Источно од манастира Новог Хопова налази се  манастир Старо Хопово, чија је првобитна црква била посвећена св. Николи. Према предању, манастир је подигао владика Максим Бранковић (између 1496. и 1502. године). Из записа у рукописним књигама зна се за   "хоповски минеј" из 1541. године. У записима од 1555. и 1563. помиње се, да у Хопову почивају мошти св. великомученика Теодора Тирона. Место старе мале, дрвене цркве, која је страдала од земљотреса, подигнута је, на истом месту, 1752. нова лепо обликована црква од камена посвећена св. Пантелејмону. Из Описа фрушкогорских манастира од 1753. г. види се да је већ тада била филијала манастира Новог Хопова. Црква је имала један од најлепших иконостаса. У Другом светском рату велики део иконостаса је уништен, али је 26 икона спасено.

PetroPavlov manastir u Trebinju iz 4 vijeka poslije nove ere, meni je duša tamo ostala da manastir ranohrišćanske crkve nalazi u Srpskoj na Humskoj zemlji! Svako ko može treba ga posjetiit! U pitanju je ženski manastir, a časne sestre su mlade što me je iznenadilo koliko mladi Srbi vode računa o duhovnosti i vjeri!

Ko nije video ,toplo preporucujem da podje u obilazak svih Fruskogorskih manastira,ima toliko zanimljivosti u vezi njih...

Vidi je,moja Srbijica...

Predstavljanje manastira koje je Unesko stavio na listu svetske baštine velika šansa Srbije
Lepotu vere, crkava i razlika pokazati svima
Autor: M. Vlaisavljević | 08.01.2008 - 08:50


Crkve, manastire, sinagoge i džamije godišnje pohodi oko 200 miliona turista, a zemlje u našem širem okruženju, na primer Italija, beleže godišnji prihod od verskog turizma i do šest milijardi dolara. Austrija, Grčka, Češka, Nemačka, pa i Mađarska i Hrvatska imaju čak i državne strategije za njegov razvoj. Srbija, prema proceni stručnjaka Svetske turističke organizacije, ima ogromni potencijal koji tek treba da iskoristi.

Radivoj Mračević, autor projekta versko-pokloničkog turizma u Srbiji i izvršni direktor „Novosadskog sajma“, kaže u razgovoru za „Blic“ da je konačno došlo vreme da Srbija i sve njene verske konfesije pokažu veće interesovanje i kvalitete neophodne za razvoj verskog turizma. To bi, prema njegovim rečima, trebalo da postane svojevrstan nacionalni projekat. Mračević smatra da bi sa pravilnom promocijom i uz dobru strategiju Srbija mogla da postane vodeća zemlja po broju gostiju poklonika u regionu.
- Na primer, tu su Sremski Karlovci i Fruška gora sa 37 svetih hramova, fruškogorskim manastirima, od kojih je 14 srednjovekovnih, a sve je to na položaju svega 20 kilometara od Novog Sada i 70 kilometara od Beograda. Srbija bi, koristeći svoje manastire koje je Unesko stavio na listu svetske kulturne baštine, Studenicu, Sopoćane, Dečane, Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku, ali i Pećku patrijašiju, mogla da postigne velike rezultate i da privuče mnoge turiste. Želimo da predstavimo i lepote samostana, katedrala, sinagoga, džamija, ali i verske običaje, crkvene relikvije, knjige, zapise, kulturu odevanja, ishrane, folklornog nasleđa, umetnosti, pojanja - precizira Mračević.
Sudeći po početnom interesovanju, on veruje da je napravljen iskorak ka intenzivnom razvoju ove vrste turizma u Srbiji.
Međutim, potencijali u Srbiji uvek su u raskoraku sa realnim stanjem. U ovom trenutku naša zemlja je slepo crevo u ovoj profitabilnoj grani. „Dobročinstvo“ je jedina poklonička agencija koja ima licencu Ministarstva turizma od 1990. godine. „Dobročinstvo“ najčešće vodi poklonike putevima srpskih seoba do Sent Andreje, stazama Svetog Save u Bugarskoj, moštima Svete Petke u Rumuniji, do Carigrada, Grčke, Svete gore Meteorske, Hilandara i Svete gore. U ponudi je i odlazak na Sinaj i do manastira Svete Katarine, a kruna svih putovanja je veliki hadžiluk u Svetu zemlju - Jerusalim, gde se odlazi na Božić, Vaskrs i Vozdviženje Časnog krsta u septembru.
Jasna Dožić iz agencije „Dobročinstvo“ smatra da je ideja o razvoju pokloničkog turizma dobra.
- Mi kao agencija živimo isključivo od organizovanja verskih putovanja, što govori da se takva aktivnost isplati - kaže Dožićeva.
- Potreba za verskim turizmom je pravo svakog čoveka i vera je deo svačijeg života - kaže za „Blic“ beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.
- On je opravdan i treba ga razvijati u službi duhovnog razvoja. Imali smo neke razgovore o osnivanju pokloničke agencije, ali to još treba dobro razmotriti. U Srbiju dolazi dosta stranaca, vernika iz Slovenije koji traže da posete verske objekte i zato mislim da bi imalo smisla što više uticati na razvoj verskog turizma - rekao je nadbiskup Hočevar.
Dr Ana Frenkel iz Jevrejske zajednice navodi da sve vere u Srbiji odavno imaju bliske odnose koji će se sigurno produbljivati u budućnosti.
- Ovakve inicijative koje su predstavljene na prošlogodišnjem sajmu u Novom Sadu su veliki doprinos saradnji i razvoju pokloničkog turizma, a Jevrejska zajednica ima zaista dosta toga da ponudi - rekla je dr Frenkel.
Eldin Ašćerić, sekretar Islamske zajednice, kaže da bi saradnja sa TOB trebalo da bude bolja, jer postoji veliki broj turista koji su zainteresovani da dođu u Bajrakli džamiju.
Jan Vinkovič, senior sveštenik Slovačke evangelističke crkve u Boljevcima, smatra da u Srbiji razvoj pokloničkog turizma ide sporo.
- Mislim da bi bilo jako korisno da se razvije i kod nas. Slovenci su u Međumurju napravili pravi bum. Mi već imamo neke planove. Hoćemo da od parohijskog doma napravimo etno dom - rekao je Vinkovič.

Verski objekti za koje među turistima vlada najveće interesovanje
PRAVOSLAVNI
Hram Svetog Save, Saborna crkva i crkva Svetog Marka (Beograd), Manastir Lelić, Manastir Ćelije, Žiča, Studenica, Sopoćani, Manasija, Ravanica, Fruška gora, Kovilj
KATOLIČKI
Crkva Svetog Antuna, crkva Krista Kralja (Beograd), Crkva na Tekijama,
crkva Svetog Roka (Petrovaradin), Novosadska katedrala
ISLAMSKI
Bajrakli džamija (Beograd), Niška džamija, Altun-alen džamija u Novom Pazaru
EVANGELISTIČKI
Kovačica
JEVREJSKI
Novosadska sinagoga, Subotička sinagoga

Izvor: Blic