Sandra je u pravu....kad malo bolje razmislim, pa moja kuma je imala bebu u isto vreme kad i ja, ali pošto živi daleko, razglabale smo telefonom, koliko grama je čija beba pojela, vodile debate o pelenama i kašicama..bog te, kako sam to zaboravila...zapravo ni o čemu drugom nismo ni pričale.Valjda zato nisam smarala druge.

biti mama nekad zaista znaci biti i patoloski nastrojen....

sve se otprilike svodi na to...kada se bude u prilici drzati svog klinca u narucje...
onda se,sto je i sasvim normalno,bolje i razumije neprekidna potreba nekih mama da blebecu o kaki i ostalim stvarima vezano za bebu 24 sata dnevno...kazem "bolje razumije" ne i opravdava

prosto...to je zamorno i ne samo za okolinu,vec i za "mamu decenije"....
ogroman je fizicki i mentalni napor sve ono sto se desava sa vama i vasom bebom u samom pocetku....da zene koje se samo i iskljucivo fokusiraju u prici i razmisljanju  na bebu...a pri tom sasvim izgube dodir sa samom sobom i realnoscu oko sebe i nesposobne da i na sekund pomisle na bilo sta,a da nema veze sa usranom pelenom ili neodoljivim osmjehom svog fantasticnog bebarona...
ne samo da djeluju kao misomor na okolinu,vec guraju sebe u potencijalna psihoticna stanja

to je ekstremno iskustvo,sa citavom lepezom prejakih osjecanja...
da je,licno misljenje,vrlo pogubno ako se sebi dozvoli da nemamo ventil u vidu prijatelja sa kojima necete pricati samo o bebi,hobija,potrebe da nesto procitate,vidite....(ne,ne samo casopisi i sajtovi o tome kako odgajati super klinca )...zivjeti i kroz uloge necijeg prijatelja,partnera,kcerke,sestre...neko ko je imao i posao i interesovanja i zivot prije bebe...prosto,probati zivjeti i disati kroz ulogu majke...probati uzimati vazduh izmedju dva naleta neprekidnih euforija,jer stvarno moze cuka da otkaze...

i ne ponasati se kao da smo se samim cinom porodjaja dopingovale na nekoj startnoj poziciji i jurisamo ka cilju gdje ce nas odlikovati za izuzetan doprinos naciji....

a pricati o fantasticnom klincu?

a da,naravno...pricace se citavog zivota tu i tamo...uzgred...i bilo bi dobro kada bi uvijek i povodi bili dobri,ali...sta sad...

prije desetak dana sam " uhvatila" malo telefonskog razgovora svoje mame i neke njene koleginice....
tako je ludacki pretjerivala u prezentovanju mog lika i djela,da me je bilo sramota sto makar 45% ne vjerujem njenoj impresiji same sebe i taman kada sam dobila zelju da se "obracunam" sa njom i njenim vidjenjem stvari...
odlucila sam da bi ipak bilo fer da je pustim da se,tu i tamo, "izivljava" kroz svoju ulogu majke ....

kazem vam...biti majka....nekad jeste cista patologija...

@brano svi mi imamo po neku osobu sa kojom samo o tome razglabamo. ja recimo sa mojom mamom koja je i medicinski radnik . tako da sve nedoumice saspem njoj a ona odgovori : daj molim te ne seri  i onda bla bla bla naucne cinjenice 


@ sesircicu ...kad pogledas malo bolje , sve smo mi patoloski slucajevi. jer so do bola vezane za tu svoju decu . ne moze nam se zameriti . licno, kad sam rodila sina, svoju prvu ljubav, doslo mi da otvorim prozor porodilista i vicem : alooo breee vidite sta sam ja rodila 
kod drugog deteta sam se vec malo stabilizovala.
ali sta ce majka, njeno je dete ljubav na prvi pogled. niko nema ravan, posesivne smo i bolesno pratimo svaki pomak svoga deteta .
svaka cast onima koje su realne u ocenjivanju svoga deteta. ali zivotom garantujem da ne postoji nijedna koja nije kao tvoja majka bar jednom svojoj drugarici velicala svoje dete.
trudim se da ne smaram moju decu kao sto je mene moja mama  i za sada mi ide jako dobro
volim da se druzim i da izlazim i iskreno ne mogu bas stalno da mislim na to koliko su kakili.
trenutno,, posto nemam drugi izbor dolazim na forum
tu se nalupetam maksimalno, ismejem , i onda trk da je hranim, pa opet burek , pa opet trk ...
sve dok ne poraste jos samo malko da je uvalim kevi i odem da se zapijem 

sandra80,

ja sam rekla da  biti majka znaci da si ponekad (jos je i dobro kada je ponekad) patroloski nastrojen,
a posto ja jesam majka...svakako da sam "oplela" prije svega sebe samu.

o tome kako se zena osjeca kada ima svog klinca...e to cu da izbjegnem
znas li zasto?
zato sto je cista patetika,tako...sramota me kako lici na one jeftine razglednice sa dobrim zeljama koje kupujemo o velikim praznicima,a posto ja negdje i nisam verbalni tip na taj nacin...ja se samo samozadovoljno osmjehujem...
kao macka koja je upravo "capnula" debelog kanarinca

bitno je da je fantasticno.
toliko

ma....

cudno je to...nisam zaboravila sta je to sto je mene nerviralo kada sam bila miljama daleko od ideje da se razmnozavam...
i sta sam rekla da sebi nikada necu dozvoliti...

negdje kapiram...sto sam ja zadovoljnija i malo manje u grcu i opsesiji ka svom voljenom i malom bicu...to cu biti i bolja i zadovoljnija mama...samim tim...ni njemu nece biti lose...
ali...hajde da sacekam da poraste,pa neka se pozali ako smije

samo ti opleti.


ovo sam ja shvatila tek kod drugog deteta. kad sam ukapirala da opsesija gusi i mene i moje prvo dete. sva sreca pa sam stala negde oko trece godine i pocela da obracam paznju na neke druge stvari koje mog klinca interesuju. mogu slobodno reci da je vise napredovao u psihickom smislu .


jedna mi stvar nije jasna kod majki iz parkica. pre neki dan gledam po stoti put isti scenario. klinac se igra u pesku a mama trci oko njega sa vlaznim maramicama i non stop mu brise ruke. a dete oko 5 godina, sasvim veliko dete da zna da ne treba stavljati ruke u usta , ako je na to mislila sa tim briskanjem pojma nemam  , uz konstantne komentare kako se isprljao, ne diraj ovo, ne diraj ono, gde ces sada, zasto si seo ...itd...
ne znam jesam li ja poludela ili sta kad ja svome detetu dozvolim da se isprlja kao prase, da donese u patikama peska za omanju zgradu 
sta je u pitanju ? da li se stvarno histericno boje nekih zaraza ili je prosto mrzi da to dete sredjuje i kupa i svaki dan pere ves ?
zasto drzati dete u sterilnom okruzenju ? da li su se informisale o tome da je to prvenstveno nezdravo za dete ? da dete mora da se prlja , mora da bude u dodiru sa bakterijama , da se to ne moze izbeci