Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio Marinu Andrejić optužbi da je ubila sina Ðorđa (13) i ukinuo prethodnu presudu kojom je bila osuđena na 20 godina zatvora.

 

Đorđe je ubijen 22. jula 2010. godine u ataru sela Majilovca kod Velikog Gradišta.

Portparol Apelacionog suda Mirjana Piljić kaže da je Marini Andrejić ukinut pritvor u kom je provela skoro dve godine.

Apelacioni sud je našao da nema dokaza da je Andrejevićeva izvršila krivično delo teško ubistvo za koje je bila optužena i preinačio prvostepenu presudu kojom je bila osuđena na 20 godina zatvora, precizirala je Piljić.

"Po nalaženju Apelacionog suda na osnovu dokaza izvedenih pred tim sudom nije dokazano da je Andrejevićeva nesumnjivo izvršila krivično delo za koje se tereti", naglasila je Piljićeva.

Pisani otpravak presude sa detaljnim obrazloženjem odluke strankama (tužilaštvu i odbrani), prema rečima Piljićeve, biće dostavljen naknadno.

Andrejićeva je puštena iz pritvora u kom je boravila od hapšenja 25. jula 2010. godine tri dana od nestanka njenog sina Ðorđa.

Ona je u decembru 2011. po drugi put osuđena pred Višim sudom u Požarevcu na 20 godina zatvora zbog ubistva sina pošto je prvu presudu Apelacioni sud već ukidao kako bi se precizno utvrdilo na koji je način dete ubijeno.

Apelacioni sud je potom u aprilu odlučio da otvori pretres i izvede neophodne dokaze.

Andrejevićeva je tvrdila da nije ubila dete i da joj je iskaz u policiji 27. jula 2010. u kom je priznala ubistvo iznuđen posle tri dana torture i maltretiranja "da prizna jer je tako za nju bolje".

Ðorđe je nestao 22. jula, kada je sa majkom otišao na njivu van sela. Marina, koja od početka negira da je ubila dete, kući se vratila dva dana kasnije, ali bez sina, nakon čega je uhapšena.

Više od 500 ljudi danima je tragalo za dečakom, ali on nije pronađen. Lovci su 7. novembra prošle godine pronašli lobanju, a ovaj teren pretraživan je i u narednih nekoliko dana kako bi se pronašli i ostali delovi dečakovog tela.

DNK ana­li­zom lo­ba­nje koju je izvršio Bi­o­loški fa­kul­te­t iz Be­o­gra­da utvr­đe­no je pri­pa­da­la nesta­lom deča­ku.

U optužnici se navodi da je Marina Andrejić 22. jula 2010. godine lišila života svoje dete tako što je, iznervirana njegovim odbijanjem da postupi po njenom nalogu i ode u selo po pomoć, drvenom držaljom motike koju je sa sobom nosila, udarila u predelu potiljka i zadnje strane vrata.

Od tog udarca, kako je navedeno u opstužnici, Ðorđe se srušio na zemlju, zadobivši teške telesne povrede koje su uzrokovale njegovu smrt. Optužena ga je a zatim odnela do ivice bagremove šume, gde ga je spustila na zemlju leđima okrenutim ka zemlji, prekrila granjem i tako ostavila.

Izvor: Novi Magazin

 Pa jbt...Dajte njenu izjavu na TV da kaže svima da nije ako nije. Da vidimo šta telo i oči kažu...
 
Um može da laže ali položaj tela i neke stvari još otkrivaju istinu. Oči ne lažu.
Za one koji znaju da čitaju govor tela ovo je neprocenjivo. U jednom minutu njenog intervjua neki ljudi bi znali da li ga je koknula ili nije.

Класично самоубиство с леђа, браво за правосуђе које је прозрело праву истину.

 Jbt, sad pogledah malo bolje..Pa ona izgleda ko Konan Varvarin

reformisano pravosudje

A na osnovu cega da je osude?

Pa trebalo bi na osnovu dokaza valjda.


A šta bi ti ? Da osude na osnovu rekla-kazala ili na osnovu nečijih sumnji ? To što ti misliš da je neko
krivi ili da je počinio neko krivično delo (ubistvo ili recimo izdaja) nije samo po sebi nikakv dokaz.

Ja bih tako mogao da mislim ili da tvrdim da si ti ubica, da li te na osnovu toga treba zatvoriti na 15
godina ?

Ja ne razumem samo ova priznanja uz torturu...ej priznaje da je ubila sina.
Zar u Srbiji ne postoji poligraf, pa barem da saznaju deo istine na osnovu koje mogu da traze dokaze.

мислим да полиграф не може да се употреби као доказ   ...нисам сигуран па је боље да објасни неко ко је упућенији