Moguće...ali mi još niko ne dade smislen odgovor zašto mu je potreban.

Naduvati se i provocirati

Piše: Zoran Milivojević

U žargonu mladih izrazi „naduvati se” ili „biti naduvan” znači biti pod dejstvom kanabisa (marihuane, hašiša i drugih preparata kanabisa). Prema tome, igra "naduvan i ponosan" jeste igra osoba koje koriste kanabis. Osoba nosi majicu na kojoj je znak petokrakog lista konoplje ili, pak, startuje diskretnije tako što u komunikaciji sebe predstavlja kao uzimaoca kanabisa (ili tako što uopšteno s odobravanjem govori o korišćenju kanabisa, ali na takav način da je drugima odmah jasno da i on koristi ovu drogu). U osnovi, to je potez Provokatora koji na prvi pogled naivno otkriva svoju „naviku”, „zavisnost” ili „tajnu”. To je manevar kojim peca Progonioca.

Kada se Progonilac odazove reakcijom zgražavanja, gnušanja, straha, prezira ili čak mržnje, tada Provokator, umesto da se povuče, prema ranije opisanoj dinamici, takođe postaje Progonilac koji ulazi u otvorenu prepirku i borbu po sistemu „ko će koga”. Da bi igrač igre "naduvan i ponosan" uspeo u svojoj akciji proganjanja Progonilaca, on mora imati različite, malo poznate argumente kojima će pokušati da poljulja stav saigrača. On može reći nešto poput: Da li vi znate da je moj život daleko bolji i lepši od kada duvam? Znate li da se kanabis koristi kao lek? Nema jasnih naučnih dokaza da je kanabis štetniji po zdravlje od cigareta (alkohola).

LJudi koji duvaju su daleko manje agresivni od ljudi koji piju alkohol. Zanemarljiv broj ljudi koji su probali kanabis prelazi na teže droge. Znate li da je seks mnogo bolji kada je čovek naduvan? Da li znate da su mnogi slavni ljudi koristili kanabis (što je možda i doprinelo njihovoj kreativnosti i originalnosti)? Vrlo je dvolično i nepravedno dozvoljavati duvan i alkohol, a zabranjivati kanabis. Kanabis je u mnogim zemljama potpuno legalan i trebalo bi ga legalizovati i kod nas.

Ova borba uglavnom nije ravnopravna. Na jednoj strani je dobro potkovani Provokator, a na drugoj je osoba koja sasvim ispravno smatra da nije baš tako dobro to što neko uzima kanabis, ali koja, kako nije stručnjak za droge, uglavnom nema kontraagrumente za veoma razrađene Provokatorove teze. Samim tim što je Provokator uspeo da navuče osobu u polje diskusije u kojem je ona slaba a on veoma jak, jasno je da će Provokator pobediti bez obzira na to šta osoba uradi.

Kako zbog nedostatka informacija kojima bi mogla da parira Provokatoru osoba ne može ostati na nivou racionalnog razgovora, ona počinje da svoje stavove brani netačnim, preteranim i iskrivljenim tezama, što samo podstiče Provokatora da je još žešće podučava o „pravoj prirodi” kanabisa. Ako osoba počne da se ljuti i svađa, Provokator zauzima stav: „Nije ni čudo da neko tako rigidan (primitivan, pun predrasuda, itd.) ne razume kanabis”, čime prezrivo diskvalifikuje samu osobu i pobeđuje u igri.

U okviru igre “naduvan i ponosan” drugi može biti suočen s igrom “šta ti znaš kad nisi prob'o”, koja mu prividno izbija sve argumente iz ruku: „Ako već tako kompetentno osuđujete kanabis, kažite mi da li ste vi ikada duvali?” Osoba može biti suočena s analizom svoje ličnosti od strane provokatora: „Čistunstvo je uvek sumnjivo. Meni se sve više čini da vi u stvari jako želite da duvate, ali se toga veoma plašite!” i slično. Ako osoba prekine razgovor i povuče se, Provokator smatra da se predala i trijumfalno ostaje na poprištu bitke. Ako osoba shvati da Provokator zna mnogo više od nje i da je na tom polju ona inferiorna a on superioran, može radoznalo slušati Provokatorove teze i time pokazati da nije sigurna u svoj negativan stav. Provokator koji oseti da može poljuljati drugoga može iz igre "naduvan i ponosan" preći u igru "legalizacija", a zatim u igru "navlačenje".

