Трамвајску мрежу под пуним напоном маса нападача повукла на возила и тако изазвала смрт неколико припадника санитета ЈНA. Преживјеле убили припадници бошњачких "Зелених беретки" и "Патриотске лиге"
ПО већ познатом сценарију из Хрватске и Словеније, у априлу и мају 1992. године, у Сарајеву је изведена серија напада на касарне и друге објекте Југословенске народне армије, иако је по тадашњем Уставу БиХ она била једина легитимна и регуларна војна сила.
Статус ЈНA морало је и требало да буде ријешен политичким договором. Aли, све је на терену изгледало другачије.
Тако је, 1. маја 1992. године, изведен општи напад на све касарне, а 2. маја, у улици Војводе Степе у Сарајеву, муслиманске формације напале су колону санитетских возила ЈНA.
Трамвајску мрежу под пуним напоном повукли су на возила, чиме је усмрћено неколико припадника санитета, док су преживјеле убили припадници бошњачких "Зелених беретки" и "Патриотске лиге".
Уз посредовање генерала Луиса Мекензија и Боба Дола, власти у Сарајеву и командант Друге армијске области генерал Милутин Кукањац су 3. маја 1992. године склопили споразум о мирном повлачењу из касарне на Бистрику у касарну у Лукавици, у замјену да се пусти тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Aлија Изетбеговић, који је по доласку на аеродром Бутмир доведен у војну команду.
Међутим, када је око 13 часова почела евакуација, наоружани припадници "Зелених беретки" блокирали су и Дом ЈНA на десној обали Миљацке и отпочели напад на војну колону. На челу колоне од 25 теретних, санитетских и путничких возила била су возила генерала Кукањца и Мекензија са којим се налазио и Изетбеговић.
У тренутку када је посљедње возило изашло из круга Команде колона је пресјечена, блокирана и нападнута унакрсном ватром у Добровољачкој улици у центру Сарајева.
Првих шест возила, у којима се налазио и Изетбеговић, нападачи су пропустили и он је према ранијем договору пребачен у зграду Предсједништва БиХ.
На одсјечену колону је из свих праваца и са прозора оближњих кућа осута паљба из аутоматског оружја и противоклопних пројектила. Војници нису пружали отпор већ су одлагали оружје.
A онда је настао прави масакр заробљених војника, од којих су многи убијени. Већина је спроведена у зграду ДТВ "Партизан", Центар служби безбједности, Централни затвор и друге казамате.
У просторијама ДТВ "Партизан" заробљени војници, прије него што су размијењени или спроведени у Централни затвор, свирепо су премлаћивани. Пребијани су након што су им наредили да легну потрбушке на под, а онда их тукли гуменим палицама и другим предметима. Посебно су мучили и пребијали војнике који су били под уговором или су били резервисти.
О том злочину бивши командант Друге армијске области генерал Милутин Кукањац у својим сјећањима записао је сљедеће:
- У току преговора 3. маја 1992. године око нашег изласка из града имали смо много проблема везаних за пуштање Изетбеговића и излазак колоне. Представник Европске заједнице Португалац Переира инсистирао је да Изетбеговић и ја дођемо у команду УНПРОФОР-а како бисмо преговарали. Циљ је био "ослободити" Изетбеговића а мене би, наравно, муслимани заробили. Није било тешко погодити шта би се даље догодило.
Генерал Кукањац се сјећа да је његово неприхватање разљутило Португалца за којег вјерује да је "одиграо нечасну улогу око напада на колону у Добровољачкој".
- С друге стране, генерал Луис Мекензи био је частан човјек. Искрено је желио наш безболан излазак ван града. Евентуално одустајање од плана размјене било је веома опасно, јер се никако не смије испустити из вида чињеница да су Aлију "подметнули" да га ликвидирамо - сматра Кукањац.
Када је чуо да је колона прекинута, генерал Мекензи је покушао да то провјери, али му муслимански војници и полицајци нису дозволили да прође барикаде. Тада је, међутим, био свједок заробљавања припадника ЈНA, међу њима и начелника санитета доктора Будимира Радуловића.
Супруга убијеног доктора тврди да је њеног мужа "убио Зоран Чегар, један од замјеника Драгана Викића, тадашњег команданта специјалне полиције".
- Од војника који је возио санитетско возило, гдје се налазио мој супруг, сазнала сам да је то возило било на крају колоне и да је било обиљежено Црвеним крстом. Муслимански војници су опколили возило. Тражили су да сви напусте возило и предају оружје. Када су изашли, зачула се команда "пали". Тада је убијен мој муж, пуковник Сокић и жена по имену Милица - свједочи Радуловићева супруга.
Свједок, који је као грађанско лице и био на служби у тадашњој ЈНA, кренуо је да превезе повријеђеног војника у санитетском возилу али је и сам био заробљен.
- Руке су ми чврсто везали лисицама. Одвели су ме у просторије Скупштине града, све вријеме ме немилосрдно ударајући кундаком по врату и леђима. Одатле су ме пребацили у републичко Министарство унутрашњих послова, гдје су ме Викићеви специјалци тукли и ударали главом о зид - испричао је овај човјек. - Претресли су ме и одузели 2.400 немачких марака, а онда ме одвезли у Штаб ТО. Ту ме је дочекао пуковник ЈНA Вехбија Кадрић. Пред њим сам за сарајевску телевизију морао да кажем оно што ми је претходно наређено. Тад сам под пријетњом рекао: "Припадници ЈНA су први отворили ватру на Викићеве специјалце. ЈНA наоружава четнике, снајперисти пуцају из Војне болнице на Маријин двору по цивилима, војници ЈНA пуцају на Унисов небодер гдје се налази штаб ТО, а у Војној болници има 20 снајпериста".
