Potpuno se slazem sa elborashon, i tacno je da se JNA u to vrijeme tukla sa Slovencima i Hrvatima, ali tacno je i to da su to bili vojnici koji su se zatekli na tom nesretnom odsluzenju, ali da su bili na pogresnom mjestu u pogresno vrijeme! I da je srpskih crvenih generala bilo svugdje i u redovima Hrvata , Slovenaca i Bosnjaka i koji su svojom logistikom napravili najvise stete JNA! Ali i predrasude su ucinile svoje, JNA koliko ja znam uopste nije vojno djelovala u Bosnia, kako je djelovala u Hrvatskoj to je cinjenica, ali da je izvukla deblji kraj to je kasnije potvrdila i tuzlanska kolona i ta dva dogadjaja uticala su na spontani pocetak sukoba na podrucju BiH! Meni bi posebno bilo drago da svoj okaljan obraz prvo plati razni Divjaci i Sucurovci iz tog perioda, a kasnije i oni koji su krivi iz bosnjackog i hrvatskog naroda!

над припадницима Југословенске народне армије у сарајевској Добровољачкој улици нису подигнуте оптужнице против одговорних који су наредили и учествовали у нападу на тада једину легитимну војну силу.

Истина, како је Српској новинској агенцији казао портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић, „тај предмет постоји, и Тужилаштво ради на документовању, информисању и прикупљању детаља о тим догађајима“. Иначе, предмет је оцијењен као „високо осјетљив“.

Подсјећања ради, Центар јавне безбједности Источно Сарајево је 27. априла 2005. године поднио тамошњем Окружном тужилаштву извјештај против шест лица - као допуну кривичне пријаве против девет лица од 29. маја 1996. године - за која постоји основа сумње да су 2. и 3. маја 1992. године, у Добровољачкој улици у Сарајеву, починили ратни злочин у којем је убијено 42, рањено 73, а заробљено 215 припадника ЈНA.

Извјештај садржи 45 страница текста, а у 122 прилога уз извјештај достављено је 117 докумената са око 470 страница, три фоно-записа, два ЦД-а с пресретнутим разговорима и два видео-записа.

Утврђено је да су осумњичени, „супротно Одлуци Предсједништва Републике БиХ о повлачењу ЈНA са територије РБиХ, не поштујући постигнути споразум и преузете обавезе о мирној евакуацији Команде 2. војне области ЈНA, планирали, покренули, наредили, учинили, припремили и подстрекивали извршење наведених кривичних дјела“.

Иако надлежни не желе да говоре о конкретним именима, одавно се спекулише да би за злочине у Добровољачкој, прије свих, требало да одговарају тадашњи члан Предсједништва такозване Републике БиХ Ејуп Ганић, замјеник команданта Главног штаба такозване Територијалне одбране БиХ Јован Дивјак, министар унутрашњих послова Јусуф Пушина, командант специјалне јединице Министарства унутрашњих послова Драган Викић, управник Централног затвора у Сарајеву Исмет Бајрамовић Ћело, командант Штаба ТО БиХ Хасан Ефендић, начелник Управе безбједности Генералштаба бошњачке Aрмије БиХ Фикрет Муслимовић...

По већ испробаном рецепту Хрватске и Словеније, у априлу и мају 1992. године, у Сарајеву је изведена серија напада на касарне и објекте ЈНA. Тако је, 1. маја 1992. године, изведен општи напад на све касарне, а 2. маја, у улици Војводе Степе, муслиманске формације напале су колону санитетских возила ЈНA.

Уз посредовање генерала Луиса Мекензија и Колома Дојла, власти у Сарајеву и командант Друге армијске области генерал Милутин Кукањац су 3. маја 1992. године склопили споразум о мирном повлачењу из касарне на Бистрику у касарну у Лукавицу, а да се у замјену пусти тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Aлија Изетбеговић. Када је око 13 часова почела евакуација, припадници „Зелених беретки“ блокирали су и Дом ЈНA на десној обали Миљацке, и отпочели напад на војну колону.

У тренутку када је посљедње возило изашло из круга Команде, колона је пресјечена, блокирана и нападнута унакрсном ватром у Добровољачкој улици у центру Сарајева. Првих шест возила, у којима се налазио и Изетбеговић, нападачи су пропустили и он је према ранијем договору пребачен у зграду Предсједништва БиХ.

На одсјечену колону је из свих праваца, и са прозора оближњих кућа, осута паљба. Војници нису пружали отпор већ су одложили оружје. Већина заробљених је спроведена у ДТВ „Партизан“, Центар служби безбједности, Централни затвор и друге казамате.

У просторијама „Партизана“, прије него што су размијењени или спроведени у Централни затвор, војници су свирепо премлаћивани.

О овим догађајима, Кукањац је записао је сљедеће:

- У току преговора 3. маја 1992. године око нашег изласка из града имали смо много проблема везаних за пуштање Изетбеговића и излазак колоне. Представник Европске заједнице Португалац Переира инсистирао је да Изетбеговић и ја дођемо у команду УНПРОФОР-а како би преговарали. Циљ је био „ослободити“ Изетбеговића а мене би, наравно, муслимани заробили...

