ratu prihvatamo kao normalno i jednostavno ga okrene naglavačke. To vam je kao kada bi Selindžer posmatrao rat u Zalivu."

Svofordova najbolje prodavana i od kritike prihvaćena knjiga, o životu marinca početkom devedesetih, hvaljena je zbog mnogo toga, a pre svega zbog nesvakidašnje i bolne iskrenosti s kojom pripovedač predstavlja svoj svet – ona je priča iz prvog lica od strane vojnika treće generacije (Svoford je začet 1969. godine, kada je njegov otac bio na odsustvu iz Vijetnama), o vojnoj mašineriji koja ga okružuje. Umesto klasičnih slika umivenih junaka u uniformama koji se bore za "stvar", imamo mlade regrute u znojavoj pustinjskoj opremi koji obožavaju rok muziku, skloni su pornografiji i raste im neispunjena želja za krvlju. Obučeni su za ubijanje, a onda stacionirani na suvom, negostoljubivom i užasnom terenu.

U takvoj situaciji višak testosterona dovodi do unutrašnjih alfa-mužjak sukoba, (s obzirom na to da neprijatelja nema na vidiku, a sve je veća mogućnost da ga uopšte neće ni biti), do nemoralnog ponašanja i potpunog nepoštovanja svih, od nadređenih oficira do ljudi koje su došli da oslobode. Sve to priča nam vojnik koji je pre svega više kod kuće i čita Kamija nego što se privikava na teške uslove života u marincima.

Mendes završava: "Mislim da je većini ljudi veoma teško da pronađu svoje mesto u ovom svetu, da to ostave po strani i budu samo telo, jer kada si u ratu, na kraju dana si upravo to. Postoji razlog zašto su svi isti, jer u osnovi oni i jesu isti. Moraš da budeš prilično vešt da bi primetio neku osobenost bilo gde na uniformi marinaca. Nema imena, ničeg nema. Svi izgledaju isto. To je duboko u psihologiji marinaca. Na nekom nivou, to je van domašaja mog poimanja. Međutim, ja se tome i divim i jako to poštujem, jer je veoma nesebično."

Dozivljaji Ujka Vuspre I Batice Stonda: Paranoja .. a scena kada mu neda da ubije onog u zgradi zbog artiljerije.. niko nece znati da smo ga mi ubili