Mari Mari

Propevala jos u vrticu

   
Još u ranom detinjstvu, tačnije u obdaništu vaspitačica je primetila da mala Marija ima dobar sluh i to nagovestila njenim roditeljima. Pošto se roditelji nisu bavili muzikom, sv e to nisu ozbiljno shvatali. Završila je osnovnu školu “Branko Radičević” na Novom Beogradu. Kako sudbina zna da umeša svoje prste, glavni krivac za njen ulazak u čarobni svet nota i violinskih ključeva bila je profesorica Borika, koja je vodila hor “Poletarci” i uzela Mariju da peva kao solista ispred hora. Sve to se dešavalo u drugom, trećem razredu. Ubrzo je učestvovala na “Beogradskom proleću” i mnogim drugim dečijim festivalima kojih je u to vreme bilo puno. S “Poletarcima “ je snimila pet, šest dečijih ploča, uglavnom u radio Beogradu. Pevala je i u dečijim tv emisijama poput “Deco, pevajte sa nama”. U tom periodu je dosta putovala. Sa deset godina upisuje nižu muzičku školu, koju je ubrzo i završila. Potom muzičku gimnaziju “Josip Slavenski”, a nakon gimnazije konkuriše na muzičkoj akademiji. Tada je doživela i svoje prvo veliko razočarenje u životu, jer nije bila primljena. Pauzira godinu dana, pa naredne godine ipak stiže do akademije. U periodu 1998.godine počinje da peva po beogradskim klubovima. Godinu dana kasnije do nje dolaze ljudi iz grupe Mag, na preporuku Marijine drugarice iz srednje škole i koleginice Ivane Jordan. Dogovaraju se da naprave pesmu za festival u Herceg Novom. Međutim, zbog bombardovanja festival nije ni održan. Onda su joj ponudili da snima ploču u grupi. Marija se malo dvoumila zbog obaveza na fakultetu, ali je pristala. Nakon snimljenog albuma i nekoliko tv gostovanja, shvata da želi da peva nešto drugo i da želi da nastupa solo. Ubrzo napušta grupe, i snima svoj prvi solo album simboličnog naslova “Hoću da pevam”. U čitavoj muzičkoj priči podršku i oslonac dobija od porodice, mame koja je po zanimanju ekonomista i tate Đure, koji je u periodu od 1960. do 1970. igrao profesionalno fudbal u Partizanu, na poziciji levog beka, a kasnije u Rasingu u Francuskoj. Podrška je uvek stizala i od dve godine starije sestre Jovanke, koja je po zanimanju inženjer šumarstva. Muzika je ono što je ispunjava, ono zbog čega živi i kako sama kaže, baviće se muzikom dokle god ima snage i glasa.