Mamin savet: ignorišite uvrede

Skoro svako će bar nekad da zareži na roditelje, u mislima ili stvarno, da ne smaraju s toliko saveta. Ipak, neki od saveta koje dobijete sasvim sigurno će biti upotrebljivi, u celosti ili bar delimično. Jedan takav savet jeste i da ignorišete one koji vas vređaju.

Ne mislimo da je ignorisanje baš svaki put moguće, ali često jeste. A objašnjenje koje od majke dobijete kad vas posavetuje da ignorišete osobe koje vas konstantno vređaju i omalovažavaju, da su te osobe zapravo ljubomorne na vas i da ih treba ignorisati inače im dajete ono što žele - vide da su uspele da vas povrede i uznemire - savršeno je tačno.

Međutim, vi imate tako dobar odgovor na tu uvredu, odgovor kojim ćete potpuno "poklopiti" osobu koja vas je uvredila! Povremeno, možete i to da učinite, ako zaista imate dobar "poklapajući" odgovor - tako sebi pružate zadovoljstvo, a i osoba koja vas vređa će sledeći put pažljivije razmisliti da li da pokuša da vas vređa pred svima ako zna da lako može da se desi da umesto toga sama ispadne luzer pred istim ljudima pred kojima je vas htela da ponizi. Ipak, odgovaranju ne treba pribegavati često, jer na taj način prihvatate nadmetanje s tom osobom i pridajete joj veći značaj nego što bi trebalo. Ako ste u stanju da je zaista ignorišete, pokazujete joj da nije vredna vaše pažnje, što će joj više smetati nego najbolja i najduhovitija opaska kojom biste mogli da je "poklopite".

A šta ako vas vređa i omalovažava pred svima - i ti pred kojima vas ponižava se druže s njom pa se smeju na sve što vam kaže? I čak i ako vi smislite neki duhovit odgovor, neko iz njenog društva će umeti da odgovori vama, a ako je ignorišete, ispratiće vas smeh njenih prijatelja i osećanje da je, uprkos vašem pretvaranju da vam nije bitno, uspela da vas povredi? I šta ako, na sve to, nemate sopstveno društvo koje bi vas podržalo i suprotstavilo se onima koji vam se podsmevaju? I tu mamin savet - ignorisanje - pomaže, ako imate snage da ga poslušate. Ukoliko ne reagujete na podsmeh, prestajete da budete zanimljivi kao žrtva.

Kako to postići, kad vas stvarno boli to što vam se podsmevaju? Postoji jedan mali trik za to. Razmislite i setite se nečega jako smešnog - neke anegdote, ultrasmešne scene iz nekog filma, smešnog odlomka iz neke knjige, nečega što vam nikad ne dosadi i što vam izmami osmeh kad god ga se setite. Kad god vas vređaju, samo prođite pored njih, bez reči, i setite se toga što vas uvek nasmeje. Niko neće razumeti otkud taj misteriozni osmeh na vašem licu, a vi ćete ispasti pobednik.

Izvor: Krstarica

Ne bih se slozila da se tako moze ici kroz zivot,a da ne ispadnes luzer.

Ne, najbolje je da se nekome obesis o vrat zato sto ti je rekao da ti je ruzna frizura i da licis na narkomana. 
Pa sta ako licis na narkomana? Ako nisi narkoman, to ne bi trebalo da te pogadja...

pa da,

uglavnom nas i pogodi nešto u šta ima mnogo ili malo istine

Zamisli da lupis nekom samar zato sto ti je rekao da si mentol od 35 godina koji se vija sa decurlijom po forumu? 

iju

drsko....

pitanje...kako reagovati na tako nešto(ako uzmemo u obzir činjenicu da se na ovakav način ne može nekome stvarno i lupiti šamar?)

Ne znam...
Da se ceses ili lupas glavom o zid?
Da skocis sa Beogradjanke?
Da iseces sebi vene (uzduz)?
Da se overis?

Who knows...

Ti izaberi sta ces.

ne mislim da se treba trzati na takve opaske. bar ja to ne radim.
a šta se u meni dešava - to samo ja znam.
ali ne možemo svi biti isti   

Zavisi kakve su opaske.Imas ih svakakvih,od onih blagih,do krajnje grubih.Na neku blazu opasku ne bih reagovala,ali na grubu bih.