Daning-Krugerov efekat

Izvor: Magazin VIVA

Ovaj relativno novi pojam u psihologiji odnosi se na neobučene osobe koje imaju „iluziju superiornosti”, rangirajući svoju sposobnost iznad proseka, mnogo više nego što ona zapravo jeste.

Iluzije superiornosti

- 94% profesora na fakultetu rangira svoj posao iznad ostalih kolega
- 96% pacijenata koji se u bolnici leče od kancera tvrde da su u boljem zdravstvenom stanju nego drugi oboleli od iste bolesti
- 93% motorista su uvereni da su bezbedniji na drumu od većine prosečnih vozača
- 90% studenata vidi sebe kao znatno inteligentnijim od ostalih studenata
- Psihološki termin za ovo je iluzija superiornosti

Oni su iskreno uvereni u svoju kompetentnost i nesposobni da prepoznaju ne samo sopstvene propuste i greške, već i tuđu istinsku kompetentnost

Znam da ništa ne znam – rekao je mudri Sokrat pre skoro 2000 godine. I danas su oni najobrazovaniji, najinteligentniji, najsposobniji među nama spremni da se poistovete sa ovim stavom, jer upravo zahvaljujući svom sveobuhvatnom razumevanju sveta u kojem živimo – svesni su koliko toga još ne znaju.

Nasuprot njima - a u psihologiji je to odnedavno i naučno dokazano – postoji veliki broj osoba koje precenjuju svoje znanje i sposobnosti, uvereni su da su kompetentni u oblasti u kojoj su zapravo totalni laici, a osim što nisu u stanju da sagledaju svoju nekompetentnost, nisu sposobni ni da prepoznaju tu kompetentnost kod drugih. Iako nam je ovaj fenomen svima poznat iz bližeg ili šireg okruženja, iz škole, porodice, s posla ili s malih ekrana – prvi put je zvanično definisan i istražen 1999. godine kada su psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger sa Kornel univerziteta u Americi objavili rad o tome u Žurnalu psihologije ličnosti i društva, te je po njima dobio naziv Daning-Krugerov efekat.

Pomenuti psiholozi su za ovaj rad dobili Ig Nobelovu nagradu (američka parodija na godišnju nagradu Nobelovog instituta), mnogi smatraju - zasluženo.

Osobe sa Daning-Krugerovim efektom prepoznaju se najčešće po tome što u društvu vode glavnu reč, nameću svoje mišljenje bez obzira o kojoj se temi radi, donose sudove i odluke na osnovu netačnih, nepotpunih ili nevažnih podataka i nisu spremni da prihvate kritiku, odnosno mišljenje onih drugih, mnogo kompetentnijih.

Daning-Krugerov efekat je prema stručnoj definiciji „kognitivna sklonost u kojoj neobučene osobe donose neadekvatne odluke i netačne zaključke, ali njihova nekompetentnost onemogućava njihovu metakognitivnu sposobnost da shvate greške”. Neobučene osobe imaju „iluziju superiornosti”, rangirajući svoju sposobnost iznad proseka, mnogo više nego što ona zapravo jeste. S druge strane, visokoobučeni su skloni da potcenjuju sebe i svoje veštine pateći od „iluzije inferiornosti”. Na kraju, imamo situaciju u kojoj manje kompetentni ljudi rangiraju svoju sposobnost iznad kompetentnih. Zvuči poznato, zar ne? I mada deluje paradoksalno, prema mišljenju Daninga i Krugera kompetentnost može da oslabi samopouzdanje, a nekompetentnost da ga uveća.


Daning-Krugerova hipoteza počiva na sledećim premisama:

- nekompetentne individue precenjuju svoj nivo veštine
- nekompetentne individue ne umeju da prepoznaju veštinu u nekom drugom
- nekompetentne individue ne uspevaju da primete ekstremnost svoje neadekvatnosti
- ukoliko mogu biti istrenirani da poboljšaju svoj nivo veštine, ove individue mogu da prepoznaju i priznaju svoj prethodni nedostatak veštine

Još je britanski filozof Bertran Rasel pisao: „Jedna od bolnih stvari našeg doba je da su oni koji se osećaju sigurnim glupi, a oni koji imaju maštu i razumevanje ispunjeni su sumnjom i neodlučnošću.”