Поред Ејупа Ганића, "запажену ролу" у Добровољачкој имао је генерал Јован Дивјак. Њих двојица су предложили генералу Кукањцу да ослободе Изетбеговића у замјену за безбједно извлачење припадника ЈНA из Сарајева.
Споразум нису поштовали...
Ни до данас нису пронађена тијела 34 војника убијена у Добровољачкој улици...
"Заги" и "Пушач"
Служба везе бивше ЈНA током масакра у Добровољачкој улици снимала је разговоре између нападача и њихових наредбодаваца.
Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић, чланови тадашњег крњег Предсједништва БиХ, директно су надзирали излазак колоне ЈНA из Команде Друге војне области. Наређења је издавао Ганић преко особе под шифром "Заги", а конспиративно име Кљујића у систему радио-веза било је "Пушач".
Кривична пријава
Центар јавне безбједности Источно Сарајево је лани, 27. априла, поднио тамошњем Окружном тужилаштву извјештај као допуну кривичне пријаве од 29. маја 1996. године против 15 лица за која постоји основа сумње да су 2. и 3. маја 1992. године, у Добровољачкој улици у Сарајеву, починили ратни злочин у којем су убијена 42, рањено 73 а заробљено 215 припадника ЈНA.
Извјештај садржи 45 страница текста, а у 122 прилога уз извјештај је достављено 117 докумената са око 470 страница, три фоно- записа, два ЦД-а с пресретнутим разговорима и два видео-записа.
Ma JNA gamad,i bosnjaci su vidjeli sta im se sprema,ako ovdje itko vjeruje da to sve nije vec bilo isplanirano i za Bosnu i za Hrvatsku pa i Kosovo onda stvarno se treba ljeciti
Tigre hajde ponovo procitaj..... ali procitaj.... Pa onda komentarisi.....Ti vojnici nisu nikome nista skrivili i pobijeni su na prevaru..... Ne kazem ja da ti mijenjas svoje misljenje ali malo realnosti i zdravog ljudskog razuma i logike ne bi ti skodilo.... Podji uvijek od sebe....U toj koloni mogao je biti i neko od tvoje familije (rat je tek poceo-nije se nista znalo). Ti vojnici su se tu zatekli , uglavnom na odlsluzenju redovnog roka.... Izvuceni uz lazna obecanja i pobijeni podmuklo i zvjerski....To je za svaku osudu... To sto ih vrijedjas ne govori o njima nista koliko o tebi i tvom mentalnom sklopu. Toliko.
Eto procitacu kasnje,ali u to vrijeme je bio rat u Hrvatskoj vec i ja neznam ciji su bili ti JNA vojnici a ni sta su radili,jeste Bosna je bila jos uvijek dio SFRJ ali svi mi znamo sto je se i u Bosni pripremalo....ako su ljudi nevini zao mi ih je i to se treba istrazivati i na sudu onda one kazniti koji su to pocinili...
Necu ici do Hrvatske. Ali u toj koloni nisu bili samo Srbi , ako na to ciljas (vecina jeste)..... Zamisli molim te da se ti dogovoris sa komsijom (s kojim si u zavadji) da se on odseli iz sela. Ali mora proci kroz tvoj sokak.... A onda kad prodje ti ga zakamenjas i pobijes veliki dio njegove familije.... I poslije toga se klincis da si heroj. A onda bez trunke srama i sazaljenja kazes : Ako, bili su gamad.....
Necu ici do Hrvatske. Ali u toj koloni nisu bili samo Srbi , ako na to ciljas (vecina jeste)..... Zamisli molim te da se ti dogovoris sa komsijom (s kojim si u zavadji) da se on odseli iz sela. Ali mora proci kroz tvoj sokak.... A onda kad prodje ti ga zakamenjas i pobijes veliki dio njegove familije.... I poslije toga se klincis da si heroj. A onda bez trunke srama i sazaljenja kazes : Ako, bili su gamad.....
A evo Barone,ja ti mogu reci da nama nijedan Srpski susjed nije rekao sto se sprema i da ce biti sranja, nego su se oni preko noci da nekazem pokupili i otisli za Srbiju,gdje tu nesto ljudsko kada sa nekome zivis 20 godina i onda preko noci ti postane dusman... mi smo jedino nasu glavu spasili(moja obitelj roditelj brat i ja) tako da smo imali tetku koja je udata za Srbina i ona nam je svima govorila gdje ce biti bombardovano i da neizlazimo tu vecer na cestu....a zamisli ljude koji nisu imali takvu vezu,upravu si neponovilo se...zao mi je tih ljudi koji su nizbog cega poginuli i kada je tako bilo ali eto vidis da sam i ja slicno tome prezivio i uzas je vjeruj mi kada ti susjedi odu kao kurve a tebi nista nekazu nego su nam rekli da idu na odmor u Vojvodinu kod rodbine....
Kao sto vidis da je rat gadna stvar....Gdje god bio. I kao sto si primijetio ljudi se mijenjaju u ratu i tek tad mozes da vidis ko je covjek a ko djubre.... Ali najvaznije je da iz svega toga izdjes zdravog razuma i da realno , koliko si u mogucnosti, procijenis stvari onakve kakve su bile. Toliko od mene. Back on topic
Tema: 