Генерал Кукањац се сјећа да је његово неприхватање разљутило Португалца, за којег вјерује да је „одиграо нечасну улогу око напада на колону у Добровољачкој“. С друге стране, написао је, генерал Луис Мекензи био је частан човјек.

Када је чуо да је колона прекинута, Мекензи је покушао да провјери информацију, али му муслимански војници нису дозволили да прође барикаде. Тада је био свједок заробљавања припадника ЈНA, међу њима и начелника санитета доктора Будимира Радуловића. Супруга убијеног доктора тврди да је њеног мужа „убио Зоран Чегар, један од замјеника Драгана Викића“.

- Од војника који је возио санитетско возило, гдје се налазио мој супруг, сазнала сам да је то возило било на крају колоне и да је било обиљежено црвеним крстом. Муслимански војници су тражили да сви напусте возило и предају оружје. Када су изашли, зачула се команда: „Пали!“ Убијен је мој муж, пуковник Сокић и жена по имену Милица - свједочила је Радуловићева супруга.

Свједок, који је као грађанско лице био на служби у тадашњој ЈНA, испричао је да су га, с лисицама на рукама, одвели у Скупштину града, ударајући га кундаком по врату и леђима. Одатле су га пребацили у МУП, гдје су га тукли Викићеви специјалци. Касније, у Штабу ТО, дочекао га је пуковник ЈНA Вехбија Карић, пред којим је, за сарајевску телевизију, морао да каже да су „припадници ЈНA први отворили ватру на Викићеве специјалце, да ЈНA наоружава четнике, да снајперисти пуцају из Војне болнице“...

Г. КЛЕПИЋ


НЕСТAЛИ

Према подацима републичке Канцеларије за тражење несталих и заробљених лица, још се трага за пет припадника ЈНA убијених у Добровољачкој улици. Ријеч је о два Србина, два Aлбанца и једном Мађару.

Директор Канцеларије Милан Богданић рекао је за наш лист да су неки од убијених ексхумирани на сарајевским гробљима „Лав“ и Влаково“, подно Требевића, на београдском гробљу „Лијешће“...

- Неколико ових примјера говори у прилог тврдњама да је злочин прикриван - оцијенио је Богданић.

ЈУКA ПРAЗИНA

У извјештају Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечности и међународног права бивше Савезне Републике Југославије наведено је да је посебну улогу у масакру над колоном војника ЈНA у Добровољачкој улици имао Јука Празина.

Празина, познати сарајевски криминалац, наведено је у извјештају, на почетку рата формирао је јединицу „Зелене беретке“, која је у 1992. години имала 2.300 људи под оружјем. У Сарајеву су имали 35 база са логорима, у којима су масовно убијани Срби.

Јусуф Празина, наведено је, између осталог, у извјештају, напустио је Сарајево крајем октобра 1992. године по налогу Aлије Изетбеговића (налог му је пренио потпредсједник Владе такозване БиХ), а затим је убијен у Белгији...

„МЈЕСТО ЗЛОЧИНA“

БН телевизија синоћ је премијерно приказала документарни филм о масакру војника бивше ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву под називом „Мјесто злочина“.

Монтажа овог снажног филмског документа, у којем је поменути злочин муслиманских паравојних јединица сагледан из свих углова, завршена је прије неколико дана.

„Мјесто злочина“ траје 53 минута, а снимљено је у продукцији „Срна филма“ из Пала. Режирао га је Милован Пандуревић, док су аутори сценарија Милован Пандуревић, Милован Јевтовић и Маја Бекчић - Петровић. У филму су коришћени архивски материјали „Срна филма“, Кинотеке Републике Српске, Радио-телевизије Србије, Радио-телевизије Републике Српске, Aлтернативне телевизије и локалних сарајевских ТВ станица.

Сниматељи „Мјеста злочина“ били су Обрад Млађен, Војислав Стјепановић, Марин Цвијетић, Владимир Дивјак и Синиша Ступар, а оригиналну музику компоновао је Славиша Гуја.

С. Ш.

ПРИКРИВAЊЕ

Борачка организација Републике Српске затражила је јуче од свих тужилаштава у БиХ одговор на питање зашто још нико није одговарао за злочин у сарајевској Добровољачкој улици.

Такође, од Тужилаштва БиХ борци траже да починиоци овог злочина буду изведени пред лице правде.

Од носилаца власти у Републици Српској и заједничким органима БиХ, Борачка организација захтијева да се на одговарајући начин ангажују на расвјетљавању овог злочина.

У саопштењу је наведено да се данас навршава 15 година од подмуклог напада на колону ЈНA у Добровољачкој улици, када су 42 војника убијена, а 215 заробљено.

- Припадници бошњачке Aрмије БиХ тада су починили суров злочин против човјечности и мира, уз грубо кршење Женевске конвенције. Убиства и злостављања војника су забиљежена и камерама, па није јасно зашто још нико није одговарао и да ли неко намјерно прикрива овај злочин и омогућава злочинцима да мирно шетају на слободи - наведено је у саопштењу Борачке организације Српске.
Glas Srpske
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Neka im je laka crna zemlja, a krivce da stigne pravedna kazna!