Zanimljivo je da je Dejvid Daning, socijalni psiholog, 1996. godine pratio dešavanja i napise u novinama povodom serije pljački banaka, čiji vinovnik je vrlo brzo uhvaćen. Osumnjičeni Artur Mekviler je bilo toliko samopouzdan i uveren da je njegov plan idealan, da nije preduzeo ni neke osnovne mere predostrožnosti kako bi sakrio svoj identitet. Daning je bio zapanjen njegovim totalnim nedostatkom samokritičnosti i počeo je da se bavi ovim fenomenom.

– Moja specijalnost u socijalnoj psihologiji je izučavanje načina na koji ljudi donose odluke koje su ponekad od životne važnosti za njih, kaže Daning. – Postao sam zainteresovan za sudove koje imaju o samima sebi, je većina teži da kaže stvari, bilo u svakodnevnom životu, bilo tokom istraživanja – koje prosto nisu i ne mogu biti istinite. To me je fasciniralo. Otkrio sam da oni ne samo što govore izuzetno pozitivno o sebi i svojim sposobnostima, već u to zaista duboko veruju. To je i suština ove opservacije: ako ste inkompetentni vi ne možete znati da ste inkompetentni. Veštine koje su vam potrebne da date pravi odgovor jesu iste one veštine koje su vam potrebne da procenite da li je neki odgovor pravi.

U okviru svog istraživanja Daning i Kruger su testirali studente koji su loše znali gramatiku. „Mi smo verovali da oni treba da znaju da su loši u tome, i bili smo vrlo iznenađeni kada smo shvatili da oni misle, iskreno, da su dobri i da znaju gramatiku.” Hipoteza je testirana i nizom ekperimenata na Kornel univerzitetu, koje su imale za cilj da odrede samoprocenu studenata u veštinama logičkog rezonovanja, gramatike i humora. Učesnici u ovom eksperimentu su značajno precenili sopstveni učinak na testu i svoje mesto u odnosu na druge studente.

Oni, koji su prema rezultatima testiranja bili na dnu liste – u najnižoj četvrtini – smatrali su da su bolji od bar 60 odsto svojih vršnjaka!

„Kad su ljudi nekompetentni u strategijama koje usvajaju da bi postigli uspeh i zadovoljstvo, tvrdi Daning, oni imaju dvostruki teret: ne samo da donose nepravilne zaključke i prave nesrećne izbore, već im njihova nekompetentnost oduzima sposobnost da budu svesni toga. Umesto toga, oni su ostavljeni sa pogrešnom impresijom da rade sve kako treba.”

Studije Daning-Krugerovog efekta fokusirane su na američki socijalni milje. Slične studije rađene na evropskim univerzitetima pokazuju primetno „prigušenje efekta”, dok istraživanja među azijskim narodima otkrivaju da nešto sasvim suprotno od Daning-Krugerovog efekta utiče na samoprocenu i motivaciju za napredak. Iz Daningovih i drugih sličnih studija jasno je da Amerikanci, bar većina njih, ako ne uvek a onda bar ponekad imaju tendenciju da povećaju sopstvenu vrednost, smatrajući da će tako bolje i brže napredovati.

Ovaj fenomen se, međutim, u azijskim i sličnim kulturama javlja kao „obrnuta slika” – stanovnici istočne Azije teže da potcene svoje sposobnosti sa ciljem da se poboljšaju, ali i da napreduju i zadobiju druge ljude iz okruženja.

Nikada nisam mogao svatiti zasto kokoska koja je vec na sigurnom,pretrcava ulicu ispred auta koje dolazi? Pomislih mozda zeli pokazati ostalim kokoskama da ona to moze,a mozda tek uci ostale zakonima ubrzanja da bi sutra se dicila odlikovanjem "njutnkokoska"...
Elem ce biti da uvijek postoje "pametne" kokoske koje vazda kvocaju i sepure se pretrcavajuci cestu...dok "glupe" ostaju mirne na sigurnoj strani ceste kljucajuci travke i trazeci gliste...

Ja to zovem visok ego. Dosta ljudi ga ima i svi misle da su najbolji, sve znaju najbolje i zasluzuju najbolje. 