Za razliku od opisane intelektualne verzije igre "naduvan i ponosan", u emotivnoj verziji ove igre ima daleko manje reči: osoba dolazi očigledno naduvana ili „slučajno” provokativno pokazuje svoj hašiš. Drugi reaguje zaprepašćeno: „Zar se ti drogiraš?” Na to osoba samo prezrivo pogleda onog što je postavio to pitanje i napušta društvo. Dakle, kratko i jednostavno: umesto da trpi prezir ili sažaljenje zato što se drogira, osoba počinje da prezire onog ko „ne kapira” duvanje. Obrazovani igrači igre “naduvan i ponosan” često se pozivaju na činjenicu da su poznati francuski pisci iz sredine devetnaestog veka pušili hašiš. Teofil Gotje je 1884. godine u Parizu u hotelu “Primodan” osnovao „Klub hašišara” u koji su jednom mesečno dolazili velikani poput Bodlera, Igoa, Balzaka i Dime, da bi pušili alžirski hašiš i uživali u intelektualnim razgovorima.

Halucinogene droge se u žargonu zovu psihodelične droge. Sam izraz psihodeličan dolazi od grčkih reči “psihe” i “delos”, što bi značilo “psiha koja upoznaje sebe”. Najpoznatije halucinogene droge su LSD, psilocibin, meskalin i pejotl. Ove droge imaju sposobnost da izmene način opažanja (izmenjena percepcija) i da izbrišu granicu između svesnog i nesvesnog tako da nesvesni sadržaji prodru u svest, stvarajući kompleksni halucinantno-iluzivni doživljaj. Sam efekat ovih droga se u žargonu naziva “trip” (tripovati, utripovati, itd.), što na engleskom znači “putovanje”. Putovanje može biti prijatno i zanimljivo i tada je “dobar trip”, ali može postati i prava noćna mora, kada se označava kao “loš trip”. Za ove droge je karakterističan i relativno redak fenomen koji se označava kao flešbek: osoba može i posle dužeg vremena, bez uzimanja halucinogena, iznenadno doživeti trip, što samo po sebi može biti vrlo neprijatno.

Postoje ljudi sa psihičkim problemima, bolest ko i svaka druga. To što si ti svesna da imaš temperaturu 40C i imaš jaku želju da je spustiš na 36.5c, ništa ti neće pomoći ako ne uzimaš lekove, čajeve i preznojavaš se.

Isto je i sa psihološkim problemima. Ako neko ima recimo sociofobiu, nije u stanju da zatraži pomoć od bližnjih a nema para ili ga je strah da će svi saznati ako ide kod psihijatra.

Dakle ostaje jedino rešenje da sam uzmeš neke lekove. Sad ja tebe Brano molim da mi kažeš. Koji su to lekovi najdostupniji i naravno bez recepta.

Samoprepisivanje lekova je veoma opasno. Čak ni lekarima se ne preporuuje da sami sebi prepisuju terapiju.
Šta je dostupno, ne znam....ali sam sigurna da nije dobro baš sve što je dostupno.

Dok ne vidim svojim očima  i sasvim se uverim, ili ne pročitam neku ozbiljnu i relevantnu studiju koja tvrdi da je marihuana nekome pomogla da izleči neku bolest ili da makar poboljša kvalitet svog života...

                http://www.imdb.com/title/tt1111833/

I šta misliš da si dokazao ovim videom?

Mene interesuje zašto zdravom, pravom mladom čoveku treba stimulans da bi se osećao dobro?

Kad pre odleda ceo film i već imaš mišljenje o njemu 

Pa ti si super genije jebote

Nemam mišljenje, ne formiram ga tako lako.
Nisi mi odgovorio na pitanje već poturaš propagandu.

Dobar tekst Brano

Ovo podseca na



 

A mi pricamo napamet...Po knjizi 

Otkud znam, ja znam za sebe i svoja iskustva, kakva su tudja to stvarno ne znam

Jednostavno, postujem misljenje, to je nesto sto se generalno misli na temu zavisnosti (ljudi koji piju-nasilni, "duvaci"-smireni), ali ne mogu da se slozim