Upravo, ali, ja godinama objašnjavam da je to neproporcionalno sa inteligencijom. Što si gluplji, više smatraš da si u pravu, i imaš potrebu da ljude ubeđuješ u svoje mišljenje. Samopouzdanje bi trebalo da ide ruku pod ruku sa obrazovanjem i inteligencijom. Posmatrajući ljude, meni se čini da nije tako. Evo, nađoh i naučno objašnjenje.

Lepa temica..Bas opisuje stanje u nasoj zemlji..
Ovo je doba kada svi misle da su nesto posebni..ej ali svi !
Realnost je da smo svi vreca organa koju ce crvi da pojedu u slast 

Moja neka poslovica svadjajuci se sa meni bliskom osobom je da "arogancija proizilazi iz neznanja".

Sad ne znam kolko sam pametan, al agresivan nisam.. prilicno sam blag i rezervisan.

Medjutim ima i ono "Dok pametni traze most, glupi pregazise vodu"

To ne da vazi samo za svakodnevne zivotne prilike nego i u nauci: Neka otkrica su nastala tako slucajno, ludim pokusajem prije nego nekom dubokom promisli.


To trebaju roditelji da rijese ja mislim. Citav zivot govore "ti si moj posebni sin - pametan, talentovan.." "ti si moja princeza"(ovo je cerki ^^ ).

Jesi kurac poseban - zasluzi postovanje

Upravo to

Nabede te roditelji ili pak svet oko tebe(prijatelji, nesto sto ti se desi kroz zivot), a ti krenes logikom : Ja, Ja , Ja. Izvuces samopouzdanje iz necega, i onda si ti poseban, najbolji itd. cak nije bitno ni sta je u pitanju, moze da bude skola, lepota, bilo kakva stvar iz koje ce samopouzdanje moci da se hrani.

Nažalost, to ništa neće promeniti. Kada ovdašnjie gluperde budu ovo budu pročitale i dalje će ostati jednake gluperde koje će nastaviti sa terorisanjem foruma glupim komentarima.

E čuj mene optimiste "kada budu pročitale"...

Au ovo ni slucajno. Odmah da kazem ja jesam obrazovan - nije da me vrijedja.

To sto kazes moze da se odnosi na strucnost i kompetenciju za odredjeni posao, i neko osnovno obrazovanje da se neko ne provaljuje.. ali procjenjivanje ljudi u zivotu po obrazovanju nije nesto neophodno.

Taj sistem vrednovanja ljudi - tj. da je obrazovanje jedini moguci "upgrade" osobe mi se ne svidja.

To sam skontao druzeci se sa razlicitim ljudima cesto i neobrazovanim koji itekako imaju svoju genijalnost tj. imaju pravo da budu itekako samopouzdani.

Ljudski um po meni ne moze se linearno ocjenjivati kroz npr skolu +1, +2, +3 .. nekom brojkom IQ testom.. kolko je neko kapacitet i da se tako vrednuje. Kolko godina skole je pohadjao.
Inteligencija i masta ide u beskonacno smjerova cesto nezavisno i inkopatibilno sa ikakvom skolom.

==
Bas je jednom profesor na faksu govorio "Vi ste studenti medicine, sto znaci da vi vrijedite nesto vise od ostalih"

Meni se od te price sere. To sto smo studenti medicine znaci samo da smo obrazovani - i to za medicinu, nije mala stvar.. al sta tu mi bogzna vrijedimo.
Upravo zbog toga ima toliko jednodimenzionalnih ljudi na faksu, iako su i inteligentni i sve, nekako ne mogu imati moje postovanje.

Hm. Vidiš, trebalo bi da ako si student medicine i položio si npr. anatomiju, bolje poznaješ struktutu moje šake, te ćeš mi bolje reći koji deo me boli, i kome da se obratim da to popravim od onoga koga je onomad tu baš bolelo, pa je triput pljunuo i popio andol, pa mu je prošlo. Ne radi se o tome koliko je neko vredan kao osoba ili nije. To, naravno, nema veze ni sa obrazovanjem ni sa inteligencijom. Govorimo o samopouzdanju. Merimo stepen upornosti gluperde da te ubeđuje u nešto, od onoga koji je na toj oblasti doktorirao, npr. Mnogo češće ćeš od ovog drugog za nešto u šta je prilično siguran, čuti moram da proverim.